"Ubistvo u Mesopotamiji"
je jedan od romana Agate Kristi koji se ne zaboravlja tako lako
kada se jednom procita i jedan je od desetak njenih romana za koji
znam ko je ubica, ko ce biti ubijen i tacan nacin kako je ubistvo
izvrseno i to upravo zbog toga sto je upravo nacin ubistva najvise
zbunjivao Herkula Poaroa. Bio je to veliki izazov za njegove "male
sive celije"... Zato se vec posle prvog citanja davnih godina
resenje ove zagonetke urezalo u moje pamcenje, ali mi je naravno,
uvek iznova drag za citanje i rado mu se vracam...
Prica je, na nagovor doktora Rajlija, ispricana
ocima mlade bolnicarke Ejmi Lederan kao najnepristrasnijeg posmatraca,
ucesnika i svedoka ovog zlocina. Ona je na njegovu preporuku unajmljena
od strane arheologa dr.Erika Lajdnera da pravi drustvo njegovoj
zeni koja zivi sa njim, prakticno na iskopinama, a koja je u poslednje
vreme nervozna vise nego sto je to uobicajeno. Zali se da ne moze
da spava, prividjaju joj se likovi na prozoru nocu, sto je nemoguce
jer je njena soba jedna od retkih ciji se prozor nalazi sa spoljne
strane kuce u kojoj su ziveli svi clanovi ekspedicije a ta je strana
kuce bila dosta izdignuta i bilo je nemoguce da se neko popne do
njenog prozora. On je bio uveren da je ona jednostavno samo malo
popustila sa zivcima usled duzeg boravka sa istim krugom ljudi
i upravo je zato i uposlio mladu i razboritu bolnicarku koja ce
je razuveriti od ideje da joj preti bilo kakva opasnost i ponovo
napraviti od nje onu romanticnu i divnu zenu kojom se ozenio pre
nekoliko godina.
Ejmi Lederan stize u ekpediciju i pored lepe i
zgodne plavuse cetrdesetih godina, gospodje Luize Lajdner upoznaje
prilicno sarenoliko drustvo, bracni par Merkado - Mari je bila
jako mlada, tamnoputa i zgodna a Dzozef visok i nezgrapan... Upoznaje
i muskobanjastu, pedesetak godina staru gospodjicu Anu Dzonson
i zgodnog Engleza Ricarda Karija, arhitektu koji su sa Lajdnerom
vec pet godina, oca Lavinjija, starijeg visokog muskarca crne brade
koji tumaci stare natpise, dva Amerikanca, Davida Emota i Karla
Rajtera, koji su se ove godine prikljucili ekspediciji... i mladica
Bila Kolemana... Sve u svemu bilo ih je osmoro. Sestra Lederan
je upoznala i Sejlu, cerku dokrora Rajlija koja ih je povremeno
obilazila. Ono sto je sestra Lederan primetila vec prve veceri
je da su se svi oni, kao grupa ljudi koji se ipak dugo poznaju,
ophodili isuvise fino i ugladjeno jedni prema drugima. Osecala
se neka napetost u vazduhu.
Zgrada, koja je bila sediste ekspedicije isla je
u krug oko prostranog dvorista u kome su radnici Arapi, cistili
pronadjene iskopane predmete. Sve sobe, kao i vecina prozora su
se otvarali prema dvoristu, osim onih na juznoj strani zgrade koji
su gledali napolje ali su bili zasticeni debelim, celicnim resetkama.
U jednom uglu zgrade iz dvorista isle su stepenice koje su vodile
do prostranog ravnog krova sa ogradom na koji su se odlagali iskopani
predmeti koji su bili veliki da bi se cuvali u sobi za eksponate.
