Pocetak ovog romana je obelezen jos jednom od cuvenih
pesmica koje se cesto pojavljuju u njenim romanima...
" Jedan, dva - cipela se raspala
Tri cetiri - pticica je zaspala
Pet, sest - grancice sakupljaj
Sedam, osam i lepo ih poredjaj
Devet, deset - kokica punacka
Jedanaest, dvanaest - treba da se cacka
Trinaest, cetrnaest - parovi po klupama
Petnaest, sesnaest - sluzavka na mukama
Sedamnaest, osamnaest - devojka je znala
Devetnaest, dvadeset - zavesa je pala"
Da li ce i kako ova decja pesmica pomoci Poarou u razotkrivanju jos
jednog zlocina, ostavljam vam da prosudite sami kada procitate ovaj odlican roman koji
spada u klasike kada su u pitanju romani Agate Kristi.
"I u zivotima velikana postoje izvesni ponizavajuci
trenuci. Kaze se da nijedan covek nije junak u ocima svog sluge. Moglo bi se na to dodati
da je retko ko junak u svojim ocima kad treba da se suoci sa svojim zubarom..."
Herkul Poaro nije mogao da pretpostavi dok je isao ka svom zubaru i...
"... u srcu gajio besmislenu nadu da je gospodin Morli mozda otisao nekud po
pozivu, da je mozda prezauzet, da danas mozda nece primati pacijente..." a
i kasnije dok se preznojavao na njegovoj stolici, da ce uskoro biti u prilici da istrazuje
njegovo ubistvo. Opet je Agata vesto umesila kolac dodajuci malo visoke politike, jednog
misterioznog stranca egzoticnog imena, nekoliko zaljubljenih parova, osobe zamenjenih
identiteta i kao i obicno malo grehova iz proslosti koji obicno, kako ona zna da kaze,
"bacaju dugacke senke"...
Svi ce se oni naci jednog jutra u zubarskoj ordinaciji doktora Morlija
i jedno ce biti sigurno - neko od njih je ubio doktora (nadamo se samo da to nije ucinio
Poaro iz osvete zbog ponizavanja koje je trpeo sedeci na njegovoj stolici) Na izlasku
iz zgrade Poaro je sreo jednu damu koja se takodje uputila svom zubaru. Mozda ne bi
ni primetio damu koja je bila bliza pedesetoj nego cetrdesetoj da se jedan skladan clanak
nije pruzio iz taksija... tako je primetio i nogu i sasvim kvalitetnu carapu ali mu
se cipela nimalo nije svidela. Bila je to nova novcata lakovana cipela sa velikom blestavom
snalom. Dok je izlazila iz taksija, dama je zakacila cipelu i snala je pala, a Poaro
se dzentlmenski ponudio da pomogne... Mesec dana kasnije ta ista dama bice pronadjena
mrtva, unakazenog lica ali Poaro ce prepoznati cipele - samo ce biti stare i iznosene
i to je ono sto ce Poaroa najvise muciti i sto ce mu biti najveci izazov u resavanju
ove misterije... jer ce se otkriti da je i ona bila ubijena istog tog dana...
A prica ide ovako - doktor, gospodin Morli je nadjen mrtav. Nedaleko
od njega lezao je pistolj na kome su bili samo njegovi otisci. Prva pomisao inspektora
Dzapa bila je da se ubio... Ali doktor nije imao nikakvog razloga za to... Onda je za
to osumnjicen njegov poslednji pacijent koji ga je video zivog - gospodin Amberiotis,
Grk na proputovanju, koga je iznenadna zubobolja primorala da potrazi lek i koji nije
bio njegov stalni pacijent... Kada je inpektor Dzap otisao do hotela da razgovara sa
Amberiotisom, receno mu je da je bolestan. Kada je otisao drugi put, ovaj je vec bio
mrtav. Nalaz lekara bio je da je umro od prekomerne doze anestetika... Dzap se tada
vratio na svoju prvobitnu ideju - obzirom da je doktorova sekretarica i asistentkinja
gospodjica Nevil tog dana bila odsutna, doktor Morli je pogresio i predozirao anesteziju
gospodina Amberiotisa... Kad je primetio gresku bilo je kasno. Znajuci kakve ce biti
posledice po njegov ugled a i sama cinjenica da je, cak i nehotice ubio neduznog coveka
- gospodin Morli se u ocajanju ubio. Po Dzapu to je trebalo da bude tako prosto...
