Simpaticno
postavljena radnja romana kao drama (tragedija) u tri cina, pri
cemu se jedno ubistvo desava u prvom, jedno u drugom, a Poaroova
istraga i veliko finale stizu u zavrsnom cinu. Poaro je naime,
na kraju, radnju postavio malo drugacije - po njemu je redosled
ubistava od pocetka bio pogresan i uporno je tvrdio da je drugo
ubistvo moralo da bude pre prvog i kao obicno bio je u pravu. Doduse,
na svoj nacin. Prvo ubistvo je zbunjivalo Poaroa i to ne samo njega
vec i druge koji su zajedno sa njim ucestvovali u resavanju zlocina.
Da upoznamo i druge likove koji ce imati znacajne uloge u ovom
romanu. Pre svih, tu je nama dobro poznati gospodin Satervejt koji
se uglavnom pojavljuje u pricama sa Harli Kvinom (pogledajte
njihovu zajednicku stranicu), zatim u zbirci prica "The
Mousetrap & Other Stories" gde se pojavljuje sa Kvinom
i pukovnikom Melrouzom. Roman "Tragedija u tri cina"
je jedini roman u kome se gospodin Satervejt pojavljuje i takodje
i jedini njegov dodir sa Herkulom Poaroom. Zanimljivo je, napomenucu
to ovde, kako su Agatini detektivi prilicno isprepleteni, pa cak
iako se neki od njih ne pojavljuju nikada zajedno u istim delima,
vrlo je realno da mogu da se sretnu samim tim sto poznaju neku
zajednicku osobu. O tome, uskoro vise na posebnoj stranici o zanimljivostima
vezanim za detektive koji se pojavljuju na Agatinim knjigama.
Da se vratimo mi nasoj "Tragediji u tri cina"
i likovima. Pored vec pomenutog, gospodina Satervejta, tu je i
Ser Carls Kartvrajt i gospodjica Eg Liton Gor. Kao i na pocetku
svakog dramskog dela, na pocetku ove knjige stoji: Rezija: Sir
Charles Cartwright, Asistenti rezije: Gospodin Satterthwaite i
Gospodjica Hermione Lytton Gore, Kostimi: Ambrosine Ltd, Rasvjeta:
Hercule Poirot. Agata nas je pokusala zabaviti na njen dobro poznat
nacin, ali ne znam zasto sam ja imala utisak kao da je tekst sastavljao
Poaro... ali taj popis i uloge koje im je dodelila su mi stalno
bile na pameti...
Ser Carls Kartvrajt u cijoj kuci se na zabavi desilo
prvo ubistvo bio je poznati glumac koji je resio da napusti svoj
dotadasnji poziv i da se posveti sebi, miru, novoj kupljenoj kuci
u malom mestu na obali Engleske, ali kao i svaki veliki glumac,
on nije mogao da prestane da glumi. Doktor Strejndz na pocetku
ovog romana razgovarajuci sa gospodinom Satervejtom o Ser Carlsu
kaze: "Poznajem ga otkako je bio djecak. Uvijek je bio
isti - bolji glumac u privatnom zivotu nego na pozornici! Charles
uvijek nesto glumi. To je jace odnjega, takva mu je priroda. Charles
ne ulazi u sobu - on izlazi na pozornicu, a obicno ima spremnu
i zgodnu repliku..."
Upravo zato je Poaro i sumnjao da je prvo ubistvo
zaista ubistvo i mislio je da Ser Carls Kartvrajt pomalo drami
vise nego obicno ne bi li igrao i dalje glavnu ulogu jer u casi
koju je ispio velecasni Babington i koja je za njega izgleda bila
kobna nije bilo traga nikakvom otrovu, samo je srknuo iz svoje
case i posle dva minuta je bio mrtav. Sve je islo u prilog tome
da je u njegovom koktelu bio otrov ali on nije nadjen. No, Ser
Carls Kartvrajt i gospodjica Eg Liton Gor sumnjaju u to, uvlace
u svoje sumnje i gospodina Satervejta koji pokusava da nagovori
Poaroa da se prihvati resavanja zlocina, no ni on ne vidi nista
sumnjivo, osim zelje Ser Carlsa Kartvrajta da i dalje igra glavnu
ulogu...
