Evo nam opet na delu cudesnog malog Belgijanca.
Ovoga puta, on uz zdusnu pomoc gospodje Oliver pokusava da resi ubistvo trinaestogodisnje
devojcice na jednoj decjoj zabavi, kao i jos jedno koje ce se ubrzo desiti a i da spreci
trece koje je na pomolu. Usput ce kao i obicno, resavajuci jedno ubistvo razmrsiti konce
i nekoliko zlocina koji su se desili pre nekoliko godina...
Ovaj zanimljiv roman, jedan od retkih koji jos uvek nije ekranizovan,
vodi nas u malo englesko selo gde su u toku pripreme za deciju zabavu povodom Dana Svih
svetih (Halloween - 31. oktobar po starokeltskom kalendaru poslednji dan u godini
u noci kojega svi carobnjaci i vestice izlaze da bacaju cini - Noc vestica). I dok
se gospodja Oliver, koja je bila u poseti svojoj prijateljici gospodji Dzudit Batler
koju je nedavno upoznala na letovanju u Grckoj, trudila da pomogne razmestajuci velike
zute bundeve po dvoristu, nije bila svesna da vise smeta svojom nezgrapnoscu i zbunjenoscu
celom situacijom. Naime, sve je ovo za nju bilo prilicno novo.
Zabava se odvijala u kuci gospodje Rovene Drejk i bila je pravo uzivanje
za decu jer je podrazumevala vise drustvenih igara koje su kod dece razvijale takmicarski
duh, kojom prilkom bi im se sve prastalo pa cak i polivanje vodom prilikom jedne od
igara hvatanja jabuka kada bi cela prostorija jednostavno znala plivati u vodi... No
bio je to sastavni deo igre iz koje je retko ko izlazio suvog odela... Bila je tu i
igra u kojoj bi brasno letelo na sve strane... tako da je sama kuca bila u prilicnom
neredu sto od "rekvizita" sto od ostataka hrane i pica koji su se mogli naci
na svakom koraku.
I dok je u jednom trenutku gospodja Oliver bila okruzena grupom dece
koji su je radoznalo zapitkivali o njenim knjigama, o njenom finskom detektivu, o ubistvima
u njenim knjigama - jedna od devojcica, trinaestogodisnja Dzojs je izjavila da je jednom
videla jedno ubistvo. Odmah su je drugarice, njihove majke, domacica, gospodja Drejk,
kao i uciteljica, gospodjica Vitaker spopale da ne govori gluposti i da prestane da
izmislja. Naime, Dzojs je imala taj obicaj i cesto se pravila vazna. No, ovoga puta
je insistirala na tome rekavisi da to nije tada prijavila policiji samo zato sto tada
nije shvatala da je to zlocin ali joj je postalo jasno kasnije. Svi su joj se smejali,
i govorili da izmislja. Mala Dzojs je bila prilicno uvredjena zbog njihovog ponasanja.
Ali, neko od prisutnih ocito nije mislio tako. Iste veceri, kada su
roditelji poceli da dolaze po svoju decu, niko nije mogao da nadje Dzojs. Ubrzo je nadjena
mrtva, udavljena u velikoj kofi sa vodom na cijem dnu su bile jabuke, a koja je bila
u biblioteci spremna za jednu od decijih igara.
Gospodja Oliver se vraca u London i naravno odmah trci do telefona,
pozivajuci Herkula Poaroa.
"Mogu li doci k vama, i to odmah?"
"Poirot je nekoliko sekundi pricekao s odgovorom. Cinilo se da je njegova prijateljica,
gospodja Oliver, krajnje uzbudjena. Bez obzira sto se s njom zbivalo, vjerovatno ce
joj trebati mnogo vremena dok istrese sve svoje jade i brige, svoja razocaranja i sve
sto ju je tistalo. Kad se jednom docepa njegove radne sobe, nece je biti lako nagovoriti
da ode kuci a da ne bude do stanovite mere neuljudan. Problemi koji su mucili gospodju
Oliver bili su i brojni i neuobicajeni, tako da je covek morao biti veoma oprezan kako
da se sa njom upusti u diskusiju."