Ejmi Lederan se prilicno lepo uklopila i sa Luizom
Lajdner brzo nasla zajednicki jezik. Setale su se posmatrajuci
zalazak sunca. Malo po malo, sestra Lederan se upoznala sa svim
clanovima ekpedicije i od svakoga od njih saznavala po nesto o
Luizi Lajdner. Opsta slika nije bila bas zadovoljavajuca. Izmedju
ostalog su je opisivali i kao histericnu, okrutnu, beskrupuloznu
i povrsnu. Cinjenica je bila jedino to da je ona zaista bila zena
koja se necega ili nekoga plasila.
Ubrzo se gospodja Lajdner poverila Ejmi i mi saznajemo
za njenu zivotnu pricu. Udala se kao jako mlada i vec na samom
pocetku braka saznala da joj je muz nemacki spijun. Kao veliki
rodoljub, prijavila ga je i on je osudjen na smrt streljanjem.
Luiza je godinama zivela u uverenju da je on mrtav. Medjutim posle
nekoliko godina dobila je pismo od svog muza koji joj je pretio
da ce je ubiti ako se ponovo uda. Zapanjena, ona pocinje da istrazuje
i saznaje da on zaista nije streljan jer je pobegao iz zatvora
ali je postojala potvrda vlasti da je on ubrzo zatim poginuo u
jednoj saobracajnoj nesreci. Ali, kad god bi se Luiza zaljubila
u nekog dobijala bi preteca pisma. Zivela je u stalnom strahu.
Onda su pisma prestala da stizu. Ona se zaljubila u dr. Lajdnera
i ubrzo udala. Neposredno posle vencanja dobila je ponovo pretece
pismo i njeni strahovi su se ponovo javili. Izmedju ostalog sestra
Lederan saznaje i da je njen prvi muz imao mladjeg brata koji je
tada bio dete i koga Luiza sada sigurno ne bi prepoznala. Mozda
je on taj koji hoce da osveti brata. Tek, Luiza je i dalje zivela
u samrtnom strahu.
Vec sutradan, dr. Lajdner nalazi svoju zenu mrtvu,
sklupcanu izmedju kreveta i vrata. Cinjenice su glasile: umrla
je od udarca teskim predmetom u glavu sat ranije pre nego je pronadjena.
U tom periodu je bilo vreme za odmor ali svi su imali alibi. Niko
nije cuo cak ni vrisak gospodje Lajdner, radnici koji su sve vreme
radili u dvoristu su se kleli da niko nije prolazio dvoristem osim
Emota koji je sa krova donosio lonce na ciscenje i odmah se vracao
gore, a kamoli da je ulazio u njenu sobu. Celicne resetke na njenom
prozoru onemogucavale su da neko udje sa te strane. Doktor Lajdner
i Emot su bili na krovu sredjujuci zemljane lonce, Koleman je otisao
kamionom u grad po plate za radnike, Kari je otisao do iskopina.
Gospodin Merkado je radio u laboratoriji dok je njegova zena prala
kosu u svojoj sobi. Gospodjica Dzonson je radila u dnevnoj sobi
a mladi Rajter je razvijao slike u mracnoj komori. Sestra Lederan
je lezala u svojoj sobi i citala
Mladi Koleman odlazi po pomoc kod doktora Rajlija.
Ovaj dolazi sa policijom i kapetanom Mejtlandom da pomognu da se
ovaj slucaj ubistva razresi sto pre. Ubrzo dolaze do zakljucka
da ubica sigurno nije dosao spolja i da je gospodju Lajdner ubio
neko od clanova ekspedicije. Cini se da ce razresenje biti jako
tesko... a onda su se kapetan i doktor Rajli setili spasonosnog
resenja da pozovu Herkula Poaroa koji ce sutra proci kroz susedno
mesto na svom putu za Bagdad...
