Gospodjica Marpl je tako reko napustala svoje seoce...
Sent Meri Mid je za nju bio centar sveta i centar dogadjanja. Dok
je sedela na obali i uzivala gledajuci plaventnilo Karipskog mora
pomislila je - kako je ovde dosadno i kako se nista ne desava.
I predeo joj je bio monoton - toliko palmi, more i nebo... i svaki
dan sve isto... svaki dan sunce... nema stalnih vremenskih promena...
Vec posle nedelju dana boravka, ona se izlecila od navike da pita
kakvo je vreme. Vreme je uvek isto - lepo, bez interesantnih varijacija...
Njen dragi necak Rejmond Vest prosto ju je naterao da malo napusti
"idilicni zivot" svog seoceta i upozna "stvarni
zivot" jer joj je posle zapalenja pluca koje je prelezala
prosle godine bilo potrebno malo sunca...
Dok sedela na obali i po ko zna koji put slusala
price majora Palgrejva, koji je crven u licu i naduven kao preparirani
zabac, sa staklenim okom neumorno pricao, ona je mislila o Sent
Meri Midu i koliko ce joj nedostajati dok bude bila na odmoru,
povremeno klimajuci glavom i dodajuci neutralne komentare... Nije
mogla da pretpostavi da joj uopste nece biti dosadno... Cak, naprotiv...
Odsela je u Sent Onoreu, u hotelu Zlatna obala
koji su vodili Englezi, bracni par Moli i Tim Kendal, mladi i uvek
raspolozeni, gde je odselo dosta sveta sa svih strana, ali je bilo
i prilicno Engleza. Bilo je tu i nekoliko starijih gostiju. Pored
vec pomenutog majora Palgrejva, bio je tu i g.Rafijel, osamdesetogodisnji
prebogati vlasnik lanca supermarketa, ali prakticno paralizovan
koji tu dolazi godinama i boravi sa sekretaricom gospodjicom Ester
Voters i slugom-maserom Dzeksonom, dr. Grejem postariji ljubazni
gospodin koji je dugo vec radio na Karibima kao lekar, zatim kanonik
Dzeremi Preskot i njegova sestra Dzoan, kao i nekoliko mladjih
parova, nadasve mladi prirodnjaci Edvard i Evelin Hilington i Greg
i Srecka Dajson, koji su obilazili ostrva posmatrajuci ptice...
Mnogi od gostiju su, mozemo reci, bili stalni gosti
i nisu tu bili prvi put, posebno Hilingtonovi i Dajsonovi koji
vec nekoliko godina zaredom dolaze zajedno u hotel Zlatna obala,
jos dok su ga vodili predhodni vlasnici, Sandersenovi, inace prijatelji
Rejmonda Vesta... Oni provode na Karibima tri meseca godisnje obilazeci
razna ostrva i toliko su slozni i uvek su zajedno da onaj ko ih
prvi put upoznaje, kao gospodjica Marpl, na primer u pocetku nemaju
bas jasnu predstavu ko je sa kim u braku...
I dok je gospodjica Marple razmisljala malo o Sent
Meri Midu, malo o gostima hotela i o tome kako ce ispuniti svoje
vreme na Karibima, major Palgrejv je i dalje vrteo svoju pricu,
hvaleci se ljudima koje je poznavao i svojim lovackim umecem...
Poceo je da prica o nekim ubistvima za koje je cuo i koja su godinama
neresena i onda je otvorio svoj novcanik sa namerom da joj pokaze
sliku pravog pravcatog ubice, a onda jos brze sve to sklonio nazad
ugledavsi nekog iza njenog desnog ramena... Gospodjica Marple se
trgla i pokusala da uhvati nit njegove price koja je predhodila
tome, osecajuci da se nesto bitno desava...