Dosla je kod njega prilicno uznemirena pricajuci mu o dogadjaju na seoskoj
zabavi. Poaro uspeva da iz njene nepovezane price ipak shvati sta se dogodilo i da pravim
pitanjima izvuce sve sto mu je potrebno da shvati da ovde ipak ima mesta zlocinu i da
bi mogao da se ukljuci u istragu i pomogne hvatanje ubice. Najzanimljivija primedba
gospodje Oliver koja je Poaroa nagnala da se prihvati slucaja bila je izjava nesretne
devojcice "Tada nisam znala da se radilo o zlocinu..."
Paoro je shvatio da je u pitanju bilo jedno veoma ruzno ubistvo. Mogao
ga je pociniti samo neko dovoljno snazan da joj drzi glavu zaronjenu u kantu sa vodom
dovoljno dugo. Bilo je to ubistvo u kome ubica nije smeo da izgubi nijedan trenutak.
Mala Dzojs je morala da umre - odmah. Isto tako, ako je Poaro zakljucio da je ubica
bio jedan od prisutnih koji je cuo njenu izjavu, onda, ako je i tacno da je Dzojs videla
ubistvo ona nije videla ubicu inace ne bi pricala tako otvoreno pred njim.
U medjuvremenu, Poaro se setio zasto mu je ime sela Woodleigh Common
u kome se desio zlocin, bilo tako poznato. Njegov dobar prijatelj, inspektor Spens sa
kojim je saradjivao na resavanju ubistva gospodje McGinty i kome je tada dosta pomogao,
sada se penzionisao i ziveo je tamo sa svojom sestrom. Poaro mu odlazi u posetu i od
njega saznaje dosta o mestanima a takodje ga i moli da mu pomogne u kontaktima sa lokalnom
policijom da bi i on mogao da ucestvuje u istrazi. Nakon toga, Poaro odlazi do gospodje
Oliver koja ga je cekala u kuci u kojoj se dogodio zlocin. Poaro je obavestava o koracima
koje je preduzeo kao i o tome sta sledece namerava da uradi. Ona mu govori: "Znate
li kakav dojam stvarate - dojam kompjutora, shvacate. Vi sami sebe programirate. Tako
se to kaze, zar ne? Primate podatke, trpate ih u sebe cijeli dan, a onda cekate da vidite
sto ce izaci."
Poaro pocinje polako da upoznaje sudionike ove drame, tj. stanovnike
Woodleigh Commona. Tu je prvo vlasnica kuce Rovena Drejk, cetrdesetogodisnja udovica,
prijatnog izgleda, pomalo svojevoljna, cvrsta zena, jakog karaktera koja je Poaroa provela
kroz kucu objasnjavajuci mu kako se odvijala zabava pokazavsi mu i samo mesto gde je
nadjena nesretna devojcica.
Cak i detalj koji bi mogao da im olaksa potragu da je ubica morao biti
posve mokar nije im mogla pomoci jer su pri kraju te veceri svi bili manje ili vise
mokri od silnih drustvenih igara. Cak i sama gospodja Drejk je bila mokra jer je razbivsi
veliku vazu na stepenistu prosula kompletnu vodu iz nje po sebi... Njeno stanoviste
je bilo da je nemoguce da je to ucinio neko od ljudi koje svi znaju, ubedjena da je
neko sa strane usao u kucu, neko mozda dusevno bolestan i napao devojcicu. Mozda je
zlocin i seksualne prirode. Dzojs je bila mlada, ali krupna i lepo razvijena devojcica
za svoje godine. Poaro razmislja o svemu sto je do sada video i cuo, a zatim odlazi
i do majke ubijene devojcice. Tamo upoznaje i njeno drugo dvoje dece, mladjeg sina Leopolda,
snaznog bucmastog, pomalo cudnog decaka i stariju cerku En koju je izgleda samo skola
zanimala u zivotu. I jedno i drugo su za sestru rekli da je puno volela da izmislja
i da se pravi vazna i da ne veruju da je istina ono sto je izjavila.
