Evo nam opet na delu cudesnog
malog Belgijanca. Ovoga puta, on uz zdusnu pomoc gospodje Oliver
pokusava da resi ubistvo trinaestogodisnje devojcice na jednoj
decjoj zabavi, kao i jos jedno koje ce se ubrzo desiti a i da spreci
trece koje je na pomolu. Usput ce kao i obicno, resavajuci jedno
ubistvo razmrsiti konce i nekoliko zlocina koji su se desili pre
nekoliko godina...
Ovaj zanimljiv roman, jedan od retkih koji jos
uvek nije ekranizovan, vodi nas u malo englesko selo gde su u toku
pripreme za deciju zabavu povodom Dana Svih svetih (Halloween
- 31. oktobar po starokeltskom kalendaru poslednji dan u godini
u noci kojega svi carobnjaci i vestice izlaze da bacaju cini -
Noc vestica). I dok se gospodja Oliver, koja je bila u poseti
svojoj prijateljici gospodji Dzudit Batler koju je nedavno upoznala
na letovanju u Grckoj, trudila da pomogne razmestajuci velike zute
bundeve po dvoristu, nije bila svesna da vise smeta svojom nezgrapnoscu
i zbunjenoscu celom situacijom. Naime, sve je ovo za nju bilo prilicno
novo.
Zabava se odvijala u kuci gospodje Rovene Drejk
i bila je pravo uzivanje za decu jer je podrazumevala vise drustvenih
igara koje su kod dece razvijale takmicarski duh, kojom prilkom
bi im se sve prastalo pa cak i polivanje vodom prilikom jedne od
igara hvatanja jabuka kada bi cela prostorija jednostavno znala
plivati u vodi... No bio je to sastavni deo igre iz koje je retko
ko izlazio suvog odela... Bila je tu i igra u kojoj bi brasno letelo
na sve strane... tako da je sama kuca bila u prilicnom neredu sto
od "rekvizita" sto od ostataka hrane i pica koji su se
mogli naci na svakom koraku.
I dok je u jednom trenutku gospodja Oliver bila
okruzena grupom dece koji su je radoznalo zapitkivali o njenim
knjigama, o njenom finskom detektivu, o ubistvima u njenim knjigama
- jedna od devojcica, trinaestogodisnja Dzojs je izjavila da je
jednom videla jedno ubistvo. Odmah su je drugarice, njihove majke,
domacica, gospodja Drejk, kao i uciteljica, gospodjica Vitaker
spopale da ne govori gluposti i da prestane da izmislja. Naime,
Dzojs je imala taj obicaj i cesto se pravila vazna. No, ovoga puta
je insistirala na tome rekavisi da to nije tada prijavila policiji
samo zato sto tada nije shvatala da je to zlocin ali joj je postalo
jasno kasnije. Svi su joj se smejali, i govorili da izmislja. Mala
Dzojs je bila prilicno uvredjena zbog njihovog ponasanja.
Ali, neko od prisutnih ocito nije mislio tako.
Iste veceri, kada su roditelji poceli da dolaze po svoju decu,
niko nije mogao da nadje Dzojs. Ubrzo je nadjena mrtva, udavljena
u velikoj kofi sa vodom na cijem dnu su bile jabuke, a koja je
bila u biblioteci spremna za jednu od decijih igara.
Gospodja Oliver se vraca u London i naravno odmah
trci do telefona, pozivajuci Herkula Poaroa.
"Mogu li doci k vama, i to odmah?"
"Poirot je nekoliko sekundi pricekao s odgovorom. Cinilo se
da je njegova prijateljica, gospodja Oliver, krajnje uzbudjena.
Bez obzira sto se s njom zbivalo, vjerovatno ce joj trebati mnogo
vremena dok istrese sve svoje jade i brige, svoja razocaranja i
sve sto ju je tistalo. Kad se jednom docepa njegove radne sobe,
nece je biti lako nagovoriti da ode kuci a da ne bude do stanovite
mere neuljudan. Problemi koji su mucili gospodju Oliver bili su
i brojni i neuobicajeni, tako da je covek morao biti veoma oprezan
kako da se sa njom upusti u diskusiju."
