Agata Kristi je u ovom romanu gospodjici Marpl,
sada vec u godinama i pomalo senilnoj, namenila kao slucaj resavanje misterije o kojoj
ne zna apsolutno nista, cak ni da li zlocin uopste i postoji. Tako nesto mogla je samo
ona da zamisli i da pricu izvede tako da je nasa stara gospodjica zaista i resi.
Naime, Dzejn Marpl bila je suocena sa hirom svog starog prijatelja,
gospodina Rafijela, koji joj posle svoje smrti u nasledstvo ostavlja pozamasnu svotu
novca ali ima i jedan zahtev - od nje trazi da istrazi jedan zlocin, ali joj ne govori
nista vise, ni kakav zlocin je u pitanju, ni da li je neko ubijen, ni ko je optuzen,
ni gde, ni kada je zlocin izvrsen... On u pismu koje su joj dali njegovi advokati, od
nje trazi samo da sledi uputstva koja ce dobiti ako prihvati zadatak... Njena prirodna
radoznalost naterace je da prihvati ove neobicne uslove...
Procitavsi pismo, posle dugog razmisljanja, najzad je progovorila naglas:
"Verujem u vecni zivot", rece gospodjica Marpl.
"Ne znam gde se tacno nalazite, gospodine Rafijele, ali uopste ne sumnjam da ste
negde - i dacu sve od sebe da ispunim vase zelje."
..."Ipak," rekla je gospodjica Marple odlucno sama sebi, "mora
da posjedujem neke kvalifikacije za to sto se trazi od mene." Gospodin Rafiel,
konacno, posto nije vise na ovom svijetu, ne bi ni mogao uzivati u toj svojoj sali.
Ali kakve to kvalifikacije ili sposobnosti posjeduje? "Sta to postoji u meni sto
bi nekome moglo biti od neke koristi?" rekla je glasno...
Oni koji su citali roman "Karipska misterija" dobro se secaju
gospodina Rafijela, kao i njegove sekretarice gospodjice Ester Volters, kao i bolnicara
Dzeksona. Ne zeleci da gubi vreme dok ceka neki trag, nasa vredna gospodjica Marpl pokusava
da sazna nesto o njima. Pronalazi Ester Volters, cak uspeva da kao sasvim slucajno udesi
i sastanak sa njom. Na njen dobro poznat smusen nacin, koristeci gospodina Rafijela
kao lice koje ih je povezalo ali i njegovu nedavnu smrt ona se toboze kao slucajno raspituje
o njegovoj porodici. Saznaje da je nekada bio ozenjen, da mu je zena umrla prilicno
mlada i da iz tog braka ima troje dece. Jedna cerka mu je mlada umrla, druga je udata
i zivi u Americi a o sinu gotovo da nikad nije ni pricao. Neki skandal je bio vezan
za njegovo ime i gospodin Rafijel je tu temu uvek preskakao. Gospodjica Marpl, osim
ovih suvih podataka gotovo nista drugo ne uspeva da sazna od Ester jer je ona nedugo
pre njegove smrti napustila sluzbu kod njega zato sto se u medjuvremenu udala kao i
to da joj je on u nasledstvo ostavio solidnu svotu novca. O mladom Dzeksonu nije uspela
da sazna bas nista.
"...Analizirala je sebe, s potrebnom skromnoscu. Bila je
radoznala, rado je postavljala pitanja i uopce bila je osoba - po tipu i godinama -
kojoj se ne zamjera ako stalno nesto zapitkuje. To je vec bila jedna kvalifikacija,
jedna kvalifikacija koja je dolazila u obzir. Da se raspita za nesto, covjek moze angazirati
privatnog detektiva, ili psihologa - istrazitelja, ali od svega je najjednostavnije
i najsigurnije povjeriti taj zadatak postarijoj gospodji, po prirodi znatizeljnoj i
sklonoj njuskanju, koja mnogo prica i voli sve znati, a sve to izgleda savrseno prirodno..."
