Albert Finney kao Hercule
Poirot u verziji filma iz 1974. godine
Pored romana "Deset malih
crnaca" koji je po svim objavljenim istrazivanjima najprodavaniji
roman na svetu, ne samo kada je Agata Kristi u pitanju, nego uopste
- ikada napisan i objavljen, roman "Ubistvo u Orijent Ekspresu"
je takodje jedan od kultnih romana ove knjizevnice bogatog opusa
koji nam je ostavila za sobom. Ovaj roman postao je sinonim za
nju samu kao u igri asocijacija. Po cemu je on tako jedinstven?
Agata je dosta u svojoj "Autobiografiji" pisala upravo
o ovom romanu rekavsi koliko joj je vremena trebalo da uklopi sve
cinjenice i da ju je jako umorio dok ga je pisala... A koga i ne
bi? Jedinstven je i po nacinu na koji je razreseno cuveno ubistvo
u vozu kada nam na kraju Poaro, ne samo vrlo nonsalantno prica
dve verzije "istine", vec i sam dopusta slobodu da se
izabere koja ce od dve istine biti saopstena jugoslovenskoj policiji
kad voz nakon zastoja u sneznoj lavini pristigne u stanicu... On
- veciti borac za jednu i samo jednu istinu koja glasi da on nikada
ne oprasta zlocin koji se zove ubistvo...
Isto kao sto je Agati bilo tesko da ga napise i
meni ce biti tesko da vam kazem bilo sta a da ne pomutim vase uzivanje
u citanju ovog romana, ako to niste do sada vec uradili. Zato cu
probati da vam docaram likove i atmosferu iz voza tokom zlocina
i istrage i eto nesto o ubijenom... jer nesto vam moram reci makar
to ko je od putnika voza ubijen...
 |
Albert Finney
(Poirot), Murder on the Orient Express,
1974 |
Malo je falilo da Herkul Poaro i ne bude u tom
vozu... Postoji zapisana ona zanimljiva anegdota - opaska - napisana
od strane jednog od kriticara ovog romana - "Ako planirate
da izvrsite ubistvo u nekom vozu, proverite prvo da se na spisku
putnika slucajno ne nalazi Herkul Poaro..." On je
upravo uspesno resio slucaj "spasavanja casti francuske vojske"
u Siriji, i vozom iz Alepa kretao put Istanbula. Nameravao je da
tamo, kao turista, boravi nekoliko dana pre povratka u Englesku.
Vec u tom vozu on upoznaje Meri Debenham, kako ce uskoro saznati,
guvernantu po zanimanju koja je krenula na put da prihvati novi
posao. Ona ga je posmatrala sa naklonoscu i uz osmeh. Mislila je
"Smijesna li coveculjka! To je ona vrst malih ljudi
koju nikada ne uzimaju ozbiljno." Meri Debenham ce
do kraja romana "malog coveculjka" itekako uzeti za ozbiljno.
Jedan od putnika voza bio je i pukovnik Arbutnot koji je odmah
seo za njen sto u vagon restopranu. Poaro je pomislio da su se
ocito upoznali tokom putovanja. Vodili su uobicajenu konverzaciju
kao i svi drugi koji su prinudjeni neko vreme putovati u drustvu,
cinilo se tek toliko da utrose vreme... Na sledecoj stanici, negde
oko ponoci, izasao je da protegne noge i u seni vagona prepoznao
svoja dva saputnika iz voza cuvsi njihov razgovor... Zabrinuo se...
Cinilo se da se dobro poznaju... Cemu onda gluma u vozu?
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Poaro stize u Istanbul, ali vec na recepciji pored
ostale prispele poste ceka ga i jedan telegram. On hitno mora za
London i nema vremena za uzivanje u lepotama ovog orijentalnog
grada. U 9 uvece krece "Orijent ekspres" i on mora biti
u njemu. Cini se da mesta nema i dok je vecerao razmisljajuci sta
da radi on srece svog starog prijatelja, gospodina Bulca, jednog
od direktora zeleznica koji mu je nasao jedan slobodan kupe u tom
vozu, jer jedan slobodan kupe uvek postoji... Kasnije se otkriva
da je i taj slobodan kupe u stvari zauzet... ali jedan od putnika
ne stize do vremena polaska voza i eto ti naseg Poaroa, cini se
sasvim slucajno u vozu... Smestaju ga sa mladim visokim Amerikancem
MekKvinom, koji je iznenadjen Poaroovom pojavom. Ocito se vidi
da je kao svog saputnika ocekivao nekog drugog...
