The Clocks
Tajanstveni satovi
Globus (Zagreb)
Jugoslavija
1975.god.
292 str.
Prevod: Giga Gracan
Biblioteka Djela Agathe
Christie
The Clocks
Skrivnostne ure
Drzavna zalozba (Ljubljana)
Globus (Zagreb)
Jugoslavija
1978.god.
283 str.
Prevod: Zdenka Lovec
The Clocks
Casovnici
Polaris (Beograd)
Jugoslavija
1993.god.
224 str.
Prevod: Zvezdana Selmic
Serija detektivskih romana
Agata
The Clocks
Satovi
Zagreb : Mozaik knjiga :
24sata
2009. god.
304 str.
Prevod: Giga Gracan
mozda neki od starijih naslova mozete pronaci kao polovno
izdanje na Aukciji br. 1 na Balkanu
God. 1963, Glavni lik: Hercule Poirot
UKRATKO: Daktilograf, Sheila Webb, stize u Wilbraham Crescent br.
19 da prihvati svoj novi posao. Medjutim, ono sto ona nalazi je telo mrtvog coveka okruzenog
sa pet casovnika. Ali, dok je stigla policija, cetiri casovnika su nestala. Na srecu,
penzionisani Hercule Poirot je imao dovoljno slobodnog vremena da se prihvati resavanja
jedne od najzapetljanijih misterija u svojoj karijeri...
"Agatha Christie: Poirot"-
The Clocks (2010)
rezija - Charles Palmer,
scenario - Stewart Harcourt,
uloge - uloge - David Suchet (as Hercule Poirot)
Tom Burke (as Lieutenant Colin Race), Jaime Winstone (as Sheila Webb), Anna Massey (as
Miss Millicent Pebmarsh), Phil Daniels (as Inspector Hardcastle), Lesley Sharp, Geoffrey
Palmer, Beatie Edney (as Mrs Hemmings), Andrew Forbes (as Professor Purdy), Ben Righton
(as Sergeant Jenkins), Frances Barber, Olivia Grant (as Annabel Larkin) Jason, Watkins
(as Joe Bland), Anna Skellern (as Fiona)
01.09.2005. Tot, clan Agatha Christie YU Fan
Kluba, Beograd
Krimi zanr, kako primecuje Borhes, je odnegovao jedan
narociti tip citaoca: veoma nepoverljivog i kriticnog citaoca. Zato sto stvari nisu
onakvima kakve izgledaju, zato sto nam mizanscen namece jedan ugao posmatranja ali mi
se svim silama trudimo da se ne povodimo za nevaznim i namestenim detaljima. Ko namesta
detalje, iskrivljuje nasu optiku? Ubica, kreator zlocina. O tome da je zlocin umetnost
i da se ljudska kreativnost moze ispoljavati kao zlocinacka manipulacija znamo i od
Cestertona, a njegov otac Braun, umetnik u citanju ljudskih dusa, u toj sposobnosti
ubice video je potencijal za preusmeravanje talenata ka dobrim delima. Pominjem Cestertona
zato sto ga je navodila i Agata u svojim romanima.
Da bi se nesto ispravno opazalo potrebno je biti dobar posmatrac, ali to nije dovoljno.
Umetnik zlocina ce uciniti sve da iskrivi nas ugao posmatranja. Da bi se zlocin resio
potreban je genijalni posmatrac cija se percepcija usmerava ka prepoznavanju tamnih
predela ljudske psihe iz kojih potice kreacija zlocina. Prosecan citalac nema talenat
ni genijalnog detektiva ni prvorazrednog zlocinca. Stvari su najpre osmisljene, nista
se ne desava slucajno. Zato su prvorazredni umetnici u krimi pricama zlocinac i detektiv,
a zadatak citaoca je da prati trag s one strane pojavnosti.
Navodim sve ovo da bih naglasio koliko me je ovaj Agatin roman zadivio. Kolin Lemb jedan
od detektiva price namerava da testira ovaj prosede. Ukoliko je detektiv genije on ce
moci ne pomerajuci se, u svojoj fotelji i samo na osnovu cinjenica resiti zlocin. Ali
potrebne su mu cinjenice. Zato Lemb odlazi jednog dana kod Herkula Poaroa da testira
njegovu genijalnost: »Da li vi gospodine Poaro mozete na osnovu svih cinjenica
koje vam dajemo razresiti ovaj zlocin, videti ono sto mi ne vidimo, razbiti genijalnu
obmanu koju nam je nametnuo zliocinac?» Lemb zatice Poaroa u citanju krimi knjizevnosti.
A evo kakav je zaplet: Kolin radi u obavestajnoj sluzbi i traga za jednim spijunom.
Ali jednoga dana prolazeci lavirintskom stambenom cetvrti u koju ga je naneo trag nailazi
na devojku koja poludela od straha izlece iz kuce i baca mu se u narucje. Ona je Sejla
Veb, stenodaktilografkinja. Gospodjica Pebmars je navodno pozvala njen biro, a sefica
biroa salje Sejlu Pebmarsovoj da obavi posao. Sejla ne nalazi u kuci nikoga ali pronalazi
les. Tu se nalazi i nekoliko casovnika od kojih je jedan Sejlin. Uto dolazi gospodjica
Pebmars tvrdeci da ona nije narucila stenodaktilografske usluge i da ne poznaje ubijenog.
Zatim Sejla izlece i sudara se s Kolinom.
