"Ubistvo u Mesopotamiji" je jedan od romana
Agate Kristi koji se ne zaboravlja tako lako kada se jednom procita i jedan je od desetak
njenih romana za koji znam ko je ubica, ko ce biti ubijen i tacan nacin kako je ubistvo
izvrseno i to upravo zbog toga sto je upravo nacin ubistva najvise zbunjivao Herkula
Poaroa. Bio je to veliki izazov za njegove "male sive celije"... Zato se vec
posle prvog citanja davnih godina resenje ove zagonetke urezalo u moje pamcenje, ali
mi je naravno, uvek iznova drag za citanje i rado mu se vracam...
Prica je, na nagovor doktora Rajlija, ispricana ocima mlade bolnicarke
Ejmi Lederan kao najnepristrasnijeg posmatraca, ucesnika i svedoka ovog zlocina. Ona
je na njegovu preporuku unajmljena od strane arheologa dr.Erika Lajdnera da pravi drustvo
njegovoj zeni koja zivi sa njim, prakticno na iskopinama, a koja je u poslednje vreme
nervozna vise nego sto je to uobicajeno. Zali se da ne moze da spava, prividjaju joj
se likovi na prozoru nocu, sto je nemoguce jer je njena soba jedna od retkih ciji se
prozor nalazi sa spoljne strane kuce u kojoj su ziveli svi clanovi ekspedicije a ta
je strana kuce bila dosta izdignuta i bilo je nemoguce da se neko popne do njenog prozora.
On je bio uveren da je ona jednostavno samo malo popustila sa zivcima usled duzeg boravka
sa istim krugom ljudi i upravo je zato i uposlio mladu i razboritu bolnicarku koja ce
je razuveriti od ideje da joj preti bilo kakva opasnost i ponovo napraviti od nje onu
romanticnu i divnu zenu kojom se ozenio pre nekoliko godina.
Ejmi Lederan stize u ekpediciju i pored lepe i zgodne plavuse cetrdesetih
godina, gospodje Luize Lajdner upoznaje prilicno sarenoliko drustvo, bracni par Merkado
- Mari je bila jako mlada, tamnoputa i zgodna a Dzozef visok i nezgrapan... Upoznaje
i muskobanjastu, pedesetak godina staru gospodjicu Anu Dzonson i zgodnog Engleza Ricarda
Karija, arhitektu koji su sa Lajdnerom vec pet godina, oca Lavinjija, starijeg visokog
muskarca crne brade koji tumaci stare natpise, dva Amerikanca, Davida Emota i Karla
Rajtera, koji su se ove godine prikljucili ekspediciji... i mladica Bila Kolemana...
Sve u svemu bilo ih je osmoro. Sestra Lederan je upoznala i Sejlu, cerku dokrora Rajlija
koja ih je povremeno obilazila. Ono sto je sestra Lederan primetila vec prve veceri
je da su se svi oni, kao grupa ljudi koji se ipak dugo poznaju, ophodili isuvise fino
i ugladjeno jedni prema drugima. Osecala se neka napetost u vazduhu.
Zgrada, koja je bila sediste ekspedicije isla je u krug oko prostranog
dvorista u kome su radnici Arapi, cistili pronadjene iskopane predmete. Sve sobe, kao
i vecina prozora su se otvarali prema dvoristu, osim onih na juznoj strani zgrade koji
su gledali napolje ali su bili zasticeni debelim, celicnim resetkama. U jednom uglu
zgrade iz dvorista isle su stepenice koje su vodile do prostranog ravnog krova sa ogradom
na koji su se odlagali iskopani predmeti koji su bili veliki da bi se cuvali u sobi
za eksponate.
