Ubistvo koje se desilo velikom
detektivu Herkulu Poarou takoreci ispred nosa, nije mu moglo sluziti
na cast... Oprosteno mu je delom zbog toga sto se sve odigralo u
avionu, prevoznom sredstvu koje je mrzeo koliko i brod, tako da
je vecinu leta prespavao... ili makar se trudio to da radi, drzeci
cvrsto stisnute ocne kapke... I to ne samo da se odigralo na nekoliko
metara od njega nego je i sredstvo za koje je bilo ocito da je posluzilo
u izvrsenju zlocina nadjeno ispod njegovog sedista, pa je kao stranac
od strane porote i optuzen da je bas on izvrsio zlocin. Ali, sudija,
poznavajuci ga, srecom, nije prihvatio takav njihov sud. Medjutim,
Poaroov ponos je povredjen, i naravno dace sve od sebe da resi ovaj
zlocin.
Prica koju pratimo ima dva toka. Jedan ide kroz
pripovedanje mlade frizerke Dzejn koja vrsi neku svoju istragu zlocina
u koji je i sama upetljana i zubara Normana Gejla koji joj se ocito
dopada i sa kojim zajedno istrazuje ovu misteriju, a da se nijednom
nije zapitala do kraja nije li bas on mozda ubica iz aviona, i naravno,
kroz onaj zvanicni deo istrage koji ide preko Poaroa i inspektora
Dzapa.
Pored nase mlade Dzejn i Normana Gejla, sastav putnika
je bio vrlo sarenolik, od plemica rodjenjem do onih koji su to stekli
na neki drugi nacin, preko doktora, arheologa, muzicara, pisca deketivskih
prica do samog detektiva licno Herkula Poaroa... Ubistvo se desava
na samom pocetku romana, vec na kraju prve glave, sto je prilicno
neobicno za Agatine romane. Ubijena, madam Gisela, koja je kako
su kasnije saznali cesto letela na ovoj kratkoj liniji iz Francuske
za Englesku, jutarnjim letom bi odlazila, popodnevnim se vracala,
bila je poznata kao jako bogata zena koja je bogatstvo stekla zelenasenjem,
pozajmljivanjem novca onima kojima je bio potreban i ubiranjem visokih
kamata... Logicno pitanje koje se odmah namece - da li je neko od
putnika aviona bio sa njom u takvim poslovnim odnosima pa je kao
jednostavnije resenje od vracanja duga bilo - ubiti madam Giselu.
Ubijena je necujno - kako se cinilo, malom otrovnom
srelicom, ispaljenom kroz duvaljku, neprimetno... tako je barem
govorio trag na njenom vratu, strelica nadjena pokraj njenih nogu
i duvaljka sakrivena ispod jednog od sedista... Sve je izvedeno
tako da niko od strane prisutnih desetak putnika tog dela aviona
nista nije primetio... Bila je to cinjenica koja je od pocetka do
kraja zbunjivala sve one koji su istrazivali ovaj zlocin... Po sletanju
u Englesku, krece istraga, ispitivanje putnika i osoblja aviona,
posebno pregledavanje prtljaga i popisivanje svih stvari koje se
u njemu nalaze na cemu je Poaro insistirao... Za one, medju vama,
koji se zele igrati detektiva dok citaju Agatine romane, preporuka
- obratite paznju na spisak stvari koje su nadjene kod putnika -
moze vas uputiti u pravom smeru...
Ono sto je Dzapa posebno zanimalo bilo je da li
je bilo ko ustajao sa svog sedista i odlazio u zadnji deo aviona
gde je sedela madam Gisela. Utvrdjeno je nedvosmisleno za neke od
putnika da jesu ustajali, ali svejedno niko nikome nije bio sumnjiv...
Poaro dobija svoju prvu malu ideju... Da li se mozda u jednom trenutku
desilo nesto sto je paznju SVIH putnika skrenulo na drugu stranu
i tako dalo ubici prostora da izvrsi zlocin. Ako jeste - onda je
ubica licno morao da izazove neku takvu situaciju... Poaro govori
svom francuskom kolegi Furnijeu koji zajedno sa njima radi na ovom
slucaju: "...Slazem se da je morao
postojati psiholoski razlog zasto nitko nije vidio ubojicu. Ali
moja razmisljanja idu donekle drukcijim smjerom od vasih. Smatram
da je u nasem slucaju ono sto se vidi varljivo. Zatvorite oci, prijatelju,
nemojte ih sirom otvarati. Posluzite se ocima uma, a ne tijela.
Neka vase sive stanice rade. Neka vam one kazu sto se zapravo dogodilo..."
Poaro je svestan da je ubica nesumnjivo neko od putnika aviona,
da je nemoguce da je ubica dosao "odnekuda spolja" isto
kao sto je svestan cinjenice da nakon odrzanog pretresa i svih izjava
koje su date - jedno je jasno - neko bezocno laze i neko do njih
12 (racunajuci i osoblje aviona) je ubica. Isto tako, izvrseni zlocin
nedvosmisleno govori o ubicinoj hrabrosti - trebalo je rizikovati
i pred tolikim ljudima izvrsiti zlocin i biti siguran da neces biti
primecen.
