1924. godine, Agatha je napisala
svoj cetvrti roman "Covek u smedjem odelu". Iako je vec
njen prvi roman napisan cetiri godine ranije "Misterija u
Stajlsu" bio prilicno zapazen, ona jos uvek nema pravi hit
roman. Pojavice se dve godine kasnije u liku Rodzera Akrojda. Godinu
dana pre objavljivanja romana o kome ovde pisemo Agatha je sa svojim
muzem Archijem krenula na put oko sveta. Iskustva i dogadjaji kroz
koje je prolazila bice joj polazna tacka za ovaj roman. Tako je
nastao roman "Covek u smedjem odelu" koji je do pred
sam izlazak u prodaju trebao da se u stvari zove "Tajna Mill
Housea"... Dok su bili na putu, pricajuci im o knjizi za koju
radi nacrt, Archijev prijatelj Belcher zarko je zeleo da bude u
toj knjizi.
Agatha je odlucila da mu da jednu od glavnih uloga
u ovom romanu... Kako kaze u svojoj "Autobiografiji"..."...Skicirala
sam zaplet te knjige kad sam bila u Juznoj Africi. Odlucila sam
da bude vise u duhu trilera nego detektivske price i da obuhvati
dosta juznoafrickih prizora. Dok smo bili tamo vladala je neka
vrsta revolucionarne krize, pa sam zabiljezila nekoliko korisnih
cinjenica. Zacrtala sam svoju junakinju kao vedru, pustolovnu mladu
zenu, inace siroce, koja se uputila u potragu za pustolovinama.
Pisuci za pokus odlomak ili dva, uvidjela sam kako mi je strasno
tesko stvoriti zivu sliku temeljenu na Belcheru. Nisam mogla pisati
o njemu objektivno i uciniti ga bilo cime osim obicnom marionetom.
Tada sam dobila ideju. Knjiga mora biti napisana u prvom licu.
Naizmjenicno ce govoriti Ann i Belcher.... Dobivsi ime Sir Eustace
Pedler i ucinivsi da sam pise svoj rukopis, otkrila sam da lik
pocinje ozivljavati. On, naravno nije bio Belcher, ali upotrebljavao
je neke Belcherove fraze i pripovijedao neke Belcherove price.
Bio je takodjer majstor umjetnosti blefiranja, a kao blefer mogao
je lako postati beskrupulozna i zanimljiva licnost. Uskoro sam
zaboravila Belchera, te je sam Sir Eustace Pedler vladao mojim
perom. To je, mislim, bila jedina zgoda kad sam u knjigu pokusala
staviti zivu osobu koju sam dobro poznavala, i ne vjerujem da je
to uspjelo. Belcher nije ozivio, ali je zato ozivio netko ko se
zvao Sir Eustace Pedler. Odjednom sam otkrila da postaje sasvim
zanimljivo pisati tu knjigu..." Prenela sam ovde deo
iz Agatine "Autobiografije" upravo zbog ovog dela u kome
naglasava da je to bio prvi i jedini put da je u svom romanu gradila
neciji lik po nekoj osobi koju je licno poznavala...
Kroz
ta pisma - pripovedanje, o kojima Agatha prica, pratimo pricu,
tj. dve paralelne price koje nam naizmenicno govore cinjenice i
razmisljanja dva glavna junaka i uklapaju se jedna u drugu. Sto
nije dozivljavala Ann, dozivljavao je Sir Eustace Pedler i tako
na kraju dobijamo celu gotovu pricu cije je razresenje, kao i obicno
kada je Agatha bila u pitanju, prilicno zaprepascujuce i neocekivano...
Ma koliko da nemaju direktnih dodirnih tacaka, usudjujem se reci
da je vrlo verovatno da je pisuci ovaj roman, Agatha dobila makar
deo inspiracije i za cuveni roman "Ubistvo Rodzera Akrojda"
koji ce je samo dve godine kasnije uvrstiti u red pisaca bestselera...
Poprilicno je nezahvalno ili cak prilicno nemoguce
prepricati vam ovaj roman cak i u najkracim crtama posto on upravo
vrvi od dogadjaja iz stranice u stranicu - ali probacu najkrace
sto mogu tek da malo steknete utisak o zapletu. Centralni zaplet
se okrece oko mlade Ane Bedingfeld koja je na stanici podzemne
zeleznice u Londonu bila svedok ubistva. Nije bas licilo na ubistvo
posto je izgledalo da je "covek u smedjem odelu" sam
skocio na sine ispred voza koji ne nailazio, ali uzas koji je Ana
videla u njegovim ocima dok je u nekoga (ili nesto) gledao iza
njenog ramena naveli su je na taj zakljucak. Tu se nasao i doktor
koji je prisao i pregledom ustanovio smrt mladica. Samo je Ana
primetila da je doktoru iz dzepa dok je odlazio ispao jedan papiric
koji je, kako ce ubrzo zakljuciti, pripadao pokojniku. Na njemu
su bili napisani neki brojevi i reci koje ona nije razumela...