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Sutradan ujutru u vagon restoranu dok su doruckovali,
gospodin Bulc i Herkul Poaro su posmatrali i komentarisali ostale
putnike. Bilo ih ukupno trinaest, i kako se dalo primetiti, bili
su iz svih drustvenih slojeva i svih narodnosti i svi su izabrali
bas sinocnje vece da iz Istanbula zapocnu svoje trodnevno putovanje
kroz Evropu... Bili su to krupni crnomanjasti Italijan, zatim mrsavi
i uredni Englez, bezizrazajnog i nezadovljnog lica, zatim visoki,
napadno obuceni Amerikanac koji je ocito bio neki trgovacki putnik...
Za jednim malim stolom sasvim sama sedela je jedan stara ruzna
dama sa niskom vrlo skupih bisera oko vrata i gomilom nakita na
rukama. Bila je to ruska plemkinja princeza Dragomirov. Za drugim
stolom Poaro prepoznaje svoju skorasnju saputnicu Meri Debenham
u drustvu jedne visoke skromno obucene zene srednjih godina i druge
krupne starije gospodje koja nije prestajala da govori o svojoj
cerci... Za susednim stolom bilo je jos jedno Poarou poznato lice
- Pukovnik Arbutnot. Sedeo je sam. Poaro se prisetio razgovora
izmedju njega i gospodjice Debenham. Opet su se pravili kao da
se ne poznaju. Upitao se - zasto? Sasvim na kraju sedela je jedna
zena bezizrazajnog lica, srednjih godina i odevena u crno. Iza
nje sedelo je jos dvoje ljudi koji su zivo razgovarali. On, pravi
ugladjeni Englez visokog porekla i ona jako mlada i lepa, negovana,
ponosno je nosila odabrani ali jako skup nakit. Gospodin Bulc objasnjava
Poarou da je on poznati engleski diplomata u Madjarskoj koji putuje
sa zenom. Tu je i Poaroov saputnik iz kupea MekKvin i njegov poslodavac
Racet, vrlo nesimpatican muskarac, malih okrutnih ociju...
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Upravo on je ubrzo prisao Poaroovom stolu. Rekao
mu je da mu je zivot ugrozen i nudi velike pare Poarou da prihvati
"njegov slucaj" no Poaro ga odbija na pocetku prilicno
finim i biranim recima, govoreci da on odavno nema potrebe za velikim
parama i da sada prihvata samo slucajeve koji ga zanimaju, da bi
mu na kraju uz njegovo uporno i grubo insistiranje, rekao da mu
se u njegovom predlogu ne dopada njegovo lice i da ga zato odbija...
Upravo tim recima ustao je od stola ostavivsi gospodina Raceta
u cudu. On je bio covek koji nije navikao na odbijanje.
 |
plakat
za film
Murder on the Orient Express,
1974 |
Iste veceri voz je stigao do Beograda gde im se
pridruzio vagon iz Atine. Gospodin Bulc je oslobodio svoj kupe
za Poaroa premestivsi se u jedan kupe tog drugog vagona... Putovanje
se nastavlja i te noci negde na pola puta izmedju Beograda i Zagreba,
tacnije izmedju Vinkovaca i (Slavonskog) Broda, voz je stao. Snezna
lavina je zasula prugu. Ali Poaroa nije probudilo to sto voz stoji
vec krik u njegovoj neposrednoj blizini. Ujutru je saznao da voz
stoji zbog snezne lavine koja je zatrpala prugu, uz napomenu sprovodnika
spavacih kola da mogu stajati i danima dok se pruga ne ocisti,
ali ubrzo saznaje jos nesto - da se u vozu prosle noci desilo ubistvo
i da je ubijen upravo njemu nesimpaticni gospodin Racet koji je
bio u kupeu tik uz njegov... Bio je izboden sa petnaestak uboda
nozem po telu... Vrata njegovog kupea bila su zakljucana iznutra,
prozor kroz koji je upadao sneg bio je sirom otvoren no Poaro je
odmah zakljucio da je to samo varka jer u snegu ispod prozora nema
nikakvih tragova... Evo nama opet misterije "zakljucane sobe",
tj. u ovom slucaju kupea vagona... Doktor Konstatin, Grk koji je
bio u susednom vagonu iz Atine, po prirodi rana utvrdjuje da su
ubode nozem vrlo verovatno cak nanele dve osobe zbog razlicite
dubine uboda, kao i to da je jedna od te dve osobe sigurno levoruka...