Ejmi Lederan se prilicno lepo uklopila i sa Luizom Lajdner brzo nasla
zajednicki jezik. Setale su se posmatrajuci zalazak sunca. Malo po malo, sestra Lederan
se upoznala sa svim clanovima ekpedicije i od svakoga od njih saznavala po nesto o Luizi
Lajdner. Opsta slika nije bila bas zadovoljavajuca. Izmedju ostalog su je opisivali
i kao histericnu, okrutnu, beskrupuloznu i povrsnu. Cinjenica je bila jedino to da je
ona zaista bila zena koja se necega ili nekoga plasila.
Ubrzo se gospodja Lajdner poverila Ejmi i mi saznajemo za njenu zivotnu
pricu. Udala se kao jako mlada i vec na samom pocetku braka saznala da joj je muz nemacki
spijun. Kao veliki rodoljub, prijavila ga je i on je osudjen na smrt streljanjem. Luiza
je godinama zivela u uverenju da je on mrtav. Medjutim posle nekoliko godina dobila
je pismo od svog muza koji joj je pretio da ce je ubiti ako se ponovo uda. Zapanjena,
ona pocinje da istrazuje i saznaje da on zaista nije streljan jer je pobegao iz zatvora
ali je postojala potvrda vlasti da je on ubrzo zatim poginuo u jednoj saobracajnoj nesreci.
Ali, kad god bi se Luiza zaljubila u nekog dobijala bi preteca pisma. Zivela je u stalnom
strahu. Onda su pisma prestala da stizu. Ona se zaljubila u dr. Lajdnera i ubrzo udala.
Neposredno posle vencanja dobila je ponovo pretece pismo i njeni strahovi su se ponovo
javili. Izmedju ostalog sestra Lederan saznaje i da je njen prvi muz imao mladjeg brata
koji je tada bio dete i koga Luiza sada sigurno ne bi prepoznala. Mozda je on taj koji
hoce da osveti brata. Tek, Luiza je i dalje zivela u samrtnom strahu.
Vec sutradan, dr. Lajdner nalazi svoju zenu mrtvu, sklupcanu izmedju
kreveta i vrata. Cinjenice su glasile: umrla je od udarca teskim predmetom u glavu sat
ranije pre nego je pronadjena. U tom periodu je bilo vreme za odmor ali svi su imali
alibi. Niko nije cuo cak ni vrisak gospodje Lajdner, radnici koji su sve vreme radili
u dvoristu su se kleli da niko nije prolazio dvoristem osim Emota koji je sa krova donosio
lonce na ciscenje i odmah se vracao gore, a kamoli da je ulazio u njenu sobu. Celicne
resetke na njenom prozoru onemogucavale su da neko udje sa te strane. Doktor Lajdner
i Emot su bili na krovu sredjujuci zemljane lonce, Koleman je otisao kamionom u grad
po plate za radnike, Kari je otisao do iskopina. Gospodin Merkado je radio u laboratoriji
dok je njegova zena prala kosu u svojoj sobi. Gospodjica Dzonson je radila u dnevnoj
sobi a mladi Rajter je razvijao slike u mracnoj komori. Sestra Lederan je lezala u svojoj
sobi i citala
Mladi Koleman odlazi po pomoc kod doktora Rajlija. Ovaj dolazi sa policijom
i kapetanom Mejtlandom da pomognu da se ovaj slucaj ubistva razresi sto pre. Ubrzo dolaze
do zakljucka da ubica sigurno nije dosao spolja i da je gospodju Lajdner ubio neko od
clanova ekspedicije. Cini se da ce razresenje biti jako tesko... a onda su se kapetan
i doktor Rajli setili spasonosnog resenja da pozovu Herkula Poaroa koji ce sutra proci
kroz susedno mesto na svom putu za Bagdad...
O svom prvom susretu sa Herkulom Poaroom, sestra Lederan je zapisala:
"...Mislim da nikada necu zaboraviti utisak koji je na
mene ostavio Herkul Poaro kada sam ga prvi put videla. Naravno, kasnije sam se navikla
na njega, ali me je tada grozno razocarao i uverena sam da su i ostali delili moje misljenje!