Ali Poaro je po njegovom obicaju izgleda hteo da malo zakomplikuje slucaj
postavljajuci brojna pitanja koja su samo njemu mogla da padnu na pamet: Da li ga je
ubio njegov partner da bi mu preuzeo praksu? Da li je meta ubice mozda bio finansijski
magnat Alister Blant koji je tog dana takodje bio kod Morlija? Zasto je njegova sekretarica
Gledis Nevil bas tog kriticnog dana bila odsutna? Da li je mozda njen decko Frenk Karter
bio kivan na doktora obzirom da je doktor bio protiv njegove veze sa gospodjicom Nevil
a i Poaro je primetio u cekaonici da je bio veoma nervozan...?
Ubrzo se saznaju i nove cinjenice - gospodjica Nevil je dobila telegram
da hitno otputuje kod svoje tetke koja je jako bolesna... Vratila se besna jer je tetka
savrseno zdrava i nije poslala nikakav telegram... Da li je neko hteo da skloni Gledis
Nevil i iz kog razloga? Da li je nekoga mogla da prepozna? Ko je mozda hteo da dodje
pod pogresnim imenom? Zar ga ne bi prepoznao doktor Morli? Mozda i ne bi - ako bi vec
bio mrtav... Bilo je sve ovo isuvise komplikovano cak i za Herkula Poaroa...
Obilazivsi sve one koji su tog dana bili pacijenti doktora Morlija,
pored sada vec pokojnog gospodina Amberiotisa, Herkul Poaro i visi inspektor Dzap stizu
i do uvazenog gospodina Alistera Blanta koji je svoje bogatstvo stekao bogatom zenidbom,
makar onaj deo bogatstva koji bi se mogao nazvati - pocetni kapital. Bio je samo mladji
partner u banci kada se ozenio cerkom samog vlasnika banke licno. No, njegovi saveti
i investicije bili su veoma uspesni i svoje i zenino bogatstvo je vrlo brzo uvecao stekavsi
ne samo veliko bogatstvo, vec i ugled u visokim krugovima. Cinilo se cak i da nikakve
velike drzavne transakcije ne mogu proci bez njega. Zena mu je ubrzo umrla, a on se
nije ponovo zenio, ziveo je mirno, jednostavnim zivotom u svojoj kuci u Kentu i voleo
je da radi u svojoj basti. Nije imao da im kaze nista sto vec nisu znali. On nije primetio
nista sumnjivo i jako zali zbog smrti dobrog strucnjaka kakav je bio gospodin Morli.
Gospodjica Sejnzberi Sil je bila gospodjica sa crnim novim lakovanim
cipelama sa kojih je spala snala koju je Poaro tako galantno podigao. Stigla je pre
sest meseci iz Indije gde se bavila misionarskim radom i sada je zivela u Engleskoj
po raznim pansionima i hotelima. Kao devojka bavila se glumom a onda nepromisjeno uletela
u brak i jos brze se razvela. Od necake Alistera Blanta Poaro je kasnije saznao da ga
je gospodjica Sejnzberi Sil poznavala i da je bila dobra prijateljica sa njegovom zenom
pre mnogo godina ali da se dugo nisu videle jer je ova bila van zemlje. U medjuvremenu
saznajemo i da je gospdin Amberiotis poznavao gospodjicu Sejnzberi Sil. Bili su u Indiji
u istom periodu i vratili se istim brodom. Po dolasku u London, zajedno su rucali...
Sve te cinjenice bice Poarou jako bitne dok bude resavao pitanje njenog nestanka. Ni
ona nije primetila nista neobicno kod gospodina Morlija. Bila je njegov stalni pacijent
ali nije dolazila duze vremena pa nije ni mogla da primeti da je nesto drugacije nego
obicno.
"...Herkul Poaro je sedeo za svojim lepim, modernim pisacim
stolom. Voleo je moderan namestaj. Njegov cetvrtast oblik i cvrstina prijali su mu vise
nego blagi obrisi starinskih modela. Pred njim se nalazio pravougaoni list papira s
uredno ispisanim stavkama i komentarima..."