No, kada se mesec dana kasnije desava drugo ubistvo
doktora, Ser Bartolomeja Strejndza na identican nacin, Poaro priznaje
da u tome ima necega i prihvata ponovno bacenu udicu gospodina
Satervjeta da im se pridruzi u resavanju ovih zlocina, tim pre
sto je prilikom obdukcije doktora Strejndza pronadjen nikotin,
otrov cija koncetrovana tecnost bez boje i mirisa donosi gotovo
trenutnu smrt. Ponovo, otrov nije nadjen u casi porta koju je doktor
ispio ali je obdukcija pokazala da je to bio razlog smrti. Poaro
i Satervejt koristeci svoje uticaje, poznanstva i iznoseci sumnje
uspevaju da izdejstvuju ekshumaciju tela velecasnog Babingtona
spocetka ove price i njegova obdukcija pokazuje takodje trovanje
nikotinom... Jos jedna osoba koja je poslala Poarou telegram sa
recima da mora da se vidi sa njim jer ima vazne informacije o ovom
slucaju ubrzo je takodje nadjena mrtva - u cokoladnim bombonama
takodje je bio nikotin... Ubica je zaista bio nemilosrdan i cinilo
se veoma siguran u sebe...
Tokom radnje romana provlaci nam se i ljubavna
prica Ser Carlsa Kartvrajta i gospodjice Eg Liton Gor. iako je
on bio trideset godina stariji od nje, njena majka Meri Liton Gor
je smatrala da je on dobra prilika za nju i niposto nije bila sklona
mladom Oliveru Mandersu koji se po njenom misljenju previse motao
oko njene cerke. Veliki i poznati glumac, godinama neuhvaljiv u
razne "ljubavne" mreze u koje su ga pokusavale uloviti
mnoge lepotice shvatio je da se zaljubio u mladu Eg i uplasen zbog
svog osecaja on resava da napusti mesto u kome se skrasio i ostavi
je da zivi svoj zivot sa mladim Mandersom koji je po njegovom misljenju
bio za nju najbolji izbor. Medjutim, desava se drugo ubistvo i
Eg mu pise pismo i moli ga da se vrati i da joj pomogne, tako da
se on ponovo obreo u Lumutu u svojoj staroj kuci. Iako je povod
za njegov povratak tuzan, ubistvo jednog njegovog starog prijatelja,
gospodjica Liton Gor ipak smatra da nije sve izgubljeno i da ce
uspeti da ga ubedi da njoj nije stalo do mladog Mendersa nego do
njega. Do kraja knjige u tome ce im pomagati gospodin Satervejt
i sam Herkul Poaro, jer su oboje vise puta dokazali da su na strani
zaljubljenih...
Ono sto je takodje zanimljivo za radnju koja se
desava da su na obe zabave koje su bile organizovane i na kojima
su se desila ubistva bili prisutni manje-vise isti gosti, tako
da se i namece da je neko od njih i ubica. I dok Ser Carls Kartvrajt,
gospodjica Eg Liton Gor i gospodin Satervejt obilaze sve njih pokusavajuci
da saznaju sto vise, pre svega motiv koji je neko od njih imao
da ubije starog svestenika koji je vodio miran i povucen zivot,
Poaro sedi i uposljava svoje male sive celije na njegov vec dobro
poznat nacin redjajuci beskrajne kule od karata... I kao i obicno
sasvim slucajna i na izgled nebitna konstatacija o necemu sto nema
veze sa zlocinom pokazace mu pravi put. Na kraju romana on priznaje
da se prvi put suocio sa takvim motivom ubistva koje je sasvim
u skladu sa "tragedijom u tri cina" i sa prirodom ubice...