Te veceri, u hotelu je odrzana zabava i brlo je
vrlo veselo. Atmosferu su najvise odrzavali raspolozeni vlasnici
Moli i Tim Kendal, koji su sve rasprodali i preselili se ovde,
ulozivsi sve sto imaju da stvore uspesan hotelski kompleks. I sve
je za sada bilo divno. Bili su rasprodati za celu sezonu koja na
Karibima traje skoro preko cele godine, osoblje ih je postovalo
i sve je islo u prilog tome da su izgleda uspeli... Kako je gospodjica
Marple sve vise upoznavala ljude oko sebe, posebno zahvaljujuci
kanonikovoj sestri Dzoani Preskot koja je bila velika pricalica
i dobro je poznavala vecinu stalnih gostiju, tako je i njoj postajalo
sve zanimljivije i vec je pocinjala da pravi svoja cuvena poredjenja
sa stanovnicima Sent Meri Mida, dobijajuci tako i neki spostveni
stav o ljudima koji su je okruzivali na ovom egzoticnom mestu...
I sve je izgledalo tako lepo i veselo te veceri
i muzika i ples... a onda se te noci desilo ubistvo... Tj. prvobitni
nalaz lekara bio je da je major Palgrejv umro zbog problema sa
povisenim pritiskom... ali, naravno, moralo je biti ubistvo cim
se radi o romanu Agate Kristi... "Gospodjica Marpl je hodala
jos sporije... Na kraju se naglo zaustavila. Umesto da krene na
plazu skrasila se u senovitom uglu terase. Izvadila je pletivo
i igle su pocele da se preplicu brzo kao da pokusavaju da prate
tok njenih misli. Ne svidja joj se - ne, ne svidja joj se. Doslo
je tako lako. Prevrtala je u mislila dogadjaje od predhodnog dana.
Major Palgrejv i njegove price... Poceo je pricu o jednom snimku
- snimak ubice... gospodjica Marpl je zazmurila i pokusala da se
seti kako je tacno tekla ta prica..." Da - sada je imala
od cega da krene...
A pocece sa dr. Grejemom koji je ustanovio smrt
majora Palgrejva. Morace nekako da mu se priblizi. Pa naravno,
pozalice mu se da je nesto boli. Stariji ljudi uvek imaju od cega
da budu bolesni. Dvoumila se izmedju ramena i kolena, ali se ipak
odlucila za kolena... "Veoma je prijatan covek", pomisli
gospodjica Marpl, "i zaista se stidim sto njega moram da lazem.
Ali ne vidim drugog izlaza."... "Gospodjica Marpl je
bila vaspitana u duhu postivanja istine, a i po prirodi je bila
skona iskrenosti. Medjutim, u izvesnim prilikama, kad je to smatrala
duznoscu, mogla je da prica lazi sa zadivljujucom verodostojnoscu..."
Kad je doktor zavrsio sa pregledom njenih kolena,
ona ga je cvrkutavim glasom zamolila da pogleda da nema medju slikama
u novcaniku pokojnog majora jedna njena slika - naime, ona i major
su juce pokazivali slike jedno drugom i slika na kojoj je njen
dragi sestric je greskom ostala kod njega... prisetila se opisa
majora Palgrejva - slika je prikazivala coveka koji izlazi iz kuce,
a pored njega je veliki zbun hibiskusa... te je tako i opisala
doktoru. On je obecao da ce da pogleda i da ce joj je sigurno vratiti...
No, slika nije bila tamo odakle ju je major juce izvaodio da joj
pokaze i gospodjica Marple je sada groznicavo razmisljala - ili
je on lagao, tj. hvalisao se ili je neko uzeo sliku? Ko i zasto?