Ili je to tako samo trebalo da izgleda ne bi li nas zavaralo...
 |
Murder
on the Orient Express,
1974 |
Poaro je napokon dobio slucaj dostojan paznje koji
moze i mora resiti samo razgovarajuci sa putnicima voza i razmisljanjem.
On je na licu mesta. On ima les a ima i ubicu. To je mogao da bude
samo neko od dvanaest putnika voza, neko ko je i dalje sa njima
i ima priliku da ubije ponovo ne bi li se odbranio ako treba. Poaro
uz pomoc gospodina Bulca i doktora Konstantina pokusava da resi
zlocin razgovarajuci sa svim putnicima redom ne bi li utvrdio njihovo
kretanje u toku noci (kretanje - kada je logicno da su svi u svojim
kupeima i da spavaju), kao i eventualno uspeo da otkrije motiv
ovog stravicnog zlocina... Njega interesuje, naravno i proslost
svakoga od njih, kao i razlog putovanja, zatim sta je ko radio
vece uoci ubistva i da li je neko nesto cuo. On naravno ne ocekuje
da mu svi kazu istinu. U svakom slucaju, makar ce sam ubica nesto
pokusavati da slaze... ali njega to ne zabrinjava. On je navikao
da i preko deset lazi koje cuje dodje do jedne istine... Prisecajuci
se toga da je samo nekoliko sati pre nego je ubijen, Racet trazio
pomoc i od njega samog, Poaro najpre razgovara sa njegovim sekretarom
MekKvinom saznajuci od njega da je Racet primio nekoliko anonimnih
pisama u poslednje vreme uznemirujuce sadrzine u kojima mu se preti
smrcu.
 |
Alfred
Molina
(Hercule Poirot),
Murder on the Orient Express,
2001 |
Nemoguce je ovde sada prenositi makar i vrlo sturo
sta je on sa svakim od putnika razgovarao i do kakvih saznanja
je dosao a nimalo ne otkriti motiv, a samim tim i izvrsioca zlocina.
On ce po njegovom poslovicnom obicaju do kraja sumnjati u svakoga.
Bice tu nekoliko vrlo zanimljivih tragova - pitanja koja ce nas
muciti do kraja kao sto su mrlja u pasosu jedne od putnica, zatim
otpalo dugme sa uniforme sprovodnika voza, zenska maramica nadjena
na podu kupea ubijenog Raceta, ostatak od poluspaljenog papira
na kome se moglo procitati nekoliko, doduse vrlo znacajnih, reci
koje su mogle znaciti samo jedno - u vozu je neko ko je tesno povezan
sa jednim slucajem za koji je Racet davno bio osumnjicen ali nikada
zvanicno i optuzen, tu je i misterija zene u crvenom kimonu koja
je prosla hodnikom voza nedugo iza krika koji je probudio Poaroa...
On vise nije mogao da spava i u jednom momentu je otvorivsi vrata
ugledao zenu u crvenom kimonu kako prolazi hodnikom... Pretraga
prtljaga ni u jednom kupeu nije donela zadovoljavajuce rezultate...
Poaro se vraca u svoj kupe i gleda svoj kofer... Otvara ga i gleda
u crveni kimono na vrhu, uredno slozen... "Tako... To
je to. Izazov. Vrlo dobro. Prihvacam." U tom trenutku
ubica je vec unapred izgubio svoju bitku sa Herkulom Poaroom.
 |
| Tasha
de Vasconcelos koja je u filmskoj verziji iz 2001. igrala Veru
Rossakoff, a koja se inace ne pojavljuje u romanu Ubistvo u Orijent
ekspresu |
Poaro govori svojim saradnicima u istrazivanju
ubistva: "Zanimljivost ovog slucaja, po mojem misljenju
sastoji se u sljedecem - odrezani smo od od svakog normalnog toka
postupanja. Da li ovi judi cije smo iskaze uzeli, govore istinu
ili lazu? Nemamo nikakvih nacina da to istrazimo, osim onih koje
sami mozemo izmisliti. To je vjezba, sve to, vjezba mozga.... Imamo
iskaze putnika i osvjedocenje vlastitih ociju..."