Dosla je kod njega prilicno uznemirena pricajuci
mu o dogadjaju na seoskoj zabavi. Poaro uspeva da iz njene nepovezane
price ipak shvati sta se dogodilo i da pravim pitanjima izvuce
sve sto mu je potrebno da shvati da ovde ipak ima mesta zlocinu
i da bi mogao da se ukljuci u istragu i pomogne hvatanje ubice.
Najzanimljivija primedba gospodje Oliver koja je Poaroa nagnala
da se prihvati slucaja bila je izjava nesretne devojcice "Tada
nisam znala da se radilo o zlocinu..."
Paoro je shvatio da je u pitanju bilo jedno veoma
ruzno ubistvo. Mogao ga je pociniti samo neko dovoljno snazan da
joj drzi glavu zaronjenu u kantu sa vodom dovoljno dugo. Bilo je
to ubistvo u kome ubica nije smeo da izgubi nijedan trenutak. Mala
Dzojs je morala da umre - odmah. Isto tako, ako je Poaro zakljucio
da je ubica bio jedan od prisutnih koji je cuo njenu izjavu, onda,
ako je i tacno da je Dzojs videla ubistvo ona nije videla ubicu
inace ne bi pricala tako otvoreno pred njim.
U medjuvremenu, Poaro se setio zasto mu je ime
sela Woodleigh Common u kome se desio zlocin, bilo tako poznato.
Njegov dobar prijatelj, inspektor Spens sa kojim je saradjivao
na resavanju ubistva gospodje McGinty i kome je tada dosta pomogao,
sada se penzionisao i ziveo je tamo sa svojom sestrom. Poaro mu
odlazi u posetu i od njega saznaje dosta o mestanima a takodje
ga i moli da mu pomogne u kontaktima sa lokalnom policijom da bi
i on mogao da ucestvuje u istrazi. Nakon toga, Poaro odlazi do
gospodje Oliver koja ga je cekala u kuci u kojoj se dogodio zlocin.
Poaro je obavestava o koracima koje je preduzeo kao i o tome sta
sledece namerava da uradi. Ona mu govori: "Znate
li kakav dojam stvarate - dojam kompjutora, shvacate. Vi sami sebe
programirate. Tako se to kaze, zar ne? Primate podatke, trpate
ih u sebe cijeli dan, a onda cekate da vidite sto ce izaci."
Poaro pocinje polako da upoznaje sudionike ove
drame, tj. stanovnike Woodleigh Commona. Tu je prvo vlasnica kuce
Rovena Drejk, cetrdesetogodisnja udovica, prijatnog izgleda, pomalo
svojevoljna, cvrsta zena, jakog karaktera koja je Poaroa provela
kroz kucu objasnjavajuci mu kako se odvijala zabava pokazavsi mu
i samo mesto gde je nadjena nesretna devojcica.
Cak i detalj koji bi mogao da im olaksa potragu
da je ubica morao biti posve mokar nije im mogla pomoci jer su
pri kraju te veceri svi bili manje ili vise mokri od silnih drustvenih
igara. Cak i sama gospodja Drejk je bila mokra jer je razbivsi
veliku vazu na stepenistu prosula kompletnu vodu iz nje po sebi...
Njeno stanoviste je bilo da je nemoguce da je to ucinio neko od
ljudi koje svi znaju, ubedjena da je neko sa strane usao u kucu,
neko mozda dusevno bolestan i napao devojcicu. Mozda je zlocin
i seksualne prirode. Dzojs je bila mlada, ali krupna i lepo razvijena
devojcica za svoje godine. Poaro razmislja o svemu sto je do sada
video i cuo, a zatim odlazi i do majke ubijene devojcice. Tamo
upoznaje i njeno drugo dvoje dece, mladjeg sina Leopolda, snaznog
bucmastog, pomalo cudnog decaka i stariju cerku En koju je izgleda
samo skola zanimala u zivotu. I jedno i drugo su za sestru rekli
da je puno volela da izmislja i da se pravi vazna i da ne veruju
da je istina ono sto je izjavila.