S druge strane u usamljenoj kuci ser Justasa Pedlera "Mil
Hausu" koju je on izdavao, gotovo istovremeno nadjena je mrtva
zena. Kucepaziteljka je rekla policiji da je kucu poslednju posetio
"covek u smedjem odelu"... Dovoljno da se nasa "Pustolovka
Ana" poprilicno zainteresuje, prvo kao detektiv amater, a
kasnije koristeci svoju umesnost i kao novinar amater koji uspeva
da zaintrigira vlasnika popularnih dnevnih novina koje su izvestavale
o ovom slucaju, da i sama krene tragom ove price...
Ona
ubrzo uspeva da shvati sta znaci deo tajne poruke, brojeve je povezala
sa datumom i evo je ukrcala se na brod koji vodi ni manje ni vise
nego na obale Juzne Afrike... Pored mnogih glavnih likova u Agatinim
knjigama, onih koji istrazuju i onih drugi koji vode "glavnu
rec" kao ubice, zlocinci i kriminalci svake vrste, svaki roman
ima bar jednu licnost koja "vodi roman" i koja ostaje
zapacena zbog svog sarma, lucidnosti, duhovitosti... Ovde su za
mene kao duet snova "posao obavili" Ser Justas Pedler
i njegov sekretar-sluga Pedzet. Njihove likove je Agata izgradila
toliko verno i sa toliko maste i duhovitosti, dajuci im izuzetne
replike i pokazujuci nam svoju sposobnost da pise i na jedan humoristican
nacin koji mi je cesto nabacivao osmeh na lice dok sam citala ovu
knjigu.
Ako se izuzmu fantasticni opisi africkih predela,
kao i revolucije koja se tamo odigravala, ova knjiga je vise letnja
razbibriga - jer zlocini se desavaju na samom pocetku knjige a
nasa Ana ide iz nevolje u nevolju spretno se izvlaceci iz njih,
pokusavajuci da otkrije za pocetak identitet "coveka u smedjem
odelu" a zatim i da dokaze da on nije kriv za ubistvo zene
koje mu je pripisano. Ona je makar instiktivno znala da to nije
pravi odgovor. Ubrzo ce se uplesti u nesto mnogo vise kada shvati
da za jednom kabinom na brodu vlada posebno interesovanje. Naravno,
da bas ona uspeva da je dobije... Sta ce se desiti u toj kabini?
Kao drugi zanimljivi likovi, ovde se pojavljuju
i pukovnik Dzoni Rajs, nama dobro poznat iz nekih drugih Agatinih
knjiga. Veciti putnik, mistik, covek na visokom polozaju... imace
svoj razlog da se nadje na brodu. Na brodu su naravno i Ser Justas
Pedler i njegov sekretar Pedzet ali i njegov drugi sekretar, Hari
Rejbern, koga je primio u sluzbu neposredno pre nego je krenuo
na put... Jeste da Ser Justas Pedler treba da onese vazna dokumenta
juznoafrickom premijeru licno ali dva sekretara su vec mnogo...
Ali, da vas samo malo zagolicam i kazem da ce se ispostaviti da
Hari Rejbern uopste nije taj za koga se izdaje... Od drugih zanimljivih,
a nama vaznih likova koji ce se nasoj Ani naci na ovom putu su
i gospodja Bler, zena velikog iskustva, bogata, i neko sa dobrim
vezama medju znacajnim licnostima, kao i svestenik, otac Cicester
koji je isao u Rodeziju kao misionar. Bar tako je on rekao... a
Ani se nije dopadao nimalo i uospte mu nije verovala...
Dogadjaju se tu brojne avanture na brodu, Ana dosta
toga saznaje, odnekud se pojavljuju ukradeni brilijanti, Ana biva
napadnuta a zatim i odbranjena od strane tajanstvenog neznanca...
Tek iskrcavaju se u Rodeziji i ubrzo shvataju da se nalaze gotovo
usred revolucije... Ponovo Ana upada iz nevolje u nevolju ali na
svakoj od tih stepenica saznaje po nesto novo i cini joj se da
je sve blize razresenju misterije. Medjutim Agata nam dovoljno
zapetljava situaciju, svaki put uvodeci je u neku drugu sumnju
i do kraja romana nas ne pusta da se opustimo.
Suocice se Ana pred kraj sa vrhovnim vodjom i otkrice
zaprepasceno da je to jedan od njenih saputnika sa broda... Bice
zarobljena bez izgleda da se spasi, ali uspece da se izvuce iz
nevolje... Medjutim, spremaju joj novu. Ovoga puta nestaje bez
traga pojavivsi se mesecima kasnije tamo gde je niko nije ocekivao.
Spasice je jedan njen drugi saputnik za koga ni u snovima ne bi
mogla da pomisli da joj je naklonjen. Uporedo saznajemo i njegovu
zivotnu pricu. Ana resava da sve napusti, pa cak i resavanje misterije
"coveka u smedjem odelu" i da ostane da zivi sa njim
daleko od svega, negde u srcu Afrike...
Medjutim, misterija je ubrzo resena i to bas zahvaljujuci
njenoj hrabrosti. Sve vreme, dok je prozivljavala pustolovne trenutke
svog zivota, Ana je vredno obavljala i svoj zadatak detektiva-novinara-amatera
i slala izvestaje svom sefu. Imali su veliki publicitet. Poslednji
izvestaj koji je Ana poslala iz Afrike nosio je naslov "Moje
romanticno vencanje"... pokazavsi da je Agata i u ovaj roman
ipak morala da unese malo romantike.