O svom prvom susretu sa Herkulom Poaroom, sestra
Lederan je zapisala: "...Mislim
da nikada necu zaboraviti utisak koji je na mene ostavio Herkul
Poaro kada sam ga prvi put videla. Naravno, kasnije sam se navikla
na njega, ali me je tada grozno razocarao i uverena sam da su i
ostali delili moje misljenje! Ne znam ni sama kako sam ga u stvari
zamisljala. Mozda kao coveka koji lici na Serloka Holmsa - visok
i mrsav, prefinjenog i inteligentnog lica. Naravno, cula sam da
je stranac, ali ga nisam zamisljala toliko stranim, ako razumete
sta pod tim podrazumevam. Kada ga vidite, spopadne vas neodoljiva
zelja da se nasmejete! Kao da je dosao iz pozorista ili sa filma.
Bio je veoma neobican, trom, visok jedva nesto vise od metar i
po, izgledao je dosta star sa svojim velikim brkovima i jajolikom
glavom. Izgledao je tacno kao brica iz neke pozorisne komedije!
I to je bio covek koji ce otkriti ubicu gospodje Lajdner!..."
Kako se Poaro ubrzo izrazio - okupio ih je sve
da se "upozna sa konjima pre trke" da stekne svoj utisak
o svakome i dobije izjavu o tome ko je gde bio i sta je radio...
Nakon toga je natenane, onako kako samo on zna i ume, ponovo sa
svakim kao slucajno dolazio u razgovor u cetiri oka kada se raspitivao
o gospodji Lajdner kao i o tome sta ko misli o drugim clanovima
ekspedicije pokusavajuci da skopi kockice i odgovori na prvo pitanje
koje je sestra Lederan postavila sebi po dolasku - zasto su svi
izgledali napeto i uzdrzano?
Poaro dobija na uvid i anonimna pisma koja je pokojnica
dobijala, proucavajuci ih... Jedna stvar mu definitivno nije bila
jasna - zasto je dr. Lajdner, nakon sto je znao za panican strah
svoje zene i za preteca pisma pozvao bolnicarku da bude sa njom
umesto da obavesti policiju? Da li je dr. Lajdner sumnjao u mentalno
zdravlje svoje zene? Da li je mozda mislio da je ona sama sebi
pisala preteca pisma? Da li je neko, znajuci za strahove gospodje
Lajdner, izvsio ubistvo iz licne mrznje prema njoj, nadajuci se
da ce sve biti okarakterisano kao osveta iz proslosti...? Da li
je njen prvi muz zaista ziv i iskoristio priliku da se uvuce u
zgradu u pogodnom trenutku, sakrio se i cekao da ona ostane sama
u svojoj sobi? Da li je mozda njen prvi muz ili njegov mladji brat
neko od clanova ekspedicije? Mozda je i izvesno da ga ona ne bi
prepoznala jer je bila u braku sa njim samo nekoliko meseci i to
pre skoro dvadeset godina... Poaro ima dosta ideja i dosta pretpostavki
ali jos uvek nema ideju - cak iako je tako - kako je bilo ko usao
i izasao iz njene sobe a da ga niko nije video?
Sestra Lederan pokazuje svoj zdrav razum i u razgovoru
sa Poaroom, postaje njegov saradnik u ovom slucaju. Ona na jednom
mestu o tome ovako pise: "Vec mi se cinilo da je Poaro
u stvari lekar, a ja bolnicarka koja brine o teskom bolesniku.
U stvari, to je bila kao neka operacija u kojoj je on bio hirurg.
Mozda bi bilo bolje da to ne kazem naglas, ali na neki cudan nacin
sam pocela da uzivam u tome..." Medjutim, ubrzo, kao da
joj je citao misli Poaro je savetuje: "Ne preduzimajte
nista sami i ne pravite se previse pametni. Vase je samo da drzite
zavoje, a ja cu da operisem..." Poaro je moli da nista
ne radi na svoju ruku da ne bi slucajno ona bila sledeca zrtva.
On joj to objasnjava recima: "Moj
zanat me je naucio da postoje mnoge istine, a medju njima je najporaznija
sledeca: i ubijanje postaje navika!"
