The Clocks
Tajanstveni satovi
Globus (Zagreb)
Jugoslavija
1975.god.
292 str.
Prevod: Giga Gracan
Biblioteka Djela Agathe
Christie
The Clocks
Skrivnostne ure
Drzavna zalozba (Ljubljana)
Globus (Zagreb)
Jugoslavija
1978.god.
283 str.
Prevod: Zdenka Lovec
The Clocks
Casovnici
Polaris (Beograd)
Jugoslavija
1993.god.
224 str.
Prevod: Zvezdana Selmic
Serija detektivskih romana
Agata
The Clocks
Satovi
Zagreb : Mozaik knjiga :
24sata
2009. god.
304 str.
Prevod: Giga Gracan
mozda neki od starijih naslova mozete
pronaci kao polovno izdanje na Aukciji br. 1 na Balkanu
God. 1963, Glavni lik: Hercule Poirot
UKRATKO: Daktilograf, Sheila Webb, stize u Wilbraham
Crescent br. 19 da prihvati svoj novi posao. Medjutim, ono sto ona
nalazi je telo mrtvog coveka okruzenog sa pet casovnika. Ali, dok
je stigla policija, cetiri casovnika su nestala. Na srecu, penzionisani
Hercule Poirot je imao dovoljno slobodnog vremena da se prihvati
resavanja jedne od najzapetljanijih misterija u svojoj karijeri...
"Agatha Christie:
Poirot"- The Clocks (2010)
rezija - Charles Palmer,
scenario - Stewart Harcourt,
uloge - uloge - David Suchet (as Hercule Poirot)
Tom Burke (as Lieutenant Colin Race), Jaime Winstone (as Sheila Webb),
Anna Massey (as Miss Millicent Pebmarsh), Phil Daniels (as Inspector
Hardcastle), Lesley Sharp, Geoffrey Palmer, Beatie Edney (as Mrs
Hemmings), Andrew Forbes (as Professor Purdy), Ben Righton (as Sergeant
Jenkins), Frances Barber, Olivia Grant (as Annabel Larkin) Jason,
Watkins (as Joe Bland), Anna Skellern (as Fiona)
01.09.2005. Tot, clan Agatha
Christie YU Fan Kluba, Beograd
Krimi zanr, kako primecuje Borhes,
je odnegovao jedan narociti tip citaoca: veoma nepoverljivog i
kriticnog citaoca. Zato sto stvari nisu onakvima kakve izgledaju,
zato sto nam mizanscen namece jedan ugao posmatranja ali mi se
svim silama trudimo da se ne povodimo za nevaznim i namestenim
detaljima. Ko namesta detalje, iskrivljuje nasu optiku? Ubica,
kreator zlocina. O tome da je zlocin umetnost i da se ljudska kreativnost
moze ispoljavati kao zlocinacka manipulacija znamo i od Cestertona,
a njegov otac Braun, umetnik u citanju ljudskih dusa, u toj sposobnosti
ubice video je potencijal za preusmeravanje talenata ka dobrim
delima. Pominjem Cestertona zato sto ga je navodila i Agata u svojim
romanima.
Da bi se nesto ispravno opazalo potrebno je biti dobar posmatrac,
ali to nije dovoljno. Umetnik zlocina ce uciniti sve da iskrivi
nas ugao posmatranja. Da bi se zlocin resio potreban je genijalni
posmatrac cija se percepcija usmerava ka prepoznavanju tamnih predela
ljudske psihe iz kojih potice kreacija zlocina. Prosecan citalac
nema talenat ni genijalnog detektiva ni prvorazrednog zlocinca.
Stvari su najpre osmisljene, nista se ne desava slucajno. Zato
su prvorazredni umetnici u krimi pricama zlocinac i detektiv, a
zadatak citaoca je da prati trag s one strane pojavnosti.
Navodim sve ovo da bih naglasio koliko me je ovaj Agatin roman
zadivio. Kolin Lemb jedan od detektiva price namerava da testira
ovaj prosede. Ukoliko je detektiv genije on ce moci ne pomerajuci
se, u svojoj fotelji i samo na osnovu cinjenica resiti zlocin.
Ali potrebne su mu cinjenice. Zato Lemb odlazi jednog dana kod
Herkula Poaroa da testira njegovu genijalnost: »Da li vi
gospodine Poaro mozete na osnovu svih cinjenica koje vam dajemo
razresiti ovaj zlocin, videti ono sto mi ne vidimo, razbiti genijalnu
obmanu koju nam je nametnuo zliocinac?» Lemb zatice Poaroa
u citanju krimi knjizevnosti.
A evo kakav je zaplet: Kolin radi u obavestajnoj sluzbi i traga
za jednim spijunom. Ali jednoga dana prolazeci lavirintskom stambenom
cetvrti u koju ga je naneo trag nailazi na devojku koja poludela
od straha izlece iz kuce i baca mu se u narucje. Ona je Sejla Veb,
stenodaktilografkinja. Gospodjica Pebmars je navodno pozvala njen
biro, a sefica biroa salje Sejlu Pebmarsovoj da obavi posao. Sejla
ne nalazi u kuci nikoga ali pronalazi les. Tu se nalazi i nekoliko
casovnika od kojih je jedan Sejlin. Uto dolazi gospodjica Pebmars
tvrdeci da ona nije narucila stenodaktilografske usluge i da ne
poznaje ubijenog. Zatim Sejla izlece i sudara se s Kolinom.
Vec nam je poznato da u krimi prici identiteti nisu jasni. Ovaj
put ne zna se ni identitet ubijenog. Njegova vizit karta je lazna.