"Stara brbljavica," rekla je gospodjica Marple sama sebi.
"Da, nije tesko zamisliti da me ljudi mogu vidjeti kao
obicnu staru brbljavicu. Postoji toliko takvih zena, i sve su nekako slicne jedna drugoj.
A ja sam, naravno, sasvim obicna. Sasvim obicna, prilicno smusena stara gospodja. A
to je, jasno, odlicna kamuflaza. Boze, pitam se je li to ispravan tok razmisljanja.
Ponekad se pokaze da poznajem ljude. Hocu reci, znam kakvi su jer me podsjecaju na neke
druge koje sam poznavala. I tako znam ponesto o njihovim manama i dobrim stranama. Uglavnom,
mogu zamisliti kakvi su. I to je sigurno nesto."
Obilaskom Ester Volters i pokusajima da nesto sazna o gospodinu Rafijelu,
smatrala je da je uradila sve sto je mogla. Ostaje joj sada samo da ceka neki trag.
Ubrzo dobija placenu ponudu jedne turisticke agenecije. U propratnom
pismu je stajalo je je gospodin Rafijel platio sve njene troskove na tom putovanju.
Trag je stigao i ona je odlucila da ga sledi. Ona krece na putovanje koje podrazumeva
obilazak cuvenih kuca i vrtova u Engleskoj. Upoznaje neobicnu druzinu, svoje saputnike
u autobusu sve vreme razmisljajuci da li je neko od njih upleten u neki zlocin, da li
je medju njima ubica koga treba da razotkrije. Pazljivo slusa, posmatra i uvece po dolasku
u hotel na prvo konaciste ona u svoj mali notes o svakome od njih unosi svoja zapazanja.
Ona jos uvek luta u potpunom mraku pomalo ljuta na sebe sto je pristala ali jos vise
na gospodina Rafiela sto se, kako joj se cini, samo igra sa njom.
"... Gospodjica Marple otisla je na pocinak potnuno iscrpljena.
Razgledanje znamenitosti bilo je ugodno, ali zamorno, a nastojanje da proucava petnaest
- sestnaest ljudi istovremeno, lupajuci glavu tko bi od njih mogao biti upleten u neko
umorstvo, bilo je jos zamornije. U svemu tome bilo je neceg toliko nestvarnog da to
nitko ne bi mogao shvatiti ozbiljno, cinilo joj se. Svi njezini suputnici bili su savrseno
normalni, fini ljudi, ljudi koji vole putovanja i krstarenja i stvari te vrste..."
Da igra, uopste nije igra, shvatice vrlo brzo kada jedna od putnica
autobusa, i to upravo ona koja joj je bila najsimpaticnija, sa kojom je zajedno sedela
i razgovarala i koja je bar za pocetak jedina priznala od svih putnika da poznaje gospodina
Rafijela, bude pronadjena mrtva... a desice se to vrlo brzo... i pronicljiva gospodjica
Marpl shvatice da nije u pitanju nesretan slucaj nego hladnokrvno ubistvo... Nastradala
zena, Elizabet Templ bila je upravnica jedne devojacke skole a u razgovoru koji je koliko
juce vodila sa njom, gospodjica Marpl saznala je da je jedna od njenih dragih ucenica,
Veriti Hant, trebala da se uda za sina gospodina Rafijela ali je sada mrtva... Da li
je na pomolu prvi ozbiljniji trag? Da li ubica te lepe, dostojanstvene zene ima veze
sa nekim zlocinom iz proslosti koji i nasa gospodjica Marpl treba da otkrije po nalogu
gospodina Rafijela...?
Pristigavsi u jedno mesto, gospodjica Marpl upoznaje i tri sestre koje
su takodje poznavale gospodina Rafijela. One joj prilaze sa pricom da im je gospodin
Rafijel pisao pre nego je umro i rekao da ce na proputovanju njihovim krajem biti i
ova stara dama pa da joj se nadju i ponude joj svoj dom na nekoliko dana da se odmori
od napornog putovanja. Tako nasa gospodjica Marpl privremeno napusta motel i preseljava
se u njihovu kucu Old Manor. Da li je gospodin Rafijel samo hteo da bude predusetljiv
prema njoj ili je to sledeci trag...