Ubrzo Poaro saznaje za neke cudne odnose koji su
vladali medju njima. Dr. Lajdner je bio ocito jako zaljubljen u
svoju zenu ali kao i svaki naucnik vise je vremena provodio sa
iskopanim predmetima nego sa njom, bio je zanesen, tih, gotovo
neprimetan covek. Gospodja Merkado je bila vrlo ljubomorna mlada
zena koja ni na tren nije ostavljala svog muza samog jer je primetila
da cesto baca poglede na gospodju Lajdner. Kari sa svoje, i gospodjica
Dzonson sa svoje strane su bili ljubomorni na Luizu Lajdner jer
su dugo godina radili da Erikom Lajdnerom pre njegove zenidbe.
Gospodjica Lajdner iako vec u godinama, bila je evidentno zaljubljena
u dr. Lajdnera a Kari se pomalo osecao kao da se zenidbom njegov
prijatelj udaljio od njega... Medjutim, Poaro ubrzo saznaje i drugaciju
pricu - Luiza Lajdner i Kari su samo pred drugima bili zvanicni
jedno prema drugome a u stvari su se tajno sastajali i bili zaljubljeni
jedno u drugo. Kari je zbog toga jako patio jer je ona bila zena
njegovog najboljeg prijatelja...
Iako je Poaro savetavao sestru Lederan da
ne istrazuje mnogo na svoju ruku i da se ne pravi mnogo pametna,
nije mogao isti savet da pruzi svakome od clanova ekspedicije.
Neko od njih je uradio bas to - icinilo mu se da je pametan i svoje
saznanje pokazao na pogresnom mestu. Vec iste noci desava je jos
jedno ubistvo - ovoga puta jako surovo ubistvo. Zrtva je pre nego
je izdahnula uspela da sestri Lederan koja je prva stigla kaze
samo jednu rec - "prozor". I Ejmi Lederan i Herkul Poaro
su zbunjeni a onda Ejmi gotovo slucajno pocinje da Poarou prepricava
razgovor koji je predhodnog dana vodila sa zrtvom. Poaro ju je
slusao, sedeo, razmisljao... U svitanje - svanulo je i njemu :"...Kakva
sam ja budala - promrmlja - Istina je tako blizu - a ja je ne vidim..."
Tog istog dana kada se vec razdanilo otkriven je
i nestanak jednog od clanova ekspedicije. Da li je on ubica? Poaro
moli dr. Rajlija da skupi sve preostale clanove ekepdicije u dnevnu
sobu da malo "poprica" sa svima njima... Oni i ne slute
sta ih ceka jer pre nisu imali iskustva sa Herkulom Poaroom. Ali,
mi znamo. On ih sve jednog po jednog suocava sa cinjenicama da
je (opet) svako od njih imao motiv i po neki momenat kada njihovo
kretanje nije odgovaralo onome koje su prijavili i da je svako
od njih u stvari imao priliku da ode do sobe gospodje Lajdner i
da je ubije. Ali - znamo da niko nije ulazio u njenu sobu!!! Da
li je to ipak tako? Neko jeste ulazio u njenu sobu... A Poaro je
znao i kako je ubijena i ko ju je ubio i zasto... Poaro je znao
i ko je pisao preteca pisma i zasto je prestao i zasto je posle
godinu dana poceo ponovo da ih pise... Medjutim, on otkriva i da
cak dve osobe koje su bile clanovi ekspedicije nisu bili ono za
sta su se izdavali... Ko je od njih samo varalica iz koristi a
ko ubica? Poaro zna!!! On suocava ubicu sa svojim saznanjima, koji
zatim slomljen priznaje zlocin i ne pokusavajuci da se opravda...
Sestra Lederan je zavrsavala svoju ispovest
o ovm slucaju... "Poaro je
otputovao u Siriju, a nedelju dana kasnije je otisao kuci Orijent-ekspresom
gde su ga uvukli u jos jedan kriminalni slucaj... Ne poricem njegove
intelektualne sposobnosti, ali mu necu lako oprostiti sto se na
kraju onako pretvarao da misli da sam i ja umesana u zlocin..."