Policija ce objaviti oglas sa fotografijom ubijenog trazeci one
koji bi ga prepoznali. Na kraju ce pokloniti poverenje jednom svedoku
koji tvrdi da zna pravo ime ubijenog. Bice i novih ubistava.
Poaro savetuje Kolinu da ispituje sve susede, ali niko nista nije
video.»Neko je uvek nesto video», hrabri Poaro Kolina.
Pretpostavimo da postoji samo jedan posmatrac koji je nesto vazno
video a to se u prici i desava i taj posmatrac je jos dete koje
vredno prati i belezi sa svog prozora ono sto se desava. Tako dolazimo
do nepristrasnog posmatraca, dolazimo do cinjenica, ali ne i do
rezije zlocina.
Zatim resavamo cesta pitanja u krimi pricama: kome je bilo u interesu
da tajanstveni posetilac bude ubijen? Zasto je on dosao? Zasto
je ubijen na takav nacin? Zasto dolazi do novih ubistava? Ubica
je ovom rezijom hteo nesto da nam kaze, da nam nametne neke okolnosti
kao cinjenice. Ali nije li sve to fasada koja ima za cilj zamagliti
nam ono sto je zaista bitno, ono naizgled nevazno, kao biser koji
se cakli na dnu mora zajedno sa mnogim drugim kamencicima koji
nisu ni od kakve vaznosti? I onda detektiv dodje do pretpostavke
da je motiv koristoljublje. Osoba pod laznim imenom nasledila je
novac koji joj ne pripada, a ubijeni je bio nadomak tom saznanju.
U svom najboljem maniru Poaro preispituje identitete, zatim ono
sto se desava iza scene i sto otkrivamo sposobnoscu slusanja mnostva
detalja od kojih su neki namesteni a samo neki ukazuju na trag.
Briljantan metodolog, detektiv zna da stvari nisu slucajne, da
idu po osmisljenom scenariju. Dok slusa sve izvestaje od Kolina
Lemba, Poarou nesto izgleda poznato. Ma kako zaplet izgleda slozeno
nesto je u svemu tome vidjeno. A Poaro u ovom romanu je i Poaro
citalac.On ima mnoge vlastite price vezane za svoju briljantnu
proslost borbe sa zlocinom ali sada cita price drugih. Ponire u
svet krimi knjizevnosti.
Ako jedan zlocin deluje toliko fantasticno kao sto je ovaj nije
li on zaista ucinjen po scenariju iz neke krimi price? I onda zajedno
sa Poaroom lutamo svetom krimi fantastike imajuci u vidu cinjenicu
da je zlocinac umetnik. Da li je ovo novi, originalni zlocin? Da
li je izazov za genijalnog detektiva? Ne, ni ovoga puta nije. Prica
vec postoji ispricana a zlocinac je ukrao tudju pricu da bi je
nametnuo kao scenario svog zlocina. Drugim recima zlocinac nije
uspeo da nadmasi intelektualno ni imaginativno detektiva. On tome
stalno tezi jer se plasi Poaroovog unutrasnjeg oka koji ponire
u svet zlocinacke zamisli pre nego sto je zlocin i ucinjen. Zatim
na osnovu psiholoske istancanosti citanja tudjih karaktera i povezivanjem
bitnih cinjenica sa motivom detektiv pronalazi vezu izmedju zamisli
i stvarnih aktera u prici. Ovo je Agata Kristi na maestralan nacin
pokazala i u ovom romanu koji mi je jedan od njenih najdrazih.
Svi mi koji citamo detektivske price znamo koliko mogucih scenarija
se otvara nakon jednog zlocina. Potrebno je doci do onog pravog.
Potrebno je biti natprosecni posmatrac i imati veoma razvijenu
mastu jer je zlocin isto proizvod imaginacije. Otuda nije cudno
sto je Poaro u ovom romanu isto toliko zaronjen u svet krimi knjizevnost
koliko i u cinjenice koje mu dolaze «sa terena». Kao
sto se desava kod pisaca ovog zanra, evo i kod Agate dobijamo uz
krimi prosede i krimi esej. A prica romana je slozena, svaki posmatrac
sklapa svoj mozaik, dok citalac isto tako biva ukljucen u vrtlog
onoga sto je video, cuo, naslutio a hteo bi da zna istinu. Ta istinoljubivost
nepoverljivog citaoca bujne maste dobila je svoje odlicno zadovoljenje
ovim Agatinim romanom.
To su neki od najboljih manira detektivske knjizevnosti u ovom
romanu. Poaro ce na kraju resiti zlocin a Kolin ce otkriti svog
spijuna; zatim se odreci rada u obavestajnoj sluzbi. Kolin je zaljubljen
u Sejlu Veb koja je i sama osumnjicena. «Da li je izabranica
mog srca zlocinac» pita se Kolin Lemb. Ako volite ovakve
romanticne momente u Agatinim pricama, to je jos jedan razlog da
procitate knjigu.
A casovnike je zlocinac ukrao iz jedne druge price.
UKOLIKO STE NEDAVNO PROCITALI OVU KNJIGU
I ZELITE SA NAMA DA PODELITE VASE UTISKE - UCINITE TO ODMAH...
UKOLIKO IMATE OVU KNJIGU KAO NEKO YU (cro-ser-bih-slo-cg-mak)
IZDANJE, A MI NEMAMO TAJ OMOT PRIKAZAN NA OVOJ STRANICI, MOLIMO
VAS DA UKOLIKO IMATE MOGUCNOSTI DA NAM GA SKENIRATE I POSALJETE
NA NAS KAKO BISMO DOPUNILI OVU STRANICU