Odlazeci iz kuce gospodje Rejnolds, Poaro je zakljucio da je vrlo zanimljivo
sto posle svega sto su culi nimalo ne napreduju... Nada se da ce sestra inspektora Spensa
koja tu godinama zivi moci da mu kaze nesto vise o karakteru stanovnika malog mesta.
A i Spens mu je nabavio spisak neresenih ubistava ili sumnjivih smrti u okolini u poslednjih
nekoliko godina.
Jedno ime im svima zaokuplja paznju - gospodja Levelin Smit. Paznju
im je pre svega zaokupilo njeno veliko bogatstvo koje je nasledila od muza i sve ulozila
u izgradnju velike kuce u kamenolomu od koga je napravila veliki javni vrt angazujuci
Majkla Garfilda, cuvenog i skupog strucnjaka za to. Kako je umrla bez naslednika, po
njenom testamentu nasledila ju je njena sluzavka, koja je optuzena za falsifikovanje
testamenta a zatim samo par nedelja po njenoj smrti iznenada nestala. Pitanje je samo
- da li je dosla do novca i pobegla sa njim ili je ubijena... U samom vrtu bila je sagradjena
i mala kuca - takoreci bungalov u kome je ziveo mladi Majk Garfild, sada kao vrtlar
koji je brinuo o vrtu kojega je sam stvorio.
Na popisu bivseg inspektora Spensa nalazi se jos nekoliko imena - Sarlota
Benfild, mlada trgovacka pomocnica koja je nadjena mrtva na puteljku uz kamenolom. Osumnjicena
su dva mladica koja su sa njom povremeno izlazili, ali su oslobodjeni usled nedostatka
dokaza. Obijica su davali protivrecne izjave ali su imali i neoborive alibije. Drugi
nastradali bio je Lesli Ferier, sluzbenik lokalne advokatske kancelarije koji je ubijen
dubokim ubodom noza u ledja nedaleko od lokalne kafane. Oruzje nije nadjeno. Moglo je
biti ubistvo iz ljubomore jer je bio u vezi sa jednom udatom zenom ali mozda je bio
upleten u nesto jer je pre nekoliko godina osumnjicen za falsifikat nekih potpisa na
racunima. No, nije mu se odrazilo na zaposlenje. Tu je i mlada uciteljica Dzenet Vajt
koju su nasli udavljenu na putu izmedju skole i kuce. Njena prijateljica, druga uciteljica,
Nora Ambrouz koja se davno odselila iz mesta, izjavila je tada da je Dzenet imala problema
sa nekim mladicem sa kojim je prekinula vezu jos pre nekoliko godina ali joj je on povremeno
slao preteca pisma, medjutim nikad se nije pronaslo nista u vezi sa njim, ni ime, ni
pisma, nista...
Saslusavsi sve, Poaro razmislja da li je mala Dzojs Rejnolds videla
neko od ova cetiri ubistva: Levelin Smit, Sarlote Benfild, Leslija Feriera ili Dzenet
Vajt... Ili su na krivom tragu... Zatim slede razgovori sa doktorom Fergusonom a kasnije
i sa uciteljicom, gospodjicom Vitaker. Od oboje saznaje po nesto sto mu se cini zanimljivim
za dalji tok istrage.
Poaro zatim odlazi da poseti cuveni terasasati vrt "Quarry Garden"
razmisljajuci o ljudima koji sada zive u kuci pokojne gospodje Levelin Smit i tu upoznaje
mladog, ambicioznog strucnjaka za hortikulturu koji je stvorio taj cudesni vrt. Za njega
je to bila samo igra, izazov kojem je hteo doskociti da od starog napustenog kamenoloma
napravi mesto za uzivanje...