Uz svu glavnu radnju pratimo i slucaj nestalog
sluge, osumnjicenog za drugo ubistvo za kojim policija i nasi detektivi
tragaju do kraja romana, zatim dogadjaje sa jednim od pacijenata
u sanatorijumu doktora Strejndza, upoznajemo detaljno i ostale
aktere ove drame, gospodju Dakres, vlasnicu modne kuce Ambrosine
Ltd, njenog supruga kapetana Dakresa koji je zaludjenik za konjske
trke i malo vise sklon alkoholu nego sto je to normalno, zatim
Andjelu Satklif mladu glumicu i nekadasnju Ser Carlsovu koleginicu,
zatim ne bas tako mladu spisateljicu pozorisnih komada gospodjicu
Vils koja je u prilicnom neskladu izmedju svog izgleda, ponasanja
i govora i onoga sto pise i nacina na koji pise kao da su dve osobe
u pitanju a ne jedna... Tu su i vec pomenuta majka gospodjice Liton
Gor, mladi Oliver Manders, supruga velecanog Babingtona, kao i
sekretarica Ser Carlsa - efikasna gospodjica Milrej koja je do
kraja odana svom poslodavcu i koja zivi i dalje sa njim u kuci
na obali organizujuci mu zivot kao nekada dok je bio poznati glumac
i dok je aktivno glumio u pozoristu...
Pratimo i slucaj mrlje od mastila tamo gde joj
mesto nije... Otkricemo zasto je i dokle Poaro pratio gospodjicu
Milrej, da li zaista postoji tajni prolaz u kuci doktora Strejndza,
videcemo Poaroa kako izvodi jedan od dobro poznatih madjionicarskih
trikova... Pored obala Engleske, setacemo i Azurnom obalom... Agata
ce nas opet prosetati kroz obilje likova, psiholoskih portreta
i nece nam dati mira do kraja romana. Naizgled, nevinim primedbama
sugerisace nam za ubicu ovog ili onog da bi nas kao i obicno Poaro
prenerazio otkricem na samom kraju dokazavsi da je otrov zaista
bio u casi u oba slucaja, dokazao je i kako se tu nasao i kako
je uklonjen i da je ubica zaista bio prisutan u oba slucaja i kako
i zasto je ubio i treci put... Dokazace i da je redosled ubistava
bio i pogresan i koji je ispravan i zasto je moralo da bude bas
tako, otkrivsi pri tom da je cak i on u jednom momentu bio meta
ubice...
On svoju istragu vodi na samo njemu znan nacin.
Kada su ga nasi "detektivi amateri" upoznali sa njihovom
dotadasnjom istragom u momentu kada on preuzima slucaj postavlja
pitanje ciji ce odgovor samo njemu nesto znaciti. On pita: "kakvog
su oblika bile case za porto". On svojim inteligentnim
ponasanjem pusta da Ser Carls pokupi slavu ne bi li jos vise osvojio
gospodjicu Liton Gor, je on kaze "ja slavu vec imam,
ne treba mi". Pre njegovog velikog finala on organizuje
zabavu i poziva sve prisutne na dve predhodne zabave inscenirajuci
pri tome smrt samog Ser Carlsa posmatrajuci reakcije prisutnih.
Jedna reakcija mu je posebno upala u oci. On nastavlja da sledi
svoj instikt, pri tome pazeci da ne izazove jos neku nepotrebnu
zrtvu. Jer neko nesto zna i neko je nesto video. On zna ko je to,
ali zna i ubica i spreman je da ponovno napadne...
No, Agata ce ponovo kroz svog glavnog junaka uspeti
da bez daljih zrtava rasvetli i ovaj dramski zlocin na kraju treceg
cina pre nego mali Belgijanac za sobom spusti zavesu i ove predstave
Ser Carlsa Kartvrajta koja ce najveci utisak ostaviti upravo na
mladu Eg Liton Gor...
Na kraju, jedan zanimljivi detalj koji pomalo oslikava licnost
Herkula Poaroa. Odgovarajuci na pitanje gospodina Satervejta kako
to da ponekad izvrsno govori engleski, a ponekad kao da mu nedostaju
reci, on odgovara: "Tocno je da mogu savrseno pravilno
govoriti engleski. Ali, prijatelju moj, ako govorim lose, to mi
je velika prednost. To navodi ljude da vas podcijene. Kazu: ah,
stranac... cak ni engleski ne zna kako treba. Nikako ne zelim uplasiti
ljude... umjesto toga navodim ih da mi se podsmjehuju. Zato se
hvalisem! Pravi Englez cesto kaze:"Momak koji toliko drzi
do sebe ne moze ni izdaleka biti tako lukav kakvim se predstavlja."
Takav je engleski nacin gledanja. A nije tocan. I tako, vidite,
ljudi prestanu biti pazljivi. Osim toga, to postaje navika..."
....
