Ovo je jedan od redje pominjanih
naslova Agate Kristi, mada neopravdano, obzirom da je nekako drugaciji
od romana na koje smo navikli, bar kada je ona u pitanju. Na ovom
mestu, na samom pocetku za radnju romana mozda upravo treba pomenuti
jedan citat iz knjige, iz "Predgovora Marka Easterbrooka",
u kome se kaze: "Nije, naime, moguce 'Poceti od pocetka, ici
do kraja i tada stati.' Jer, gde je pocetak? Povjesnicaru to uvijek
predstavlja poteskocu. Na kojem mjestu u povijesti pocinje odredjeni
dio povjesti."
Pisac, Mark Easterbrook biva zaintrigiran kada jednog jutra u
novinama procita umrlicu i u njoj prepozna devojku koju je vece
pre upoznao u obliznjem klubu pod neobicnim okolnostima. Jos tada
je u stvari, po njemu, zapocela ova prica dok je posmatrao zucnu
svadju dve devojke koje se zavrsila vriskom i cupanjem za kosu.
Sada, sa izvesnom sumnjom resava da poseti svoju staru prijateljicu
Ariadne Oliver, pisca detektivskih romana i tada biva primoran
da prisustvuje jednom od njenih cudnih stanja u kojima se obicno
nalazila dok je pisala neki od svojih romana kada bi besciljno
tumarala sobom, uglavnom pricajuci sama sa sobom. Ona mu se pozalila;
"Reci sto hoces, ali nije normalno da se pet ili sest ljudi
nadje na mjestu dogadjaja kad je B ubijen i da svi imaju motiv
za njegovo ubojstvo - osim, naravno, ako B nije neko cudoviste
od covjeka, a u tom slucaju nikome ne bi bilo vazno je li B ubijen
ili nije i bilo bi sasvim svejedno tko ga je ubio." Sto
vise ovakvim izjavama priblizavam sebi njen lik cini mi se da sve
vise upoznajem i samu Agatu i zaista sve izjave gospodje Oliver
mozemo vrlo lako zamisliti da ih je izgovorila sama gospodja Kristi.
Mark i gospodja Oliver zapocinju polemiku na temu toga "da
li je moguce nekoga ubiti daljinskim upravljanjem - pri cemu gospodja
Oliver podrazumeva 'crnu magiju', ne sluteci da ce buduci zlocini
u koje ce oboje biti upleteni itekako imati veze sa 'crnom magijom'
ili ce se neko potruditi bar da to tako izgleda.
U ovom delu se susrecemo sa necim sto kod Agate i nije bas tako
uobicajeno, ali se ipak srece znajuci da se provuce u ponekom romanu,
a to je da likovi pominju neke svoje dogodovstine iz proslosti
koje su nama (citaocima njenih knjiga) dobro poznate. Naime, Arijadna
pokusava da odbije Markov poziv na zabavu kod njegove rodjake jer
se predhodna zabava kojoj je prisustvovala - osmisljena pod nazivom
'Lov na ubojicu' zaista i zavrsila tako sto se pojavio pravi les.
Tu prepoznajemo naravno njen roman "Dead man's folly"
koji je kod nas prevodjen pod nazivima "Mrtvaceva ludost"
i "Vasar zlocina", a kako je za ovaj pregled knjige korisceno
hrvatsko izdanje knjige, a u Hrvatskoj je ovaj roman ekranizovan
pod naslovom "Lov na ubojicu", otuda i ocito prepoznavanje
o cemu se radi...
Nesto kasnije u romanu, nailazimo na jos jedan 'slucaj' iz bogate
'kolekcije zlocina' Agate Kristi. Naime, Mark Easterbrook razgovara
sa svojim prijateljem Davidom i ovaj mu pominje da je jednom morao
otici u jednu dusevnu bolnicu da odnese poruku nekom doktoru i
tada mu je prisla jedna zena koja je pazljivo ispijala mleko, upitavsi
ga pritom da li je to mozda njegovo mrtvo dete koje je pokopano
tamo iza kamina...? Tu prepoznajemo cuvenu gospodju Lankaster iz
romana "By the pricking of my thumbs" (Zla sudba) i potpuno
iste reci koje je uputila i Mrvici kada ju je ova prvi put susrela.
