Zanimljiva knjiga pre svega
zbog cinjenice da se u njoj pojavljuje Miss Marple tek u nekoliko
recenica koje izmeni sa par njih i to tek na poslednjih pedesetak
stranica knjige, kao i na samom kraju gde (donekle kao Poirot)
objasnjava kako je, uglavnom na osnovu primedbi i zapazanja mladog
Jerryja Burtona, donela svoje zakljucke koji su se pokazali ispravnim...
Nedvosmisleno, ona je osoba koja ce resiti ovaj slucaj i dati uspesnom
kraju price licni pecat svojom poznatom metodom - teranjem zlocinca
da napravi jos jedan zlocin, ali ovoga puta ne znajuci da mu je
napravljena zaseda i da ce postojati ocevici...
Iako se mladi Jerry Burton i njegova sestra Joanna
koji dolaze u Lymestock i iznajmljuju kucu od gospodjice Emily
Barton ne bi li se mladic oporavio nakon nezgode koju je imao,
pojavljuju kao glavni likovi preko kojih i pratimo radnju, koji
na neki nacin neposredno sudeluju u dogadjajima, razgovaraju sa
mestanima, kako oni upoznaju nove likove, preko njih ih upoznajemo
i mi, zlocine koji se kasnije desavaju istrazuje upravnik lokalne
policije Nash...
Burtonovi su dosli u Lymstock po nalogu lekara
jer je Jerryjy trebao oporavak, mir i tisina, ali to ce biti poslednje
sto ce naci u malom mestu jer vec posle samo nekoliko dana od njihovog
dolaska mestom ce poceti da kruze anonimna pisma... I svi ce ih
dobijati, i mladi i stari i muskarci i zene, neka ce biti bez smisla,
neka sa smislom ali ce svejedno uneti paniku. Ni Jerry, a ni Joanna,
mada su prakticno stranci i o njima se gotovo nista ne zna, nece
biti postedjeni pisama... Sta je to neko mogao znati o mladicu
i devojci koji su se tek pre dve nedelje doselili u Lymstock...?
Interesantno je da nema ni puno likova u ovoj knjizi,
cak nema nijednog lika koji nam je antipatican i o kome mozemo
misliti kao zlocincu... Tek pri kraju kada Agata svojim perom vodi
nase misli ka jednoj osobi (a pazljivi i dugogodisnji citaoci njenih
knjiga znaju da ta osoba nikako nije zlocinac) i kada se i u istrazi
svakim narednim korakom sve vise priblizavamo toj osobi... ali,
tek tada mi vezujemo misli za eto, jednu osobu koja bi mogla imati
zle misli... Do tada svi su umereni, cedni, posteni...
Tu su lokalni svestenik Caleb Dane Calthrop i njegova
zena Mode Calthrop, preko koje cemo i "upoznati" nasu
gospodjicu Marple koja ce joj biti u gostima, a koju do samog kraja
gotovo niko nije ni primetio, a kamoli uzeo za ozbiljno... Tu su
i doktor Owen Griffith i njegova setra Aimee, te gospodin Symmington
i njegova zena... sa njima zive i njena cerka Megan iz prvog braka,
te njihovo dvoje zajednicke dece, dva mala decaka, kao i Elsie
Holland koja je radila kao guvernanta... Iako im je gospodjica
Emily Barton izdala svoju kucu, ona je ostala ziveti u mestu, u
jednom malom pansionu koji je drzala njena prijateljica... Bio
je tu i gospodin Pye koji je ziveo u Samostanskoj kuci bogate istorijske
vrednosti i imao je duznost pokazivati je i pricati o lokalnoj
istoriji pridoslicama kao sto su bili Jerry i Joanna Burton ili
retkim turistima koji bi dosli u mesto... U par navrata susrecemo
i gospodjicu Ginch, neuglednu sredovecnu sekretaricu gospodina
Symmingtona...
Iako se velecasni Calthrop i njegova zena pojavljuju
u nekoliko Agatinih romana kao sporedni ali ne uvek i nebitni likovi,
ovde nailazimo na njihov interesantan opis, odnosno zapazanje od
strane Jerryja Burtona... " Gospodja
Dane Calthrop nikada nigdje nije zabijala nos, ali je ipak imala
nadnaravnu moc tako da je znala stvari, a ja sam vrlo brzo otkrio
da su je se gotovo svi u selu pomalo bojali. Nikada nije dijelila
savjete ili se mijesala, a ipak je predstavljala Bozje lice svakome
s necistom savjescu. Nikada nisam vidio zenu toliko indiferentnu
prema svome materijalnom okruzenju. Za vrucih dana setala bi unaokolo
odjevena u debelo vuneno odijelo iz Harrisa, a po kisi, pa cak
i susnjezici vidjao sam je kako rastresena trckara po seoskim ulicama
u pamucnoj haljini s oslikanim makovima. Njezino lice bilo je dobro
njegovano, dugo i mrsavo, slicilo je na njusku hrta. U govoru ju
je odlikovala uzasavajuca iskrenost."
Pri jednom od neobaveznih seoskih okupljanja u
kuci velecasnog Danea Calthropa, kada su se Jerry i Joanna prvi
put sreli sa gospodjicom Marple, dok je ona slusala o najnovijim
dogadjajima u mestu, pismima, samoubistvu a zatim i o ubistvu...
odmah ce zakljuciti "...pociniti
uspjesno ubojstvo mora biti slicno docaravanju trika... Ljude morate
natjerati da gledaju na krive stvari i na krivome mjestu - vjerujem
kako se to zove pogresna usmjerenost!"