Poaro je upravo zbog ogranicenih informacija vrlo obazriv i radije
bi da napreduje korak po korak (ali siguran) nego da donese neki
ishitreni zakljucak jer ga gospodin Bulc i doktor Konstantin stalno
pozuruju sa njihovim idejama i skretanjem paznje na njima sumnjive
stvari ili osobe, nestrpljivi da se ovaj slucaj sto pre resi...
On ih umiruje recima da su saznali sve sto se moze saznati. Ostalo
je jedino da se razmislja... Poaro je zatvorio oci i poceo da razmislja...
Posle dobrih cetvrt sata otvorio je oci koje
su sada bile zelene poput macijih. "Ali na kraju krajeva,
zasto ne? A ako je tako, ako je tako, to bi sve objasnilo..."
On svojim zapanjenim sagovornicima, ponovo navodi desetak cinjenica
koje su utvrdili a koje oni ne mogu dovesti ni u kakvu vezu...
ali Poaro je to uradio konstatujuci da je sneg, u stvari, poremetio
ubicine planove jer da nije bilo snega i da je voz normalno nastavio
svoj put, ubistvo bi se primetilo tek na italijanskoj granici...
i svi iskazi putnika bili bi istovetni ali bi se pretpostavljalo
da je ubica napustio voz na prvoj stanici koja je sledila iza Beograda
gde je voz trebao da stigne oko jedan sat iza ponoci...
 |
Murder
on the Orient Express,
2001 |
Poaro sada zna ko je ubica i resava da ih sve suoci
sa cinjenicama, ali prvo jednog po jednog... pa onda i sve zajedno...
I zaista, ponovo ispada da su svi oni imali razloga da sakriju
po nesto iz svoje proslosti... No, je li to dovoljan razlog da
Poaro nekoga od njih optuzi za ovo ubistvo? Poaro sve njih suocava
sa njihovim lazima i cini se da ga sve to jako zabavlja... On objasnjava:
"To ima ovu prednost - ako nekoga tko je lagao suocite
s istinom, taj obicno onda i prizna, cesto iz pukog iznenadjenja.
Potrebno je samo tocno procijeniti, pa da se dobije zeljeni efekt...
To je jedini nacin da se ovaj slucaj vodi. Odabirem putnika po
putnika, razmisljam o njihovim iskazima i samom sebi kazem: 'Ako
taj i taj laze, u kojem smislu laze i koji je razlog njegovu laganju?
Odgovaram - ako laze - a k o, zapamtite - to bi moglo biti samo
iz tog i tog razloga i u tom i tom smislu'..."
Posle suocavanja putnika sa njihovim lazima...
doktoru Konstantinu koji je sve pomno pratio ostalo je samo da
zapanjen izgovori recenicu: "Ovo je neverovatnije od
bilo kojeg krimica..." Od bilo kojeg? Mozda, ali ne
i od onog koji bi smislila Agata Kristi...
"Poaro je na trenutak usutio. Zatim
je kazao: - Da li biste bili tako dobri da pozovete sve ovamo.
Postoje dva moguca rjesenja ovog slucaja. Oba zelim izloziti pred
sve vas..." I evo ga, kao i toliko puta pre u drugim
romanima, pocinje njegovo veliko finale, suocavanje sa 12 likova,
kao 12 clanova strasnog suda ili 12 clanova porote kojima ce predociti
sve - pocev od planiranja ubistva, njegovog izvrsenja, nacina prikrivanja
do oznacavanja izvrsioca... i to sve u dve verzije... Tek toliko
da se pazljiviji citaoci romana Agate Kristi mogu zapitati da li
je svaki njen roman mogao imati potencijalno drugacije razresenje...
"Vidim - kazao je - da cu morati izloziti
i svoje drugo rjesenje. Ali, nemojte prebrzo odustati od ovoga.
Mozete se s njim sloziti i kasnije..." I dalje smo
u vozu koji stoji zarobljen u snegu... ocekujuci konacan odgovor
na pitanje ko je od njih 12 ubica, i usput se prisecamo i pitanja
s pocetka... Sta je nagnalo Poaroa da smisli i iznese pred njih
dva resenja ove zagonetke i zasto ce on, cini se, kao nikada pre
(ni posle) preci preko zlocina koji se zove ubistvo i dati krivcu
priliku da izabere... "Onda - rekao je Poirot - buduci
da sam vam izlozio svoje rjesenje, cast mi je povuci se s tog slucaja..."
rece on i udje u legendu... upravo kao i ovaj, bez sumnje, najpopularniji
roman Agate Kristi...