Nakon uvodnog dela u kome upoznajemo Marka i likove sa kojima
se on susreo, radnja romana se ubrzo nastavlja ubistvom oca Gormana
koji je otisao da ispovedi gospodju Davis koja je bila na samrti.
Ona je bila poslovna zena srednjih godina. Po recima njene gazdarice
koja joj je izdala sobu, bila je ozbiljna i pristojna i radila
je u nekoj agenciji za istrazivanje trzista. Redovno je placala
kiriju i niko je nije posecivao. Dobila je grip, koji se iznenada
pretvorio u ozbiljnu groznicu i stanje joj se toliko pogorslao
da je za par dana bila na samrto. Pre nego je izdahnula, ona uspeva
da svesteniku da spisak imena. Otac Gorman biva ubijen iste veceri
na putu do svoje kuce. U policiji, inspektor Lejeune razgovara
sa policijskim doktorom Corriganom o ovom slucaju i oboje komentarisu
spisak koji su kod njega nasli pokusavajuci da odgonetnu na sta
bi mogao da se odnosi. Daljom istragom dolaze do zakljucka da je
dvoje ljudi sa spiska nedavno umrlo od naizgled obicnih bolesti.
Kao i u zivotu sto se zna desiti (ponekad), tako se i u romanu
desava slucajnost da je policijski doktor Corrigan zapravo prijatelj
Marka Easterbrooka, pa se oni slucajno srecu posle duzeg vremena
i to ispred kuce Markove kume. U tom razgovoru saznajemo da je
ona jedno od imena na popisu Oca Gormana koji je Corrigan uzeo
na sebe da istrazi. Naime, i ona je nedavno umrla, pa je Mark otisao
da uzme nesto od njene zaostavstine sto mu je ostavila i tako su
se i sreli. Iduci dalje u prici na temu zasto je trazio njegovu
kumu, Corrigan pokusava da sazna od Marka znace li mu nesto imena
sa popisa. Mark prepoznaje ime devojke koju je upoznao one veceri
u klubu a koja je takodje umrla... Dalje reci nisu potrebne. Njih
dvojica su prilicno zaintrigrani i od ovog dela gotovo zajedno,
neprekidno saradjujuci, pokusavaju da dodju do istine. Potpuno
su sigurni da postoji nekakva zavera ali im se nista jos ne nazire
sto bi ih moglo odvesti na pravi put.
Marku se pojavljuje tracak nade da je nasao nesto prvi put kada
je pomenut izraz "Beli konj". Bilo je to jedne veceri
kada je sa svojim prijateljem Davidom bio na veceri i kada je tu
bila i Davidova devojka Poppy koja je prilicno obicnim glasom rekla:
"...da se ubistvo uvek moze nekako obaviti..."
Na pitanje kako - pomenula je zbunjeno: "Mislila sam na
Belog konja i takve stvari..."
Mark odlazi ponovo kod nje zeleci da sazna nesto vise o "Belom
konju". Ona je bila vidno uplasena, pravila se da ne zna o
cemu se radi, ali Mark je bio ubedjen da je u njenim ocima ugledao
istinski strah a nije znao zasto i da li to ima ikakve veze sa
naizgled obicnim umiranjima ljudi sa spiska...?
Ariadne Oliver ipak dolazi na zabavu kod Markove rodjake Rhode
i tu srecemo ceste likove u Agatinim romanima vikara Calthropa
i njegovu zenu koja je prilicno otvorenog uma i koja im pripoveda
pricu o "Belom konju" nazivajuci ga svratistem koje ima
dugacku tradiciju i koje sada vode tri zene: Therza Gray koja se
bavi spiritizmom i magijom, Sybil Stamfordis koja je medij i Bella,
njihova kuvarica i kako je opisuje vikarova zena, vestica, poznata
po svijim caranjima i bajanjima... A jos je i zanimljivo sto se
"Beli konj" nalazi u njihovoj blizini pa su tri zene
takodje bile na dobrotvornoj zabavi koju je Rhoda organizovala.