Neko od tih finih i mirnih ljudi je ocito ubica
i to ne ubica iz ocaja sto se obruc oko njega steze jer policija
polako otkriva identitet pisca anonimnih pisama, vec ubica koji
je dugo i temeljito planirao svoj zlocin... bice to detalj koji
je svima promicao do kraja i koji je Agata uopste nije skrivala
od nas, ali je na majstorski nacin odvukla nasu paznju... bice
to zlocin koji ce iziskivati jos jedan, uklanjanje potencijalnog
svedoka, kao i podmetanje kompromitujucih dokaza trecoj osobi koja
bi itekako imala razlog da izvrsi to ubistvo, sto je i lokalna
policija dobro znala...
Svi dokazi su vodili u istom smeru i ka istoj osobi,
ali kako nasa draga gospodjica Marple uvek mora da bude sigurna
u identitet izvrsioca zlocina, ona na kraju pravi jos jednu zamku,
izlazuci jos jedan zivot opasnosti... kada joj je mlady Jerry prigovorio
zbog toga, ona mu mudro odgovara: "Da,
bilo je opasno, ali mi nismo na ovome svijetu, gospodine Burton,
da izbjegavamo opasnost kada je u opasnosti zivot neduzne osobe!
Razumijete li me?"
Gospodjica Marple, kao i obicno ne prihvata da
sva zasluga ide njoj i ona kaze da je bila potaknuta usputnim primedbama
mladog Jerryja Burtona "kako nema dima bez vatre", kako
je i on sam razmisljajuci o navikama posluge kada imaju slobodne
dane, kako ih koriste i kakve navike sami imaju u kucama u kojima
sluze dosao do zanimljivih otkrica koja su ih na kraju dovela do
proracunatog ubice koji je zlocin dugo pripremao...
Kada se dogodilo prvo ubistvo, niko nije ni razmisljao
o tome kao o ubistvu jer je sve ukazivalo na samoubistvo... Da
je nekome pre nase gospodjice Marple to palo na pamet, krug osumnjicenih
bi od pocetka bio sveden na nekoliko ljudi... Ovako sve vreme se
traga za piscem anonimnih pisama (a to za pocetak moze biti bilo
ko), kao nekim ko je posredno bio odgovoran za smrt koja se desila...
Naime, po prijemu pisma u kome je ta osoba "optuzena"
za svoje nedolicno ponasanje, pronadjena je mrtva sa oprostajnom
porukom na komadicu papira "...ne mogu vise..."... stvar
se jos vise zakomplikovala kada je ubrzo zatim jos jedna osoba
pronadjena mrtva, ovoga puta nedvosmisleno ubijena... Ako se u
prvom slucaju cijanid i mogao povezati sa samoubistvom, razbijena
i probodena glava, dosta krvi, kao i sakriveno telo na mestu gde
nece biti brzo pronadjeno govore da imamo posla sa hladnokrvnim
ubicom... No, da li je ta osoba zaista hladnokrvna kada je bila
prinudjena da pocini jos jedno ubistvo...? Da li ce, ako bude prinudjen
pociniti i trece...? Gospodjica Marple misli da hoce i resava da
rizikuje, te salje jednu osobu osumnjicenom da ga uceni...
Kako se obe nastradale osobe mogu dovesti u vezu,
pocinje da se sumnja i u navodno samoubistvo... Ako je bilo ubistvo
- krug se suzava, ali oko pogresne osobe, no oruzje nadjeno u njenom
posedu, knjiga sa izrezanim stranicama u njenoj kuci i na kraju
cinjenica da je takoreci uhvacena na delu dok je kucala jedno od
pisama, i to poslednje koje je poslato na adresu Elsie Holland
koja do tada jos jedina nije dobila "svoj primerak"...
To ne moze da se porekne, iako pogresna, tj. osoba koja nije nikoga
ubila, ona priznaje da je pisala to pismo - ali samo to jedno i
iz sasvim drugacijih pobuda... Gospodjica Marple uvidja istinu...
pronalazi nesto zajednicko svim pismima, nesto sto po svojoj prirodi
ne pripada kliseu anonimnih pisama, a sto i njeno i razmisljanje
policije odvodi u drugom smeru... ovoga puta u pravom smeru...
Oni pristaju na njenu malu igru na kraju i na licu mesta, takoreci,
u punoj akciji, dok je pokusavao da unisti jos jedan mladi zivot,
nas ubica je uhvacen na delu...
Zanimljiva knjiga, ne samo zbog dobro gradjene
price oko zlocinca, zlocina i njegovog razresenja, toliko i zbog
odlicnog opisa stanovnika malog mesta i njihovih medjusobnih odnosa,
ali pre svega zbog interesantnog pripovedanja mladog Jerryja Burtona,
nepristrasnog mladica, otvorenog prema svima jednako, zbog njegovog
odnosa prema mladoj Megan od koje ce u kratkom periodu od nemarne
i neuredne devojke naciniti prekrasnu mladu zenu koja ce napokon
steci samopouzdanje... A steci ce i Jerryja Burtona za muza...
I Joanna ce pronaci svoju ljubav u tom malom i zabitom mestu...
Kada su pre samo nekoliko meseci dosli tu nisu mogli ni da pretpostave
da ce im zivot u Lymstocky biti uzbudljiv kao zivot u Londonu...
Ima pravo nasa Miss Marple - Ljudska priroda je svuda jednaka...
GOSPODJICA
MARPLE 