Da li je postojao neki narocit razlog za to. "Lice gospodjice
Marpl bilo je ozbiljno. Mora da donese odluku. Hoce li ili nece
dozvoliti majoru Palgrejvu da ostane miran u grobu? ... Da li je
bas slucajno umro te noci? Ili nije uopste bilo slucajno? Doktori
tako lako prihvataju smrt starih ljudi... Njeno jedino oruzje je
razgovor... Stare dame cesto vode neobavezne razgovore koji nikud
ne vode... "
I tako gospodjica Marpl krece da vodi neobavezne
razgovore sa gostima hotela cavrljajuci o svemu i svacemu, ali
uvek bi se provukla prica o majoru Palgrejvu kao nesto prirodno
interesantno, jer nije bas uobicajeno da neko umre dok je na odmoru.
Starim damama je to uvek zanimljivo i niko nije sumnjao u motive
vremesne gospodjice... Tako je ona pricala sa svakim pomalo o majoru
Palgrejvu, pomalo o svima ostalima tako da je to sve skupa najpre
izgledalo kao nacin da jedna stara dama ubije dosadu dok preplice
iglama...
Kao da je sa ovim tuznim dogadjajem koji se desio,
Moli Kendal izgubila nesto od svoje veselosti i iz dana u dan delovala
sve depresivnije, odnosno kao da je ta depresija dolazila u nekim
talasima. Njen muz nije toliko delovao zabrinut zbog nedavnog dogadjaja
i toga kako ce se to odraziti na posao, vec je vise bio zabrinut
zbog psihicke nestabilnosti svoje zene, njenih sve cescih nesanica,
nocnih mora kada bi napokon zaspala, kao i tableta za kojima je
sve cesce posezala...
Gospodjica Marpl je vec sada imala neku svoju viziju.
Povezivala je sve price u jednu izvesnu i resila da ipak bude otvorena
sa doktorom Grejemom, procenivsi za pocetak da njemu moze da veruje.
Izvinila mu se sto ga je slagala za fotografiju i ispricala mu
za svoje sumnje... Tada je i on njoj priznao da nije izvrsen detaljan
pregled pokojnika vec je uzrok smrti ustanovljen vise na osnovu
prica koje su kolale da je on imao visok pritisak, da je predhodne
veceri dosta popio i cinjenice da je bocica tableta protiv visokog
pritiska nadjena u njegovoj sobi... ali im je kasnije jedna od
spremacica koje su spremale njegovu sobu izjavila da je tu bocicu
prvi put videla u njegovoj sobi tek onog dana kada je on nadjen
mrtav. Da li ih je stalno nosio sa sobom pa ih zato pre nije videla
ili uopste nisu ni bile njegove? Sada vec i dr. Grejem sumnja i
od vlasti u Dzejmstaunu zahteva da se izvrsi ekshumacija tela pokojnog
majora Palgrejva. Uskoro stize i nalaz - major Palgrejv je bio
otrovan.
Jedne lepe, tople, idlicne veceri, desava se jos
jedno ubistvo, a psihicki vec nestabina zena vlasnika hotela, Moli
Kendal se pojavljuje pred svima okrvavljenih ruku sa pricom da
je telo pronasla u zbunju pored staze kuda se setala... Inspektor
Veston dolazi na lice mesta i krece istraga...
Gospodjica Marpl je bila ubedjena da nesto hitno
mora da se uradi i da nema vremena za gubljenje, ali bila joj je
potrebna pomoc, u stvari vise joj je bio potreban neko kao saveznik.
A onda je ugledala gospodina Rafijela, koji jeste bio tezak i grub
covek, ali joj je delovao kao covek od autoriteta, posten i pravican...
Kako joj polupokretan starac moze biti od koristi - to je samo
ona znala u tom trenutku.