Na papiru su bila ispisana sva imena koja su imala bilo kakve veze sa
ovom misterijom i njegovi komentari. Poaro je razmisljao o jos nekim likovima, o mladom
nervoznom Karteru, o pukovniku Barnsu koji je sa njim sedeo u cekaonici iako je bio
pacijent Morlijevog partnera doktora Rajlija. Razmisljao je i o doktoru Rajliju i njegovoj
povecanoj potrebi za alkoholom... Otisao je u posetu pukovniku Barnsu i od njega saznao
par zanimljivih teorija koje bismo mogli nazvati teorijama zavere... Po povratku je
svratio u hotel u kome je odsela gospodjica Sejnzberi Sil i saznao da je ona sinoc nestala.
Otisla je iz hotela u setnju i nije se vratila... Krenuo je u posetu i gospodinu Hauardu
Rajksu, mladicu Blantonove necake Dzejn Olivere i ne bi se zacudio da je i on nestao.
No, on je bio kod svoje kuce ali je Poaroa primio sumnjicavo, ubedjen da je on privatno
njuskalo bogatasa Blanta cijoj klasi bas nije bio narocito naklonjen, ako se izuzme
mlada gospodjica Olivera.
I posle mesec dana od nestanka gospodjice Sejnzberi Sil policija je
tapkala u mestu. Nije bila ni u jednoj bolnici, nije uhapsena, nije napustila zemlju.
Niko je vise nije video. Opis sa njenim likom razaslat je po citavoj Engleskoj. A onda
je njeno telo pronadjeno u jednom stanu u predgradju Londona. Stan je pripadao izvesnoj
gospodji Capman koja je tu stanovala godinama. Njen muz je bio trgovacki putnik a gospodjica
Sil je po recima vratara vec dolazila pre u posetu gospodji Capman. Ovoga puta se nije
vratila. Bila je mrtva vec mesec dana. Pronadjena je ogromnom sanduku u garderobi stana,
unakazenog lica, a njena noga u svilenoj carapi sa iznosenom cipelom sa snalom virila
je iz sanduka. Poaro je ispred sebe sada vec imao slucaj - pronasli su gospodjicu Sejnzberi
Sil mrtvu - ali je sada nestala njena prijateljica Silvija Capman... Kako su saznali
od komsija, njen muz je zastupao neku firmu koja se bavila prodajom oruzja, ali se Silviji
jednom omaklo da je on zapravo tajni agent... a onda je Poaro, cinilo mu se, u adresaru
gospodje Capman pronasao kljucni trag - i njen zubar bio je gospodin Morli... Identifikacija
na osnovu zubarskog kartona, medjutim, unela je novu pometnju i sok za sve, ali ne i
za Poaroa - ubijena zena nije bila gospodjica Sejnzberi Sil vec njena prijateljica Silvija
Capman... Sta se to dodjavola desavalo i gde je onda gospodjica Mabel Sejnzberi Sil...?
Kakav je to samo izazov za Poaroa bio... Ako mislite da ga nece resiti - varate se...
A onda je jedne veceri, dok je citao prispelu postu, Poarou zazvonio
telefon. "...Herkul Poaro je ponekad zamisljao da je, po tome kako mu telefon
zazvoni, u stanju da predvidi kakav mu razgovor predstoji... U ovom slucaju je od prvog
trenutka bio prilicno siguran da je poziv od posebne vaznosti..." Kao i obicno
bio je u pravu - kao retko kada u svojoj karijeri primio je pretnju i upozorenje da
se mane slucaja ako je iole razuman..." On je odgovorio u svom maniru: "...Odbijam
da budem razuman...!"... "...Zasto bi ga iko, zapitao se, zvao i pretio mu?
Zar ti ljudi stvarno misle da bi ga pretnje mogle zaustaviti? Ocigledno da misle. Zaista
se ne razumeju u psihologiju!..."
Posle par dana - jos jedna senzacija - pucano je na premijera dok je
bio u drustvu prijatelja... Prijatelj je bio Alister Blant... Poaro se pita - nije li
Blant u stvari bio meta atentatora... i samim tim - nije li on trebao da bude ubijen
u ordinaciji gospodina Morlija, ali je nesto krenulo pogresnim tokom...? Gospodin Blant
ga poziva u svoju kucu na selu preko vikenda da bi sa njim razgovarao na miru i zamolio
ga da da sve od sebe i pronadje napokon tu gospodjicu zivu ili mrtvu jer je i njegovo
ime bilo umesano a ovaj slucaj isuvise privlacio paznju javnosti... Sutradan ujutru
dok su setali bastom - odjeknuo je pucanj... U blizini je bila njegova dalja rodjaka
koja je zivela tu na imanju, gospodjica Helen Montresor, a koja je radila kao sekretarica
gospodina Blanta i ugledala je mladica koji je drzao pistolj u ruci... Uhapsen je i
ubrzo doveden u vezu i sa ubistvom gospodina Morlija, ali Poaro uopste nije bio zadovoljan...