Vec nam je poznato da u krimi prici identiteti nisu jasni. Ovaj put ne zna se ni identitet
ubijenog. Njegova vizit karta je lazna. Policija ce objaviti oglas sa fotografijom ubijenog
trazeci one koji bi ga prepoznali. Na kraju ce pokloniti poverenje jednom svedoku koji
tvrdi da zna pravo ime ubijenog. Bice i novih ubistava.
Poaro savetuje Kolinu da ispituje sve susede, ali niko nista nije video.»Neko
je uvek nesto video», hrabri Poaro Kolina. Pretpostavimo da postoji samo jedan
posmatrac koji je nesto vazno video a to se u prici i desava i taj posmatrac je jos
dete koje vredno prati i belezi sa svog prozora ono sto se desava. Tako dolazimo do
nepristrasnog posmatraca, dolazimo do cinjenica, ali ne i do rezije zlocina.
Zatim resavamo cesta pitanja u krimi pricama: kome je bilo u interesu da tajanstveni
posetilac bude ubijen? Zasto je on dosao? Zasto je ubijen na takav nacin? Zasto dolazi
do novih ubistava? Ubica je ovom rezijom hteo nesto da nam kaze, da nam nametne neke
okolnosti kao cinjenice. Ali nije li sve to fasada koja ima za cilj zamagliti nam ono
sto je zaista bitno, ono naizgled nevazno, kao biser koji se cakli na dnu mora zajedno
sa mnogim drugim kamencicima koji nisu ni od kakve vaznosti? I onda detektiv dodje do
pretpostavke da je motiv koristoljublje. Osoba pod laznim imenom nasledila je novac
koji joj ne pripada, a ubijeni je bio nadomak tom saznanju. U svom najboljem maniru
Poaro preispituje identitete, zatim ono sto se desava iza scene i sto otkrivamo sposobnoscu
slusanja mnostva detalja od kojih su neki namesteni a samo neki ukazuju na trag. Briljantan
metodolog, detektiv zna da stvari nisu slucajne, da idu po osmisljenom scenariju. Dok
slusa sve izvestaje od Kolina Lemba, Poarou nesto izgleda poznato. Ma kako zaplet izgleda
slozeno nesto je u svemu tome vidjeno. A Poaro u ovom romanu je i Poaro citalac.On ima
mnoge vlastite price vezane za svoju briljantnu proslost borbe sa zlocinom ali sada
cita price drugih. Ponire u svet krimi knjizevnosti.
Ako jedan zlocin deluje toliko fantasticno kao sto je ovaj nije li on zaista ucinjen
po scenariju iz neke krimi price? I onda zajedno sa Poaroom lutamo svetom krimi fantastike
imajuci u vidu cinjenicu da je zlocinac umetnik. Da li je ovo novi, originalni zlocin?
Da li je izazov za genijalnog detektiva? Ne, ni ovoga puta nije. Prica vec postoji ispricana
a zlocinac je ukrao tudju pricu da bi je nametnuo kao scenario svog zlocina. Drugim
recima zlocinac nije uspeo da nadmasi intelektualno ni imaginativno detektiva. On tome
stalno tezi jer se plasi Poaroovog unutrasnjeg oka koji ponire u svet zlocinacke zamisli
pre nego sto je zlocin i ucinjen. Zatim na osnovu psiholoske istancanosti citanja tudjih
karaktera i povezivanjem bitnih cinjenica sa motivom detektiv pronalazi vezu izmedju
zamisli i stvarnih aktera u prici. Ovo je Agata Kristi na maestralan nacin pokazala
i u ovom romanu koji mi je jedan od njenih najdrazih.
Svi mi koji citamo detektivske price znamo koliko mogucih scenarija se otvara nakon
jednog zlocina. Potrebno je doci do onog pravog. Potrebno je biti natprosecni posmatrac
i imati veoma razvijenu mastu jer je zlocin isto proizvod imaginacije. Otuda nije cudno
sto je Poaro u ovom romanu isto toliko zaronjen u svet krimi knjizevnost koliko i u
cinjenice koje mu dolaze «sa terena». Kao sto se desava kod pisaca ovog
zanra, evo i kod Agate dobijamo uz krimi prosede i krimi esej. A prica romana je slozena,
svaki posmatrac sklapa svoj mozaik, dok citalac isto tako biva ukljucen u vrtlog onoga
sto je video, cuo, naslutio a hteo bi da zna istinu. Ta istinoljubivost nepoverljivog
citaoca bujne maste dobila je svoje odlicno zadovoljenje ovim Agatinim romanom.
To su neki od najboljih manira detektivske knjizevnosti u ovom romanu. Poaro ce na kraju
resiti zlocin a Kolin ce otkriti svog spijuna; zatim se odreci rada u obavestajnoj sluzbi.
Kolin je zaljubljen u Sejlu Veb koja je i sama osumnjicena. «Da li je izabranica
mog srca zlocinac» pita se Kolin Lemb. Ako volite ovakve romanticne momente u
Agatinim pricama, to je jos jedan razlog da procitate knjigu.
A casovnike je zlocinac ukrao iz jedne druge price.
UKOLIKO STE NEDAVNO PROCITALI OVU KNJIGU
I ZELITE SA NAMA DA PODELITE VASE UTISKE - UCINITE TO ODMAH...
UKOLIKO IMATE OVU KNJIGU KAO NEKO YU (cro-ser-bih-slo-cg-mak) IZDANJE,
A MI NEMAMO TAJ OMOT PRIKAZAN NA OVOJ STRANICI, MOLIMO VAS DA UKOLIKO IMATE MOGUCNOSTI
DA NAM GA SKENIRATE I POSALJETE NA NAS KAKO BISMO DOPUNILI OVU STRANICU