Vrlo brzo, gospodjica Marpl pocinje sa njim otvoreno
da prica o svemu i o svojim sumnjama i zajednicki dolaze do pitanja
na koje ne mogu da nadju odgovor. Koga ili sta je to major Palgrejv
ugledao da je tako uzurbano sklonio fotografiju sa stola? Stazom
iza gospodjice Marpl nailazili su Edvard i Evelin Hilington i Greg
i Srecka Dajson. Kako je major o ubici jasno govorio kao o muskarcu
to su mogli biti ili Edvard Hilinton ili Greg Dajson, ali zasto
je on prepoznao ubicu u tom casu kada je sa njima proveo dve predhodne
nedelje... Pa i da ga je prepoznao, taj covek bi mogao smejuci
se da prokomentarise da lici na tog coveka a ne da zbog toga ubije
starog i senilnog majora... Medjutim na tu sumnju, gospodjica Marpl
ima odgovor - "Mislim da ce ubrzo uslediti drugo ubistvo...!"
Gospodin Rafijel je zapanjen, a gospodjica Marpl mu objasnjava:
"Ako je ta zla osoba planirala zlocin i ako je odlucila
da ga uskoro izvrsi, nije mogla da dopusti da major Palgrejv prica
okolo i pokazuje snimak... Sa uklonjenim majorom i unistenim snimkom,
taj covek ce nastaviti kako je planirao..." Gospodin Rafijel
joj veruje i resava da joj pomogne preuzimajuci na sebe odgovornost
za sve sto bi moglo da se desi...
Ubrzo zatim, Moli Kendal pokusava da se ubije i
spasavaju je u poslednji cas... Ona se oporavlja i pod stalnim
je nadzorom. Jedno za drugim, kraj nje se smenjuju dobrodusni gosti
u zelji da pomognu, posto je sada sva briga oko hotela na Timu
i on nema vremena da bude sa njom... Pitanje je samo da li su bas
svi dobrodusni - setite se - ubica je medju njima... Tek jedne
noci Moli Kendal nestaje... U pola noci, dok je mesecina jasno
obasjavala hotelski kompleks krece potraga za njom...
Te noci desava se jos jedno ubistvo koje bismo
mogli nazvati - pogresnim ubistvom... U dva ujutru, gospodjica
Marpl umotana u paperjastu ruzicastu maramu, odlazi u zurbi do
gospodina Rafijela sa recima da moraju da pozure i krenu odmah
jer drugo ubistvo - ono pravo, dugo planirano - ono koje je bilo
uzrok svih zlocina pocinjenih na ovom ostrvu proteklih dana - samo
sto se nije desilo... On je gleda bunovno i zapanjeno: "Lako
je to reci. Ja ne mogu da hodam bez tudje pomoci. Kako ti i ja
da sprecimo ubistvo? Tebi je sto godina, a ja se raspadam."
On zove mladog i snaznog slugu Dzeksona i govori mu da ga dobro
nagraditi ali da krene odmah sa gospodjicom Marpl i da joj veruje
i da je bespogovorno slusa. Gospodin Rafijel ce stici kasnije u
pratnji svoje sekretarice, gospodjice Voters, a oni nek sada pozure...
Mladic pristaje...
Upravo oni osujecuju ubistvo koje samo sto nije
izvrseno otkrivsi tako visestrukog ubicu - lice sa slike koje je
prepoznao major Palgrejv... I kao sto se desavalo nekoliko puta
i Herkulu Poarou, samo ce jedna slucajna opaska i to vise kao komentar
o necijem izgledu navesti gospodjicu Marpl da pogleda u drugom
pravcu i da se seti sta je zaista videla dok je major zurno vracao
fotografiju ubice u svoj novcanik. Sve sto ce zatim uslediti bice
samo potvrda njene teorije... Naravno da je ubica sve to mogao
da izvede jednostavnije, ali gospodjica Marpl je i tu imala svoju
teoriju: "Ubicama je uvek tesko da nadju jednostavna resenja.
Ne mogu da se oslobode stvaranja konstrukcija.". Gospodin
Rafijel ju je pogledao znacajno i nasmejavsi se prokomentarisao:
"Izgleda da ti znas sve o ubicama!..." Nije mogao
ni da pretpostavi koliko je u pravu...