Odlazeci iz kuce gospodje Rejnolds, Poaro je zakljucio
da je vrlo zanimljivo sto posle svega sto su culi nimalo ne napreduju...
Nada se da ce sestra inspektora Spensa koja tu godinama zivi moci
da mu kaze nesto vise o karakteru stanovnika malog mesta. A i Spens
mu je nabavio spisak neresenih ubistava ili sumnjivih smrti u okolini
u poslednjih nekoliko godina.
Jedno ime im svima zaokuplja paznju - gospodja
Levelin Smit. Paznju im je pre svega zaokupilo njeno veliko bogatstvo
koje je nasledila od muza i sve ulozila u izgradnju velike kuce
u kamenolomu od koga je napravila veliki javni vrt angazujuci Majkla
Garfilda, cuvenog i skupog strucnjaka za to. Kako je umrla bez
naslednika, po njenom testamentu nasledila ju je njena sluzavka,
koja je optuzena za falsifikovanje testamenta a zatim samo par
nedelja po njenoj smrti iznenada nestala. Pitanje je samo - da
li je dosla do novca i pobegla sa njim ili je ubijena... U samom
vrtu bila je sagradjena i mala kuca - takoreci bungalov u kome
je ziveo mladi Majk Garfild, sada kao vrtlar koji je brinuo o vrtu
kojega je sam stvorio.
Na popisu bivseg inspektora Spensa nalazi se jos
nekoliko imena - Sarlota Benfild, mlada trgovacka pomocnica koja
je nadjena mrtva na puteljku uz kamenolom. Osumnjicena su dva mladica
koja su sa njom povremeno izlazili, ali su oslobodjeni usled nedostatka
dokaza. Obijica su davali protivrecne izjave ali su imali i neoborive
alibije. Drugi nastradali bio je Lesli Ferier, sluzbenik lokalne
advokatske kancelarije koji je ubijen dubokim ubodom noza u ledja
nedaleko od lokalne kafane. Oruzje nije nadjeno. Moglo je biti
ubistvo iz ljubomore jer je bio u vezi sa jednom udatom zenom ali
mozda je bio upleten u nesto jer je pre nekoliko godina osumnjicen
za falsifikat nekih potpisa na racunima. No, nije mu se odrazilo
na zaposlenje. Tu je i mlada uciteljica Dzenet Vajt koju su nasli
udavljenu na putu izmedju skole i kuce. Njena prijateljica, druga
uciteljica, Nora Ambrouz koja se davno odselila iz mesta, izjavila
je tada da je Dzenet imala problema sa nekim mladicem sa kojim
je prekinula vezu jos pre nekoliko godina ali joj je on povremeno
slao preteca pisma, medjutim nikad se nije pronaslo nista u vezi
sa njim, ni ime, ni pisma, nista...
Saslusavsi sve, Poaro razmislja da li je mala Dzojs
Rejnolds videla neko od ova cetiri ubistva: Levelin Smit, Sarlote
Benfild, Leslija Feriera ili Dzenet Vajt... Ili su na krivom tragu...
Zatim slede razgovori sa doktorom Fergusonom a kasnije i sa uciteljicom,
gospodjicom Vitaker. Od oboje saznaje po nesto sto mu se cini zanimljivim
za dalji tok istrage.
Poaro zatim odlazi da poseti cuveni terasasati
vrt "Quarry Garden" razmisljajuci o ljudima koji sada
zive u kuci pokojne gospodje Levelin Smit i tu upoznaje mladog,
ambicioznog strucnjaka za hortikulturu koji je stvorio taj cudesni
vrt. Za njega je to bila samo igra, izazov kojem je hteo doskociti
da od starog napustenog kamenoloma napravi mesto za uzivanje...
