Simpaticno
postavljena radnja romana kao drama (tragedija) u tri cina, pri cemu se jedno ubistvo
desava u prvom, jedno u drugom, a Poaroova istraga i veliko finale stizu u zavrsnom
cinu. Poaro je naime, na kraju, radnju postavio malo drugacije - po njemu je redosled
ubistava od pocetka bio pogresan i uporno je tvrdio da je drugo ubistvo moralo da bude
pre prvog i kao obicno bio je u pravu. Doduse, na svoj nacin. Prvo ubistvo je zbunjivalo
Poaroa i to ne samo njega vec i druge koji su zajedno sa njim ucestvovali u resavanju
zlocina. Da upoznamo i druge likove koji ce imati znacajne uloge u ovom romanu. Pre
svih, tu je nama dobro poznati gospodin Satervejt koji se uglavnom pojavljuje u pricama
sa Harli Kvinom (pogledajte njihovu zajednicku
stranicu), zatim u zbirci prica "The Mousetrap & Other Stories" gde
se pojavljuje sa Kvinom i pukovnikom Melrouzom. Roman "Tragedija u tri cina"
je jedini roman u kome se gospodin Satervejt pojavljuje i takodje i jedini njegov dodir
sa Herkulom Poaroom. Zanimljivo je, napomenucu to ovde, kako su Agatini detektivi prilicno
isprepleteni, pa cak iako se neki od njih ne pojavljuju nikada zajedno u istim delima,
vrlo je realno da mogu da se sretnu samim tim sto poznaju neku zajednicku osobu. O tome,
uskoro vise na posebnoj stranici o zanimljivostima vezanim za detektive koji se pojavljuju
na Agatinim knjigama.
Da se vratimo mi nasoj "Tragediji u tri cina" i likovima.
Pored vec pomenutog, gospodina Satervejta, tu je i Ser Carls Kartvrajt i gospodjica
Eg Liton Gor. Kao i na pocetku svakog dramskog dela, na pocetku ove knjige stoji: Rezija:
Sir Charles Cartwright, Asistenti rezije: Gospodin Satterthwaite i Gospodjica Hermione
Lytton Gore, Kostimi: Ambrosine Ltd, Rasvjeta: Hercule Poirot. Agata nas je pokusala
zabaviti na njen dobro poznat nacin, ali ne znam zasto sam ja imala utisak kao da je
tekst sastavljao Poaro... ali taj popis i uloge koje im je dodelila su mi stalno bile
na pameti...
Ser Carls Kartvrajt u cijoj kuci se na zabavi desilo prvo ubistvo bio
je poznati glumac koji je resio da napusti svoj dotadasnji poziv i da se posveti sebi,
miru, novoj kupljenoj kuci u malom mestu na obali Engleske, ali kao i svaki veliki glumac,
on nije mogao da prestane da glumi. Doktor Strejndz na pocetku ovog romana razgovarajuci
sa gospodinom Satervejtom o Ser Carlsu kaze: "Poznajem ga otkako je bio djecak.
Uvijek je bio isti - bolji glumac u privatnom zivotu nego na pozornici! Charles uvijek
nesto glumi. To je jace odnjega, takva mu je priroda. Charles ne ulazi u sobu - on izlazi
na pozornicu, a obicno ima spremnu i zgodnu repliku..."
Upravo zato je Poaro i sumnjao da je prvo ubistvo zaista ubistvo i mislio
je da Ser Carls Kartvrajt pomalo drami vise nego obicno ne bi li igrao i dalje glavnu
ulogu jer u casi koju je ispio velecasni Babington i koja je za njega izgleda bila kobna
nije bilo traga nikakvom otrovu, samo je srknuo iz svoje case i posle dva minuta je
bio mrtav. Sve je islo u prilog tome da je u njegovom koktelu bio otrov ali on nije
nadjen. No, Ser Carls Kartvrajt i gospodjica Eg Liton Gor sumnjaju u to, uvlace u svoje
sumnje i gospodina Satervejta koji pokusava da nagovori Poaroa da se prihvati resavanja
zlocina, no ni on ne vidi nista sumnjivo, osim zelje Ser Carlsa Kartvrajta da i dalje
igra glavnu ulogu...