Ne znam ni sama kako sam ga u stvari zamisljala. Mozda kao coveka koji lici na Serloka
Holmsa - visok i mrsav, prefinjenog i inteligentnog lica. Naravno, cula sam da je stranac,
ali ga nisam zamisljala toliko stranim, ako razumete sta pod tim podrazumevam. Kada
ga vidite, spopadne vas neodoljiva zelja da se nasmejete! Kao da je dosao iz pozorista
ili sa filma. Bio je veoma neobican, trom, visok jedva nesto vise od metar i po, izgledao
je dosta star sa svojim velikim brkovima i jajolikom glavom. Izgledao je tacno kao brica
iz neke pozorisne komedije! I to je bio covek koji ce otkriti ubicu gospodje Lajdner!..."
Kako se Poaro ubrzo izrazio - okupio ih je sve da se "upozna sa
konjima pre trke" da stekne svoj utisak o svakome i dobije izjavu o tome ko je
gde bio i sta je radio... Nakon toga je natenane, onako kako samo on zna i ume, ponovo
sa svakim kao slucajno dolazio u razgovor u cetiri oka kada se raspitivao o gospodji
Lajdner kao i o tome sta ko misli o drugim clanovima ekspedicije pokusavajuci da skopi
kockice i odgovori na prvo pitanje koje je sestra Lederan postavila sebi po dolasku
- zasto su svi izgledali napeto i uzdrzano?
Poaro dobija na uvid i anonimna pisma koja je pokojnica dobijala, proucavajuci
ih... Jedna stvar mu definitivno nije bila jasna - zasto je dr. Lajdner, nakon sto je
znao za panican strah svoje zene i za preteca pisma pozvao bolnicarku da bude sa njom
umesto da obavesti policiju? Da li je dr. Lajdner sumnjao u mentalno zdravlje svoje
zene? Da li je mozda mislio da je ona sama sebi pisala preteca pisma? Da li je neko,
znajuci za strahove gospodje Lajdner, izvsio ubistvo iz licne mrznje prema njoj, nadajuci
se da ce sve biti okarakterisano kao osveta iz proslosti...? Da li je njen prvi muz
zaista ziv i iskoristio priliku da se uvuce u zgradu u pogodnom trenutku, sakrio se
i cekao da ona ostane sama u svojoj sobi? Da li je mozda njen prvi muz ili njegov mladji
brat neko od clanova ekspedicije? Mozda je i izvesno da ga ona ne bi prepoznala jer
je bila u braku sa njim samo nekoliko meseci i to pre skoro dvadeset godina... Poaro
ima dosta ideja i dosta pretpostavki ali jos uvek nema ideju - cak iako je tako - kako
je bilo ko usao i izasao iz njene sobe a da ga niko nije video?
Sestra Lederan pokazuje svoj zdrav razum i u razgovoru sa Poaroom, postaje
njegov saradnik u ovom slucaju. Ona na jednom mestu o tome ovako pise: "Vec
mi se cinilo da je Poaro u stvari lekar, a ja bolnicarka koja brine o teskom bolesniku.
U stvari, to je bila kao neka operacija u kojoj je on bio hirurg. Mozda bi bilo bolje
da to ne kazem naglas, ali na neki cudan nacin sam pocela da uzivam u tome..."
Medjutim, ubrzo, kao da joj je citao misli Poaro je savetuje: "Ne preduzimajte
nista sami i ne pravite se previse pametni. Vase je samo da drzite zavoje, a ja cu da
operisem..." Poaro je moli da nista ne radi na svoju ruku da ne bi slucajno
ona bila sledeca zrtva. On joj to objasnjava recima: "Moj
zanat me je naucio da postoje mnoge istine, a medju njima je najporaznija sledeca: i
ubijanje postaje navika!"
Ubrzo Poaro saznaje za neke cudne odnose koji su vladali medju njima.
