AGATA KRISTI
~~KRALJICA KRIMI ROMANA~~
(objavljeno u casopisu STIL, Izdanje KURIR Beograd, 30.juli 2007.
god.)
Pise: Zorica J.Markovic
Agata Kristi je najpoznatiji svetski pisac misterija zbog cega je mnogi s pravom smatraju
"kraljicom zlocina". Sama kaze da je tema njenih romana odbrana nevinosti jer je
ona bitna, a ne greh.
Tokom knjizevne karijere koja je trajala vise od pola veka napisala je 79 knjiga, od toga
66 kriminalistickih romana i vise zbirki kratkih prica. Njena dela su prodata u vise od dve
milijarde primeraka sirom sveta i godinama su na samom vrhu liste bestselera. Zaljubljenici
u fini kriminalni zaplet i danas citaju njene romane u avionima, cekaonicama, u podzemnoj
zeleznici, nestrpljivo iscekujuci kraj.
Agata Kristi rodjena je kao Agata Klarisa Meri Miler, 16. septembra 1890. godine u Torkiju
u Velikoj Britaniji kao najmladje od troje dece americkog poslovnog coveka. Vaspitana je
i skolovana u Parizu, ali je odustala od muzicke karijere jer je bila preterano stidljiva.
Vec u pubertetu pocinje da pise pesme i "guta" svako stivo o avanturama Serloka
Holmsa i Arsena Lupena. "Sve sto mi treba su sto i pisaca masina", izjavila je
nesudjena apotekarka iz cije su kucne laboratorije u svet krenuli detektiv Herkul Poaro i
naizgled smusena gospodjica Marpl, spremni da rese i najzamrsenije zlocine sveta. Svoje ideje
je zapisivala u sveske, najvise vremena je trosila smisljajuci zaplete, a ostatak na pisanje.
Oni koji su je poznavali pricaju o njenoj neurozi i opsesiji ubistvima koja joj je omogucila
tako plodnu i srecnu karijeru spisateljice.
Tajanstveni nestanak Agate
Za vreme prvog svetskog rata Agata se udala za Arcibada Kristija, avijaticara RAF-a, sa
kojim je dobila cerku Rozalind. U to vreme radila je u bolnici gde je stekla osnovna znanja
o otrovima, sto ce joj kasnije koristiti u pisanju. Godine 1926. njen suprug je zatrazio
razvod jer se zaljubio u drugu zenu. Agata, vec dodatno uznemirena zbog smrti majke, tada
tajanstveno nestaje sto je izazvalo uznemirenost u celoj Engleskoj. Pronasli su je posle
tri nedelje u malom hotelu gde je objasnjavala policiji da je zapravo izgubila pamcenje.
Bas u tom trenutku izdavac Vilijam Kolins objavljuje njen roman Ubistvo Rodzera Akrojda.
Ta knjiga je ujedno oznacila i pravi pocetak njene spisateljske karijere.
Napisala je i nekoliko knjiga sa autobiografskom tematikom i zabavnih pustolovina sa mnogih
arheoloskih ekspedicija na kojima je ucestvovala sa svojim drugim muzem arheologom Maksom
Malovanom za koga se udala 1927. godine. Upoznali su se na putu po Mesopotamiji. Njegov poziv
joj je bio veliko nadahnuce, tako da su zajedno proputovali ceo svet, a na putovanjima su
nastali nezaboravni romani: Ubistvo Rodzera Akrojda, Les u sarkofagu, Ubistvo u Orijent-Ekspresu,
Deset malih crnaca, Ubistvo u Mesopotamiji, Sajam zlocina i drugi. Objavila je 65 detektivskih
prica, 12 drama, 16 tomova kratkih prica, dve poeme i knjigu za decu Zvezda nad Vitlejemom.
Pod pseudonimom Meri Vestmakot objavila je sest romanticnih romana, a prema motivima njenih
knjiga snimljeno je 22 filma.
Rodjenje Herkula Poaroa
U njenom prvom detektivskom romanu Misteriozna afera u Stajlzu, objavljenom 1920. godine,
pojavljuje se ekscentricni belgijski detektiv Herkul Poaro, sigurno jedan od najpoznatijih
izmisljenih likova svih vremena. Poaroove "sive celije" trijumfovale su u borbi
protiv opakih zlocinaca u 33 romana i nekoliko desetina kratkih prica. Njena drama "Misolovka"
premijerno je izvedena 25. novembra 1952. godine u londonskom pozoristu Vest End i prikazuje
se punih 40 godina puneci salu do poslednjeg mesta. To delo je postalo do sada najduze neprestano
igran komad u istoriji pozorista. Njen poslednji objavljeni roman "Uspavano ubistvo"
ekranizovan je, cime je jos jedan od svetski poznatih literarnih likova, gospodjica Dzejn
Marpl, dobila svoju ulogu na filmu. Ova dama se pojavila u 12 Agatinih romana i vise kratkih
prica.
Milijarda prodatih knjiga
Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je objavljena tek posle njene smrti. Iako
je pred kraj zivota izjavila: "Deset godina posle moje smrti niko me se nece secati",
njen opus i dalje izaziva veliku citalacku paznju. Prema Unesco-voj statistici, prodala je
vise knjiga nego bilo koji drugi pisac s engleskog govornog podrucja. Njena dela u dzepnom
izdanju se prodaju u milion i po primeraka godisnje, dok se na 63 druga jezika proda jos
jedna milijarda njenih knjiga. Vecu prodaju imaju samo Biblija i Kuran! Godine 1971, ovoj
spisateljici je dodeljeno najvece nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva, a 1972.
njen vostani kip se nasao u lomdonskom Muzeju madam Tiso. Godinu dana kasnije napisala je
svoj poslednji roman, a 1975. u njenom delu Zavesa konacno je "umro" njen najpoznatiji
junak inspektor herkul Poaro. Glavni akter njenih dela joj je jednostavno dosadio, a nekrolog
mu je stampan u Njujork tajmsu!
Moguce je savrseno ubistvo
Gde god da je bila, i u najsrecnijim i u najtuznijim trenucima, misli su joj uvek bile
usmerene na smisljanje novog scenarija u kome ima ubistva. To ju je drzalo gotovo do same
smrti. Bila je slaba i bolesljiva kada je jednog poslepodneva pozvala svoju prijateljicu
na caj. Ova joj je u razgovoru preporucila novi prasak za ciscenje zubne proteze. Agata je
odmah zapisala ime proizvoda i kraj toga opasku - Moze se organizovati savrseno ubistvo ako
se kao oruzje upotrebi prasak pomesan sa arsenom. Majstor zapleta Agata Kristi je u skladu
sa tim zivela i stvarala do poslednjeg trenutka. Umrla je 12. novembra 1976. godine u 86.
godini u svojoj kuci u Volingfordu, blizu Oksforda, u Engleskoj.
Pise: Zorica J.Markovic
zahvaljujem Kseniji, clanu naseg Kluba na poslatom tekstu
|