No, kada se mesec dana kasnije desava drugo ubistvo doktora, Ser Bartolomeja
Strejndza na identican nacin, Poaro priznaje da u tome ima necega i prihvata ponovno
bacenu udicu gospodina Satervjeta da im se pridruzi u resavanju ovih zlocina, tim pre
sto je prilikom obdukcije doktora Strejndza pronadjen nikotin, otrov cija koncetrovana
tecnost bez boje i mirisa donosi gotovo trenutnu smrt. Ponovo, otrov nije nadjen u casi
porta koju je doktor ispio ali je obdukcija pokazala da je to bio razlog smrti. Poaro
i Satervejt koristeci svoje uticaje, poznanstva i iznoseci sumnje uspevaju da izdejstvuju
ekshumaciju tela velecasnog Babingtona spocetka ove price i njegova obdukcija pokazuje
takodje trovanje nikotinom... Jos jedna osoba koja je poslala Poarou telegram sa recima
da mora da se vidi sa njim jer ima vazne informacije o ovom slucaju ubrzo je takodje
nadjena mrtva - u cokoladnim bombonama takodje je bio nikotin... Ubica je zaista bio
nemilosrdan i cinilo se veoma siguran u sebe...
Tokom radnje romana provlaci nam se i ljubavna prica Ser Carlsa Kartvrajta
i gospodjice Eg Liton Gor. iako je on bio trideset godina stariji od nje, njena majka
Meri Liton Gor je smatrala da je on dobra prilika za nju i niposto nije bila sklona
mladom Oliveru Mandersu koji se po njenom misljenju previse motao oko njene cerke. Veliki
i poznati glumac, godinama neuhvaljiv u razne "ljubavne" mreze u koje su ga
pokusavale uloviti mnoge lepotice shvatio je da se zaljubio u mladu Eg i uplasen zbog
svog osecaja on resava da napusti mesto u kome se skrasio i ostavi je da zivi svoj zivot
sa mladim Mandersom koji je po njegovom misljenju bio za nju najbolji izbor. Medjutim,
desava se drugo ubistvo i Eg mu pise pismo i moli ga da se vrati i da joj pomogne, tako
da se on ponovo obreo u Lumutu u svojoj staroj kuci. Iako je povod za njegov povratak
tuzan, ubistvo jednog njegovog starog prijatelja, gospodjica Liton Gor ipak smatra da
nije sve izgubljeno i da ce uspeti da ga ubedi da njoj nije stalo do mladog Mendersa
nego do njega. Do kraja knjige u tome ce im pomagati gospodin Satervejt i sam Herkul
Poaro, jer su oboje vise puta dokazali da su na strani zaljubljenih...
Ono sto je takodje zanimljivo za radnju koja se desava da su na obe
zabave koje su bile organizovane i na kojima su se desila ubistva bili prisutni manje-vise
isti gosti, tako da se i namece da je neko od njih i ubica. I dok Ser Carls Kartvrajt,
gospodjica Eg Liton Gor i gospodin Satervejt obilaze sve njih pokusavajuci da saznaju
sto vise, pre svega motiv koji je neko od njih imao da ubije starog svestenika koji
je vodio miran i povucen zivot, Poaro sedi i uposljava svoje male sive celije na njegov
vec dobro poznat nacin redjajuci beskrajne kule od karata... I kao i obicno sasvim slucajna
i na izgled nebitna konstatacija o necemu sto nema veze sa zlocinom pokazace mu pravi
put. Na kraju romana on priznaje da se prvi put suocio sa takvim motivom ubistva koje
je sasvim u skladu sa "tragedijom u tri cina" i sa prirodom ubice...