Marku nije bas prijatno, oseca da to sto je cuo ima nekakve veze
sa strahom koji je primetio kod Poppy. Sutradan sa Arijadnom, Rhodom
i njenim muzem odlazi da upozna gospodina Venablesa koji je pre
par godina kupio obliznje zdanje. Bio je veliki kolekcionar umetnickih
dela u kojima je uzivao, obzirom da je dane provodio u invalidskim
kolicima. On im o "Belom konju" govori kao o "privlacnom
obitavalistu triju usedelica" sto je, kaze on, prilicno obicno
obzirom da je zdanje imalo misterioznu i zlocinacku proslost jer
je kao drumska krcma nekada bio steciste razbojnika i krujumcara.
Zatim odlaze do "Belog konja" i upoznaju tri misteriozne
zene. Marku je sve to zanimljivo. U jednom momentu se izdvaja od
ostalih posmatrajuci sliku belog konja na zidu na kome se nazirao
jahac i razgovarajuci sa jednom od svojih domacica dotice temu
cudnih i neobjasnjivih smrti kojom prilikom mu ona upravo govori
o tzv. smrti na daljinu na nacin sugestije - jednostavno nekome
samo treba reci da umre, i taj neko se jednostavno razboli i umre.
Mark povezuje predhodne slucajeve koji su se desili sa onim sto
je upravo cuo i tada konacno shvata da se upleo u nesto veoma opasno
i da ne zna hoce li sa time moci da se izbori.
Mark sa svojom prijateljicom Ginger, koja ga izgleda jedina razume
i ne smeje se njegovim cudnim idejama o ubistvu na daljinu, prica
o svemu sto je saznao. Njih dvoje prave plan a Ginger uzima na
sebe da od Poppy, na svoj zenski nacin, sazna sto vise moze o tome
sta je to vezano za "Belog konja" sto kod nje izaziva
toliki strah. Dobija jedno ime i adresu i salje Marka da ispita
o cemu se radi. On tamo saznaje zapanjujuce detalje ali ipak resava
da ide do kraja i udje "u igru".
I dok se na jednoj strani Mark resava da "naruci ubistvo"
videvsi u tome jedini nacin da nadje resenje ove zagonetke - u
policiju stize pismo Zachariaha Osbornea koji ima radnju prekoputa
ulice u kojoj se desilo ubistvo s pocetka ove price, u kome navodi
da je zapravo video ubicu oca Gormana one veceri - i ne samo da
ga je video vec i prepoznao obzirom da ga je nedavno ponovno sreo.
Inspektoru Lejeuenu ima cak i previse smisla da to bude upravo
osoba oznacena kao ubica, tim pre kada se ima u vidu njegovo veliko
bogatstvo koje je stekao na neobjasnjiv nacin. Istraga krece u
tom pravcu ali na svakom koraku nailazi se na zid.
"Narucujuci ubistvo" Mark je svestan toga da zivot
mlade Ginger moze biti doveden u realnu opasnost, ali isto tako
veruje da ce uz pomoc pravovremene reakcije inspektora Lejeuna
i doktora Corrigana moci da se izbori sa tim. On potpisuje "ugovor
- opkladu", odlazi kod "Belog konja", prisustvuje
cudnoj i pomalo morbidnoj seansi a ubrzo zatim i pored svih mera
opreza Ginger se razboljeva. Da li se stvar otela kontroli? Da
li je i zasto Zachariah Osborne odveo istragu u suprotnom pravcu?
Mark je uplasen. Gospodja Dane Calthrop sa kojom se prilicno sprijateljio
ga "tesi" - "Prestanite uopce brinuti. To joj
nece nimalo pomoci. Ne smijemo izbegavati posljedice. Ako umre
zbog ovog pokusa, umrijet ce zbog korisne stvari... Uvijek treba
predvideti najgore. Nemate pojma kako to smiruje zivce. Odjednom
pocinjete biti sigurni da ne moze biti onako lose kako ste zamisljali..."