Po zavrsenom razgovoru sacekala ga je jos jedna
osoba na puteljku koji je vodio ka izlazu... Bila je to Miranda,
devojcica koja ce do kraja romana Poaroa odusevljavati svojim komentarima
i koja ce ga dovesti do resenja ove misterije... Da prica bude
zanimljivija, Miranda je bila ne samo najbolja drugarica ubijene
Dzojs vec i cerka gospodje Batler, prijateljice Arijadne Oliver
kod koje je cuvena knjizevnica odsela... Tako ce Poaro imati dosta
prilika da se druzi sa ovom zanimljivom devojcicom saznajuci od
nje svaki put nesto novo... Najzanimljivije je bilo to sto su se
dve devojcice dosta poveravale jedna drugoj. Mozda Miranda zna
ono sto je znala i Dzojs? Hoce li Poaro to moci da otkrije?
Slede zatim razgovori sa drugima koji mogu imati
veze sa onih nekoliko nastradalih osoba, poslodavcima Leslija Feriera,
mladica optuzenog za falsifikovanje. Saznaje da su oni bili advokati
bogate gospodje Levelin Smit. Pronalazi zatim i dva sesnaestogodisnja
mladica koji su takodje bili na zabavi na kojoj je ubijena devojcica.
Posle vrlo zanimljivog razgovora sa njima, shvata da ova prica
moze da krene i u sasvim drugom pravcu.
Prica se komplikuje, a samim tim i sve vise pocinje
da se svidja samom Poarou. Posebno kada se uskoro pojavljuje svedok
koji tvrdi da testament gospodje Levelin Smit uopste nije bio falsifikat
ali sve manje mu se dopada kada uskoro pronalaze jos jednu zrtvu.
Mrtvo je nadjeno jos jedno dete. I Poaro, nakon svega pronalazi
vezu izmedju ovog ubistva i ubistva male Dzojs Rejnolds. Shvata
da su ubistva povezana i da je ubica jos uvek tu, medju njima...
Shvata i jos nesto - on zna ko je ubica i zna ko je sledeca zrtva.
Poaro moli gospodju Oliver da mu pomogne. Ali moli
za pomoc i jos nekog iz malog mesta... Moze li im verovati do kraja...
Ipak su to jos uvek samo deca... Hoce li mala druzina koja ne zna
jedna za drugu, biti na visini zadatka? I zasto je Poaro to bas
tako udesio... saznacete ako procitate ovaj roman koji u poslednjih
pedesetak stranica predstavlja izuzetno napeto stivo za citanje...
Jedna od retkih knjiga koja nema svoje veliko finale hvatanja ubice
na dobro poznat nacin, kako to Poaro samo ume. Ubica je naime,
uhvacen na delu u pokusaju vrsenja jos jednog zlocina. Poaro na
kraju jedino inspektoru Spensu i lokalnom inspektoru Raglanu objasnjava
celu pricu... Tu su, naravno i gospodja Oliver kao i jos neki ucesnici
ove price koji su imali srece da ona za njih ima sretan kraj...
I na kraju, nesto od mog licnog utiska...
priznajem, izmedju ostalog, jedan od retkih romana u kome sam od
momenta kada se pojavila sumnjala na pravu osobu, no priznajem
iz potpuno drugog razloga. No, kako je sva moja paznja bila usmerena
na tu osobu, negde oko polovine sam shvatila da sam u pravu. Ostalo
je samo da nadjem i motiv. I on se ubrzo pojavio. Priznajem jos
nesto, bilo je uzivanje resavati ovu misteriju zajedno sa Poaroom
i gospodjom Oliver tako da vam preporucujem ovaj roman da i vi
pokusate da resite ovaj zlocin...