Gospodjica Marpl shvata da je ipak u pitanju trag i da on ima veze upravo
sa sinom gospodina Rafijela. Naime, i tri sestre, gospodja Lavinija Glin, i gospodjice
Antea i Klotilda Bredberi-Skot su takodje poznavale njegovu pokojnu verenicu Veriti
Hant i to ne samo da su je poznavale vec su njeni roditelji bili prijatelji gospodjice
Klotilde, pa kada su oni poginuli u avionskoj nesreci, ona je na sebe preuzela brigu
o mladoj devojci, placala njeno skolovanje i putovanja u inostranstvo. Cinilo se da
nijedna od njih nikada nece preboleti njenu smrt a posebno Klotilda koja je i pored
ocaja koji ju je obuzeo, na sebe preuzela da ode i proba da identifikuje unakazeno telo
nesrecne devojke koju je volela kao rodjenu cerku. "...Trebalo
je donijeti zakljucak o jednoj kljucnoj stvari - jesu li tri sestre njezini saveznici
ili njezini neprijatelji? Ni jedno ni drugo nije iskljuceno. Morat ce dobro razmisliti
o tome..."
Sutradan ujutru u drustvu jedne od njih obilazi predivno staro zdanje
u kome su stanovale kao i ogroman zapusten vrt. One su nasledile kucu ali ne i dovoljne
prihode da bi mogle da se valjano brinu o njoj. Namestaj je bio star i mestimicno pohaban,
vrt zarastao na mnogim mestima u korov i travu. Nekada lep staklenik sada je bio srusen
i obrastao brsljanom. Cini se da jedna od sestara posebno tugovala zbog toga zaleci
za starim vremenima. Nije zelela da uvidi da su osiromasile i da vise nemaju para za
brojnu poslugu i vrtlare kao pre. Stalno je pricala da zeli da obnovi vrt, staklenik,
da posadi grozdje koje je nekada tamo raslo...
A onda savim slucajno kako to uglavnom i biva, gospodjica Marpl od stare
sluskinje napokon saznaje celu pricu - Veriti Hant se zabavljala sa Mladim Majklom Rafijelom
koji je bio poznat po svom bahatom ponasanju i cestim sukobima sa zakonom. Pominjalo
se cak u proslosti i napastvovanje jedne devojke... Mlada Veriti Hant je iznenada nestala
a zatim nekoliko meseci kasnije i pronadjena zadavljena, lica unakazenog maltene do
neprepoznatljivosti... "..."Uzasno!" rekla
je gospodjica Marple. "Uzasno! A nesto slicno nemoguce je uciniti nekome koga volis,
cak ako ubijes 'iz ljubavi', zar ne? Da ju je on ubio, on to ne bi mogao uciniti na
taj nacin. Zadavio bi je, mozda, ali ne bi smrskao glavu i lice koje je volio."
Na trenutak je zasutjela, a onda promrmljala: "Ljubav, ljubav - najstrasnija od
svih rijeci..."
Majkl je optuzen a zatim i osudjen na dozivotnu kaznu zatvora za stravican
zlocin... Pokusali su da mu natovare i druga dva koja su se desila gotovo istovremeno...
Gospodjica Marpl shvata sta je gospodin Rafijel hteo od nje - sumnjao je u krivicu svog
sina kada je u pitanju ubistvo i zeleo je da ona ispravi tu nepravdu... Sumnjate li
da ce uspeti?