Iako je do tada cvrsto verovao da je moguce da se na nekoga utice
mislima, a posebno nakon sto je i sam prisustvovao jezivom obredu
u "Belom konju", sada kada se Ginger zaista razbolela
i kada se lekari bore za njen zivot ne uspevajuci da otkriju sta
je to odjednom izazvalo groznicu i naglo opadanje kose, Mark ne
moze da veruje da "nesto zaista deluje" ali izgleda da
je tako "...Nesto djeluje. S tim se moramo suociti. Mnogo
toga, vecina toga, mislim da je samo sakrivanje tragova. Sluzi
samo stvaranju atmosfere - atmosfera je vazna. Ali, sakrivena iza
toga laznog sjaja mora postojati prava stvar - stvar koja djeluje..."
Mark zapocinje bitku sa vremenom. Potrebno je naci "ono
sto je delovalo" kod Ginger. Kao i kod ostalih romana Agate
Kristi i ovaj ce imati srecan kraj za sve osim za zlocinca. Kraj
ce biti sretan za dvoje mladih jer ce resiti ovu zagonetku zalazuci
sopstvene zivote ali ce i Mark shvatiti da njegova devojka Hermia
i nije bas pametan izbor za njega pa ce se okrenuti Ginger nad
cijim je zivotom danima strepeo.
Ovaj roman se pedesetak stranica do pred kraj, moze ciniti neobicnijim
romanom Agate Krsisti, obzirom da se ona nije bas tako cesto okretala
okultnim temama u svojim romanima, (osim u kratkim pricama gde
je to cesci motiv) ali obzirom na kao i uvek (ne)ocekivanu zavrsnicu
kada smo prilicno iznenadjeni licnoscu zlocinca i nacinom na koji
je pripremao i vrsio zlocin, a u ovom slucaju posebno, jer je rec
o vise zlocina koji su doneli ogromne svote novca samo jednom coveku.
Na kraju romana inspektor Lejeune razgovara sa Markom "On
je sam svratio paznju na sebe... da je samo mirno sjedio i da nije
nista poduzimao, nikad ne bismo ni pomislili da... ima bilo sto
s tom stvari. Ali, cudno, bas to ubojice nikada ne mogu uciniti.
Sjede u pozadini, sigurni poput tvrdjava. Ali ne mogu pustiti stvari
na miru. Zaista ne znam zasto..." Ovo je vec dobro poznat
motiv u Agatinim romanima - ubica koji se sam odaje jer zapravo
hoce celom svetu pokazati da je bas on taj koji je bio tako pametan
da to sve smisli i kako vreme prolazi a on bas nikome ne pada na
pamet - ne preostaje mu nista drugo nego da napokon skrene paznju
na sebe. Bila je to tipicna tastina kriminalca. Kako ga je inspektor
Lejeuan opisao: "Kriminalac je netko tko zeli biti znacajan,
ali tko nikad nece biti znacajan, zato sto ce uvijek biti manje
od covjeka."
Nadam se da vam nisam previse otkrila pricajuci vam neke detalje
ovoga romana. U svakom slucaju ne toliko da vam pokvarim citanje
jer zaista treba doziveti atmosferu u "Belom konju",
upoznati likove tri neverovatne zene, Markovu borbu sa vremenom
da spasi Ginger i napokon cudesnu organizaciju zlocina koja zaista
samo geniju moze pasti na pamet...
Na jednom mestu romana kada okupljeno drustvo razgovara na temu
velikih ljudi koji su bili pojam zla kao sto su bili Hitler i Napolen...
kocoperni, izvestaceni, sa osecajem da su nesposobni ali strasno
zele da postanu neko makar zbog toga morali da sruse ceo svet...
gospodja Ariadne Oliver govori recenicu koja se moze posmatrati
i kao motiv ovog romana - "I najgluplje dete moze zapaliti
kucu vrlo jednostavno i lako... "
*** za review korisceno hrvatsko izdanje "Kod
bijelog konja"o bjavljeno 1984. godine, te su i dati odlomci
romana upravo iz njega
***