Na putu do kuce "...odlucio je da deo parka predje peske, a da nastavi taksijem.
Iz iskustva je znao u kom ce tacno trenutku pritisak otmenih lakovanih cipela na njegova
stopala poceti da biva bolan..." Groznicavo je razmisljao... i dalje su ga
kopkale one cipele sa kopcom na nogama gospodjice Sejnzburi Sil... ili to bese Silvija
Capman...?
Posmatrao je mlade u parku kako se gurkaju i kikocu... "...Figure
tih mladih devojaka je smatrao zalosno oskudniom. Gde su bile one bujne obline, gde
oni zanosni bokovi koji su znali da oduseve pravog obozavaoca? On, Herkul Poaro, secao
se zena... Jedne zene, posebno - tog raskosnog stvorenja - rajske prtice - venere...
Je li medju tim zgodnim devojcurcima bilo ijedne zene koja bi mogla da drzi svecu Veri
Rozakov? Prava ruska plemkinja, plemkinja od glave do pete!..."
Razmisljao je i sklapao kockice ovog slucaja. Sve mu je bilo mnogo jasnije.
Nedostajao mu je jos jedan detalj, vise potvrda njegove ideje... Kada je stigao kuci,
inspektor Dzap ga je vec cekao. Poaro nije hteo jasno da odgovori na pitanje sta je
zakljucio da li je gospodjica Sejnzberi Sil ziva ili mrtva - ali on je znao gde se ona
nalazi... Dzap gundja na njemu svojstven nacin: "Eto, imali smo jedan lep slucaj
samoubistva. H.P. je rekao da je to ubistvo - hteo je da to bude ubistvo - i, djavo
da ga nosi, i ispalo je ubistvo!" Pistolj kojim je pucano tog vikenda na gospodina
Blanta je isti onaj iz koga je ubijen gospodin Morli... Mladic je ocigledno bio kriv
iako nije hteo da prizna. Poaro mu vec tada veruje i svaka rec koju saznaje ide u prilog
njegovoj cudnoj ideji koja mu se javila... Insistira na tome da ga Dzap pusti da razgovara
sa optuzenim mladicem... Dzap mu prigovara da je sentimentalan... "Nisam ja
taj koji je sentimentalan! To bi se pre moglo reci za Engleze! U Engleskoj se rone suze
nad mladim parovima, majkama na samrti i odanom decom. A sto se mene tice, ja sam razuman.
Ako je on ubica, onda sigurno nisam toliko sentimentalan da ga sjedinim u braku sa jednom
finom, obicnom devojkom..."
Razgovarajuci sa Poaroom, mladic je i dalje negirao svoju umesanost
i poricao da je tog dana ulazio u ordinaciju gospodina Morlija. Ali je Poaro bio uporan...
"To je laz, kad vam kazem..." govorio je mladic... "Herkul Poaro
se oseti veoma umornim - veoma starim. Nije mu se svidjao mladic. Uopste mu se nije
svidjao. Po njegovom misljenju on je bio nasilnik, lazov, smutljivac - u svakom slucaju
mladic bez koga bi ovaj svet itekako mogao..." ali Poaro je znao da on nije
ubica... i trebalo mu je samo njegovo priznanje da je ulazio u ordinaciju gospodina
Morlija... To je bila kockica koja mu je nedostajala... a samo je on znao zasto...
Kao i uvek u romanima Agate Kristi na kraju sledi Poaroova predstava...
kada pricajuci svoju pricu i rekavsi prave reci u odredjenom momentu navodi zlocinca
da se sam otkrije. Poaro u jednom momentu, objasnjavajuci psihologiju zlocinca kaze:
"Postoji izvesna doza bahatosti u citavom ovom slucaju - novac ne predstavlja
problem - ljudski zivot ne predstavlja problem. Da, oseca se bezobzirnost, bahatost
- a to govori da je u pitanju krupan zlocin!" Sve je bilo tako dobro isplanirano...
"...Ali, na vasu veliku zalost, tu se pojavljujem i ja. Ja sam taj koji sumnja.
Ja sam taj koji nije zadovoljan..."