Uz svu glavnu radnju pratimo i slucaj nestalog sluge, osumnjicenog za
drugo ubistvo za kojim policija i nasi detektivi tragaju do kraja romana, zatim dogadjaje
sa jednim od pacijenata u sanatorijumu doktora Strejndza, upoznajemo detaljno i ostale
aktere ove drame, gospodju Dakres, vlasnicu modne kuce Ambrosine Ltd, njenog supruga
kapetana Dakresa koji je zaludjenik za konjske trke i malo vise sklon alkoholu nego
sto je to normalno, zatim Andjelu Satklif mladu glumicu i nekadasnju Ser Carlsovu koleginicu,
zatim ne bas tako mladu spisateljicu pozorisnih komada gospodjicu Vils koja je u prilicnom
neskladu izmedju svog izgleda, ponasanja i govora i onoga sto pise i nacina na koji
pise kao da su dve osobe u pitanju a ne jedna... Tu su i vec pomenuta majka gospodjice
Liton Gor, mladi Oliver Manders, supruga velecanog Babingtona, kao i sekretarica Ser
Carlsa - efikasna gospodjica Milrej koja je do kraja odana svom poslodavcu i koja zivi
i dalje sa njim u kuci na obali organizujuci mu zivot kao nekada dok je bio poznati
glumac i dok je aktivno glumio u pozoristu...
Pratimo i slucaj mrlje od mastila tamo gde joj mesto nije... Otkricemo
zasto je i dokle Poaro pratio gospodjicu Milrej, da li zaista postoji tajni prolaz u
kuci doktora Strejndza, videcemo Poaroa kako izvodi jedan od dobro poznatih madjionicarskih
trikova... Pored obala Engleske, setacemo i Azurnom obalom... Agata ce nas opet prosetati
kroz obilje likova, psiholoskih portreta i nece nam dati mira do kraja romana. Naizgled,
nevinim primedbama sugerisace nam za ubicu ovog ili onog da bi nas kao i obicno Poaro
prenerazio otkricem na samom kraju dokazavsi da je otrov zaista bio u casi u oba slucaja,
dokazao je i kako se tu nasao i kako je uklonjen i da je ubica zaista bio prisutan u
oba slucaja i kako i zasto je ubio i treci put... Dokazace i da je redosled ubistava
bio i pogresan i koji je ispravan i zasto je moralo da bude bas tako, otkrivsi pri tom
da je cak i on u jednom momentu bio meta ubice...
On svoju istragu vodi na samo njemu znan nacin. Kada su ga nasi "detektivi
amateri" upoznali sa njihovom dotadasnjom istragom u momentu kada on preuzima slucaj
postavlja pitanje ciji ce odgovor samo njemu nesto znaciti. On pita: "kakvog
su oblika bile case za porto". On svojim inteligentnim ponasanjem pusta
da Ser Carls pokupi slavu ne bi li jos vise osvojio gospodjicu Liton Gor, je on kaze
"ja slavu vec imam, ne treba mi". Pre njegovog velikog finala
on organizuje zabavu i poziva sve prisutne na dve predhodne zabave inscenirajuci pri
tome smrt samog Ser Carlsa posmatrajuci reakcije prisutnih. Jedna reakcija mu je posebno
upala u oci. On nastavlja da sledi svoj instikt, pri tome pazeci da ne izazove jos neku
nepotrebnu zrtvu. Jer neko nesto zna i neko je nesto video. On zna ko je to, ali zna
i ubica i spreman je da ponovno napadne...
No, Agata ce ponovo kroz svog glavnog junaka uspeti da bez daljih zrtava
rasvetli i ovaj dramski zlocin na kraju treceg cina pre nego mali Belgijanac za sobom
spusti zavesu i ove predstave Ser Carlsa Kartvrajta koja ce najveci utisak ostaviti
upravo na mladu Eg Liton Gor...
Na kraju, jedan zanimljivi detalj koji pomalo oslikava licnost Herkula Poaroa. Odgovarajuci
na pitanje gospodina Satervejta kako to da ponekad izvrsno govori engleski, a ponekad
kao da mu nedostaju reci, on odgovara: "Tocno je da mogu savrseno pravilno
govoriti engleski. Ali, prijatelju moj, ako govorim lose, to mi je velika prednost.
To navodi ljude da vas podcijene. Kazu: ah, stranac... cak ni engleski ne zna kako treba.
Nikako ne zelim uplasiti ljude... umjesto toga navodim ih da mi se podsmjehuju. Zato
se hvalisem! Pravi Englez cesto kaze:"Momak koji toliko drzi do sebe ne moze ni
izdaleka biti tako lukav kakvim se predstavlja." Takav je engleski nacin gledanja.
A nije tocan. I tako, vidite, ljudi prestanu biti pazljivi. Osim toga, to postaje navika..."
....