Daljom istragom se otkriva da je jedini naslednik
njenog velikog bogatstva njena cerka koja inace nije zivela sa njom
a da je kompletna dokumentacija koju madam Gisela vodila o pozajmljenom
novcu i klijentima spaljena od strane njene sluzavke koja je rekla
da je to uradila po uputstvu koje je davno dobila od svoje gazdarice
- ako se njoj nesto desi, sve je trebalo da bude unisteno. Medjutim,
Poaro sumnja da je ona nesto precutala. "...Svim
zlocinima i ispitivanjima svjedoka nešto je zajednicko. Svi
nesto kriju. Ponekad, zapravo cesto, rijec je o necem bezazlenom,
necem sto nema veze sa zlocinom, ali ipak o necem..."
U traganju za istinom, Poaro sprovodi svoju istragu
dok jedne veceri ne sretne Dzejn i Normana Gejla koji u svojoj maloj
igri - istrazi prate gospodina Klensija, pisca detektivskih romana
koji je takodje bio u avionu a koga su slucajno sreli u restoranu
dok su vecerali... Tom prilikom Poaro razgovara sa njima o zlocinu
govoreci: "...Ima vaznijih stvari
nego pronaci ubojicu. Pravda je lijepa rijec, ali je kadsto tesko
reci sto se pod njom podrazumijeva. Po mojem misljenju najvaznije
je s nevinih skinuti krivicu... dok se nepobitno ne dokaze krivica
neke osobe, svi koji su povezani s nekim zlocinom na odredjeni nacin
trpe..." To je jedna od cestih premisa u Agatinim romanima
- ne samo kada je Poaro onaj koji resava zlocin. Setimo se romana
"Nesreca nevinih" gde je to najjasnije bilo naznaceno.
Nakon razgovora sa gospodinom Klensijem, te Dzejn
i Normanom, Poaro misli da bi mogao da im veruje. Predlaze Normanu
Gejlu da mu pomogne u istrazi zlocina... Da li on najbolje zna...?
Da li mu Poaro zaista veruje ili se samo pretvara ne bi li se ovaj
oslobodio i mislio da je sa sebe skinuo svaku sumnju... Nije li
prerano da Poaro donese ovakav zakljucak i Normanu Gejlu poveri
obavljanje ne tako jednostavnog zadatka... Sta je sad smislio? "...Kad
je stigao kuci, otkljuca ladicu i izvadi popis s jedanaest imena.
Cetiri imena oznaci olovkom. Zamisljeno kimne glavom. - Slutim da
znam - promrmlja u bradu. - Ali moram biti siguran..."
Pojavljuje se i cerka madam Gisele, sada vec bogata
naslednica... Iako veoma mlada, uspela se pre nepunih mesec dana
vencati sa mladim Amerikancem... no u Francusku je dosla sama da
resi poslove oko majcine zaostavstine... Medjutim, istrazitelji
na celu sa Poaroom uskoro dolaze do novih dramaticnih saznanja koji
iz korena menjaju sve?... "...Poirot
divlje zalomi rukama, zatvorenih ociju, zgrcena lica. - Jednu minutu,
minuticu - preklinjao ih je. - Moram razmisliti, shvatiti kako to
mijenja moj pristup. Moram se u mislima vratiti. Moram se sjetiti.
Proklet bio moj nesretni zeludac. Bio sam zauzet unutrasnjim organima!..."
Francuski inspektor Furnije bio je besan "...Sada
shvacam o cemu je onaj Englez Japp govorio. Ovaj stari stvara nevolje.
Pokusava zamrsiti jednostavan slucaj. Ne moze prihvatiti jednostavno
rjesenje a da se ne pretvara kako se to poklapa s njegovim zamislima..."
Saznajte kako je mali Belgijanac zapravo razmrsio
ovaj komplikovani slucaj i povezao dve kasicice na tanjiricu madam
Gisele u avionu, cinjenicu da nigde u njenoj kuci nije bila slika
njene cerke, kako je ispravno zakljucio otkuda osa u avionu, sta
znace sifrovane oznake u maloj crnoj knjizici, zasto je sluzbenik
u avio agenciji rekao madam Gisele da nema mesta na predhodnom letu,
kakve veze Poaro ima sa Dzonom Robinsonom koji je ucenjivao groficu
Horburi, zasto mu je bilo bitno odakle je poreklom svako od putnika
aviona, zasto mu je likom poznata cerka madam Gisele koja se pojavljuje
i trazi nasledstvo... zasto je insistirao da Dzejn podje sa njim
u Pariz a i da se kasnije pridruzi ekspediciji dvoje francuskih
arheologa...
Cega se to nas Poaro setio kad je mlada Dzejn u
njegovom prisustvu polomila nokat i trazila turpiju... da li je
otrovna strelica mogla biti izbacena kroz nesto drugo osim kroz
urodjenicku duvaljku... kroz nesto sto nece privuci paznju... zasto
se ubica na neki nacin nije resio sredstva kojim je izvrsio zlocin
kada je to bilo moguce... da li je time samo hteo da privuce paznju
da je ubistvo izbvedeno na taj nacin a da to uopste nije bilo tako...
On ima dosta pitanja, ali dosta i odgovora... i
sve je blizi resenju zagonetke... Na zalost, iako su njegove misli
isle u dobrom pravcu on nece uspeti da prestigne ubicu koji mora
da pocini jos jedan zlocin... stici ce na mesto zlocina tek koji
minut kasnije... ali on sada definitivno zna istinu... i poziva
odabrano drustvo u svoj stan na veceru... dovodeci svojom (nama
dobro poznatom) pricom jednu osobu do ludila i navodeci je da se
sama oda...