U tom momentu, jedan od putnika autobusa pred gospodjicom Marpl otkriva
svoj pravi identitet. Bio je to Profesor Vensted koga je pokojni gospodin Rafijel molio
da podje na ovaj put da bi pripazio na gospodjicu Marpl. On je bio cuveni psihijatar,
savetnik pri mnogim Institutima i takodje na osnovu brojnih razgovora koje je vodio
sa Majklom, na nagovor upravnika zatvora, bio ubedjen u njegovu nevinost. Nije samo
shvatao sada, upoznavsi ovu staru damu na koju mu je ukazao pokojni gospodin Rafijel,
kako mu ona, ovako stara i smusena moze pomoci da dodju do istine. Setio se reci starog
i mudrog Rafijela da je ona jedinstvena po necemu... Gospodjica Marple mu to i potvrdjuje:
"... Vec dosta puta u zivotu, u raznim okolnostima, dozivjela
sam da me iznenada obuzme neki cudan osjecaj prisutnosti zla u neposrednoj okolini,
da je u mojoj blizini netko tko oko sebe kao da zraci zlo, tko sprema zlo ili ga nosi
u sebi..."
Ako se profesor Vensted i sam otkrio, gospodjica Marpl je vec bila dovoljno
mudra da otkrije da jos dve putnice autobusa nisu one kojima se predstavljaju... Sada
vec zbunjena, gospodjica Marpl ih otvoreno pita o tome, ubedjena da je potpuno u pravu.
No, i one se ne daju tako lako. Kakve veze imaju one sa celom pricom? Da li je gospodin
Rafijel zakupio celu turu da bude u sluzbi gospodjice Marpl ili su njih dve negativna
lica u celoj prici, saznacemo uskoro kako se resavanje ovog problema bude priblizavalo
kraju...
"U pocetku," rekla je gospodjica Marple, "sve mi
je izgledalo strahovito zapetljano, gotovo nerjesivo. U sebi sam neprestano predbacivala
gospodinu Rafielu sto mi nije objasnio neke stvari. Sad, medjutim, vidim da je postupio
veoma mudro sto to nije ucinio. Znate, on je zaista bio neobicno pametan covjek. Sad
mi vise nije nimalo cudno sto je bio tako veliki finacijas i sto je s takvom lakocom
zgrtao novac. Majstorski je planirao svoje akcije. Davao mi je, u malim dozama, upravo
onoliko informacija koliko mi je trenutno bilo potrebno. Doslovno, usmjeravao me je
kamo je zelio..."
Smrt gospodjice Elizabet Templ i istraga koja je potom usledila, zadrzace
ih jos nekoliko dana u istom mestu. Gospodjica Marpl odlazi na jos nekoliko dana u posetu
sestrama u Old Manor... Citajte ovaj do kraja uzbudljivi roman i saznajte ko je tajanstveni
svestenik koji se pojavio na misi gospodjici Templ u lokalnoj crkvi... Turisticka grupa
posle nekoliko dana nastavlja dalje i gospodjica Marpl insistira da profesor Vensted
produzi svoj put sa njima i da pozuri da sto pre ode u London jer su joj potrebne jos
neke informacije...
Ona mu se poverava da zna gde je les... Ciji les? Profesor Vensted brine
za staru damu... "...Mislim da znam ponesto o jednoj
osobi, ali neke stvari treba jos da ustanovim - i zato moram ostati ovdje. Pitali ste
me jednom da li osjecam neko zlo u atmosferi. E pa, atmosfera je tu, bez sumnje... atmosfera
zla, opasnosti ili, ako vam se vise svidja, velike nesrece, straha ... Moram nesto poduzeti
u vezi s tim. Sve sto je u mojoj moci. Ali starica kao ja ne moze uciniti mnogo..."
Citajte kako ce gospodjica Marpl dovesti sebe u veliku opasnost priblivsi
se pravom, surovom ubici i vise nego sto bi smela i kako ce je sigurne smrti spasiti
upravo ona osoba u koju je u pocetku najvise i sumnjala. Na kraju, dok je ubica priznavao
svoj pocinjeni zlocin, ubedjen da ce te reci biti poslednje koje gospodjica Marpl cuje
rekavsi: "...Znate li uopce ... mozete li zamisliti...
kolika je bila moja patnja?" ... cuo se sasvim smiren odgovor starice koja
je sedela uspravljena u svom krevetu ogrnuta mekanim ruzicastim salom...