Po zavrsenom razgovoru sacekala ga je jos jedna osoba na puteljku koji
je vodio ka izlazu... Bila je to Miranda, devojcica koja ce do kraja romana Poaroa odusevljavati
svojim komentarima i koja ce ga dovesti do resenja ove misterije... Da prica bude zanimljivija,
Miranda je bila ne samo najbolja drugarica ubijene Dzojs vec i cerka gospodje Batler,
prijateljice Arijadne Oliver kod koje je cuvena knjizevnica odsela... Tako ce Poaro
imati dosta prilika da se druzi sa ovom zanimljivom devojcicom saznajuci od nje svaki
put nesto novo... Najzanimljivije je bilo to sto su se dve devojcice dosta poveravale
jedna drugoj. Mozda Miranda zna ono sto je znala i Dzojs? Hoce li Poaro to moci da otkrije?
Slede zatim razgovori sa drugima koji mogu imati veze sa onih nekoliko
nastradalih osoba, poslodavcima Leslija Feriera, mladica optuzenog za falsifikovanje.
Saznaje da su oni bili advokati bogate gospodje Levelin Smit. Pronalazi zatim i dva
sesnaestogodisnja mladica koji su takodje bili na zabavi na kojoj je ubijena devojcica.
Posle vrlo zanimljivog razgovora sa njima, shvata da ova prica moze da krene i u sasvim
drugom pravcu.
Prica se komplikuje, a samim tim i sve vise pocinje da se svidja samom
Poarou. Posebno kada se uskoro pojavljuje svedok koji tvrdi da testament gospodje Levelin
Smit uopste nije bio falsifikat ali sve manje mu se dopada kada uskoro pronalaze jos
jednu zrtvu. Mrtvo je nadjeno jos jedno dete. I Poaro, nakon svega pronalazi vezu izmedju
ovog ubistva i ubistva male Dzojs Rejnolds. Shvata da su ubistva povezana i da je ubica
jos uvek tu, medju njima... Shvata i jos nesto - on zna ko je ubica i zna ko je sledeca
zrtva.
Poaro moli gospodju Oliver da mu pomogne. Ali moli za pomoc i jos nekog
iz malog mesta... Moze li im verovati do kraja... Ipak su to jos uvek samo deca... Hoce
li mala druzina koja ne zna jedna za drugu, biti na visini zadatka? I zasto je Poaro
to bas tako udesio... saznacete ako procitate ovaj roman koji u poslednjih pedesetak
stranica predstavlja izuzetno napeto stivo za citanje... Jedna od retkih knjiga koja
nema svoje veliko finale hvatanja ubice na dobro poznat nacin, kako to Poaro samo ume.
Ubica je naime, uhvacen na delu u pokusaju vrsenja jos jednog zlocina. Poaro na kraju
jedino inspektoru Spensu i lokalnom inspektoru Raglanu objasnjava celu pricu... Tu su,
naravno i gospodja Oliver kao i jos neki ucesnici ove price koji su imali srece da ona
za njih ima sretan kraj...
I na kraju, nesto od mog licnog utiska... priznajem, izmedju ostalog,
jedan od retkih romana u kome sam od momenta kada se pojavila sumnjala na pravu osobu,
no priznajem iz potpuno drugog razloga. No, kako je sva moja paznja bila usmerena na
tu osobu, negde oko polovine sam shvatila da sam u pravu. Ostalo je samo da nadjem i
motiv. I on se ubrzo pojavio. Priznajem jos nesto, bilo je uzivanje resavati ovu misteriju
zajedno sa Poaroom i gospodjom Oliver tako da vam preporucujem ovaj roman da i vi pokusate
da resite ovaj zlocin...