Dr. Lajdner je bio ocito jako zaljubljen u svoju zenu ali kao i svaki naucnik vise je
vremena provodio sa iskopanim predmetima nego sa njom, bio je zanesen, tih, gotovo neprimetan
covek. Gospodja Merkado je bila vrlo ljubomorna mlada zena koja ni na tren nije ostavljala
svog muza samog jer je primetila da cesto baca poglede na gospodju Lajdner. Kari sa
svoje, i gospodjica Dzonson sa svoje strane su bili ljubomorni na Luizu Lajdner jer
su dugo godina radili da Erikom Lajdnerom pre njegove zenidbe. Gospodjica Lajdner iako
vec u godinama, bila je evidentno zaljubljena u dr. Lajdnera a Kari se pomalo osecao
kao da se zenidbom njegov prijatelj udaljio od njega... Medjutim, Poaro ubrzo saznaje
i drugaciju pricu - Luiza Lajdner i Kari su samo pred drugima bili zvanicni jedno prema
drugome a u stvari su se tajno sastajali i bili zaljubljeni jedno u drugo. Kari je zbog
toga jako patio jer je ona bila zena njegovog najboljeg prijatelja...
Iako je Poaro savetavao sestru Lederan da ne istrazuje mnogo na
svoju ruku i da se ne pravi mnogo pametna, nije mogao isti savet da pruzi svakome od
clanova ekspedicije. Neko od njih je uradio bas to - icinilo mu se da je pametan i svoje
saznanje pokazao na pogresnom mestu. Vec iste noci desava je jos jedno ubistvo - ovoga
puta jako surovo ubistvo. Zrtva je pre nego je izdahnula uspela da sestri Lederan koja
je prva stigla kaze samo jednu rec - "prozor". I Ejmi Lederan i Herkul Poaro
su zbunjeni a onda Ejmi gotovo slucajno pocinje da Poarou prepricava razgovor koji je
predhodnog dana vodila sa zrtvom. Poaro ju je slusao, sedeo, razmisljao... U svitanje
- svanulo je i njemu :"...Kakva sam ja budala
- promrmlja - Istina je tako blizu - a ja je ne vidim..."
Tog istog dana kada se vec razdanilo otkriven je i nestanak jednog od
clanova ekspedicije. Da li je on ubica? Poaro moli dr. Rajlija da skupi sve preostale
clanove ekepdicije u dnevnu sobu da malo "poprica" sa svima njima... Oni i
ne slute sta ih ceka jer pre nisu imali iskustva sa Herkulom Poaroom. Ali, mi znamo.
On ih sve jednog po jednog suocava sa cinjenicama da je (opet) svako od njih imao motiv
i po neki momenat kada njihovo kretanje nije odgovaralo onome koje su prijavili i da
je svako od njih u stvari imao priliku da ode do sobe gospodje Lajdner i da je ubije.
Ali - znamo da niko nije ulazio u njenu sobu!!! Da li je to ipak tako? Neko jeste ulazio
u njenu sobu... A Poaro je znao i kako je ubijena i ko ju je ubio i zasto... Poaro je
znao i ko je pisao preteca pisma i zasto je prestao i zasto je posle godinu dana poceo
ponovo da ih pise... Medjutim, on otkriva i da cak dve osobe koje su bile clanovi ekspedicije
nisu bili ono za sta su se izdavali... Ko je od njih samo varalica iz koristi a ko ubica?
Poaro zna!!! On suocava ubicu sa svojim saznanjima, koji zatim slomljen priznaje zlocin
i ne pokusavajuci da se opravda...
Sestra Lederan je zavrsavala svoju ispovest o ovm slucaju... "Poaro
je otputovao u Siriju, a nedelju dana kasnije je otisao kuci Orijent-ekspresom gde su
ga uvukli u jos jedan kriminalni slucaj... Ne poricem njegove intelektualne sposobnosti,
ali mu necu lako oprostiti sto se na kraju onako pretvarao da misli da sam i ja umesana
u zlocin..."