"Mogu," rekla je gospodjica Marple. "Mogu zamisliti. Uvijek sam imala
sposobnost da se uzivim u osjecanja drugih..."
I to tako, resila je jos jedan zlocin posavsi ni od kuda. Tacnije krenula
je iz svog seoceta Sent Meri Mid i vratila se u njega svrativsi usput do advokata pokojnog
gospodina Rafijela da preuzme cek ispisan na jednu pozamasnu svotu. I dok su je ubedjivali
da novac ostavi na stednji, ona ga je zahtevala na svom tekucem racunu rekavsi da sve
zeli da potrosi do poslednje pare...
***
"Mozda bi bilo bolje da se posavjetujete s direktorom
vase banke, gospodjice Marple. Radi se o... a covjek nikad ne zna kad ce mu nesto za
trebati za kisne dane."
"U kisnim danima, jedino sto mi je potrebno jest kisobran," rekla je gospodjica
Marple.
"I zaista zelite da uputimo novac na vas tekuci racun?"
"Da," rekla je gospodjica Marple. "Namjeravam ga potrositi, znate. Da
malo uzivam u njemu."
"Sigurna sam da bi se gospodin Rafiel radovao tome," rekla je gospodjica Marple.
***
Draga, stara gospodjica Marpl, neprevazidjena, jedinstvena i puna duha koji je nije
napustao ni u najkriticnijim situacijama. Dovodila je sebe bezbroj puta u opasne situacije
verujuci da samo tako moze biti apsolutno sigurna. Osecaj za pravdu nikada je nije napustao.
Ili osecaj za zlo - kako vam draze... Caroban lik koji je stvorila Agata Kristi na radost
svih nas koji cemo citati njene romane gotovo citav vek po njihovom nastajanju trudeci
se da to uzivanje citanja prenosimo i na mladje narastaje...
Ova
filmska adaptacija romana Agate Kristie je iz 1986. godine u britanskoj produkciji (UK/BBC)
i trajanju od 100min. U svom vrtu u St. Mary Meadu gdjica Marple razmislja o pismu gospode
Broadribb i Schuster, odvjetnika pokojna milijunasa Jasona Rafiela, u kojem se od nje
trazi da razotkrije ubojstvo. Rafiel joj je rezervirao mjesto u turistickoj kociji za
razgledavanje grada, a ako rijesi ubojstvo, dobit ce 20.000 funta. Na izlet vodi i svoje
kumce Lionela Peela. U obilasku 
gdjica
Marple upozna Elizabeth Temple koja joj govori o Rafielovoj kuci Abby Ducis i sinu Michaelu
koji je bio optuzen za ubojstvo zarucnice Verity Hunt, ali mu se nikad nije sudilo. U
Londonu Michael dozna od Broadribba i Schustera da, ne bude li zivio u Abby Ducisu, nece
naslijediti oceve milijune. Iznenada, 
Elizabeth
Temple dozivi nesrecu. U pismu koje joj je Rafiel ostavio, on joj ostavlja instrukcije
da istrazi zlocin posle njegove smrti. Jedini problem je u tome sto joj nije rekao ni
ko je umesan u ubistvo, ni kada ni gde se odigralo. Ali Miss Marple u svakom slucaju
rersava i ovu misteriju. Uloge: Joan Hickson (Miss Marple), Anna Cropper (Anthea Banbury-Scott),
Valerie Lush (Lavinia Glynne), Bruce Payne (Michael Rafiel), Peter Tilbury (Lionel Peel),
Margaret Tyzack (Clotilde Banbury-Scott), Frank Gatlif (Jason Rafiel), Barbara Franceschi
(Miss K), Roger Hammond (Broadribb) Scenarij: T. R. Bowen, Redatelj: David Tucker 
