Po ko zna koji put Poaro je resio da se povuce sa scene i "ode
u penziju" - ali, kada je on u pitanju ne smemo nikad smetnuti s ume dve stvari
- ako u nekom hotelskom registru mondenskog letovalista ili eventualno na spisku putnika
nekog voza procitate ime Herkula Poaroa, budite uvereni u jedno - desice se ubistvo!
Poaro i Hejstings se odmaraju na kornvolskoj obali, na jugu Engleske i Poaro napokon
ima priliku da u svom letnjem odelu uziva u blagodetima sunca. "Sasvim mi odgovara,
druze moj. Sedeti na suncu - ima li sta privlacnije od toga? Sici sa pijedestala u zenitu
slave - ima li velicanstvenijeg gesta? Za mene kazu: 'To je Herkul Poaro - veliki -
jedinstveni! Nikada nije bilo nikoga nalik njemu, i nikada nece ni biti!' Eh bien -
zadovoljan sam. Ne trazim nista vise. Skroman sam" Hejstingsu se cinilo upravo
suprotno - egoizam njegovog malog prijatelja nije popustao sa godinama "Zavalio
se u stolicu, sukao brkove i gotovo da je preo od samozadovoljstva."
Poaro se upravo spremao da napise uctivo pismo kojim uskracuje svoje usluge ministru
unutrasnjih poslova koji ga je molio za pomoc u jednom slucaju. "Sive celije
jos uvek funkcionisu - red i metod, oni su jos uvek tu. Ali kad se povucem, druze moj,
onda sam se povukao! Gotovo je! Ja nisam zvezda pozornice koja se deset puta oprasta
od sveta. I u svojoj velikodusnosti kazem: pruzimo priliku mladima... Ne kazem da, ako
bi metak pogodio zid iznad moje glave, da ne bih ispitao slucaj! Covek je naposletku
ipak ljudsko bice"
Nije
proslo ni nekoliko minuta od ove njegove izjave, Poaro iznenada ustade i podje niz stepenice
u vrt. Jedna ljupka mlada dama isla mu je u susret, kad se on saplete i pade. Eto povoda
da zapocnu razgovor. Vec posle deset minuta ona mu je rekla: "U poslednja tri
dana, tri puta sam za dlaku izbegla smrt..." Tek sto je izgovorila te reci
- neko je pucao na nju... Poaro je zaprepascen: "Kakvu je grubu gresku nacinio
taj ubica, taj nesudjeni ubica, kad je pucao na svoju zrtvu na nepunih deset metara
od Herkula Poaroa..." Toliko o njegovoj penziji... i povlacenju sa scene...
Mlada srecnica koja je prkosila smrti zvala se Magdala Bakli, mada su je svi znali
pod nadimkom Nik i bila je vlasnica stare vile End House kojoj su se i Poaro i Hejstings
divili posmatrajuci je sa terase hotela. Ona je bila fanaticno vezana za tu predivnu
kucu u kojoj je povremeno boravila jer je pripadala njenoj porodici nekoliko generacija
unazad. Sada je boravila u njoj sa prijateljicom Frederikom i dva mladica, kapetanom
Dzordzom Celindzerom koji je ocito bio zainteresovan za nju i Dzimom Lazarusom, bogatim
plavokosim lepotanom, vlasnikom velicanstvenog automobila koji se sjajio na suncu pred
ulazom u End House. Iscekujuci susret sa gospodjicom Bakli ne bi li saznao nesto vise
o tim nesrecama koje su se dogodile "Poaro je bio uznemiren poput poslovicnog
macka. Citavo popodne setao je po dnevnoj sobi, mrmljao sebi u bradu i bez prestanka
preuredjivao i ispravljao ukrasne predmete."
Poaro saznaje detalje prethodnih napada na zivot gospodjice Bakli. Prvo je izbegla
da joj teska slika obesena iznad kreveta padne na glavu jer je ustala koji minut pre
toga, zatim se tik pored nje skotrljao kamen sa litice dok je bila na plazi i na kraju
imala je i nezgodu sa kolima kojom prilikom je utvrdjeno da su joj kocnice bile pokvarene...
A sad jos i napad oruzjem... Nije moglo biti sumnje. Neko je hteo da ubije gospodjicu
Bakli... "Ubedjen sam da nam je, sto se tice tih pokusaja ubistva, rekla sve
sto je znala. Ali ima tu jos neceg sto po njenom misljenju nema veze sa ovim. Ja bih
voleo da znam sta je to. Ja, Herkul Poaro, mogao bih da uocim vezu tamo gde je ona ne
vidi..."
"Uloviti ubicu posto je zlocin pocinjen - to je krajnje jednostavno! Odnosno
barem je jednostavno za nekoga mojih sposobnosti. Ubica se, da tako kazem, potpisao
time sto je izvrsio zlocin. Ali ovde nema zlocina - stavise, mi i ne zelimo da ga bude.
Razotkriti zlocin pre nego sto je pocinjen - to je zaista izuzetno tesko... Koji god
da je motiv, kao sto sam i predvideo, on nije ocigledan. I zbog toga je nesudjeni ubica
bezbedan..."
I
pored svih mera opreza koje je preduzeo, Poaro zahteva od gospodjice Bakli da nijednog
momenta ne ostaje sama jer ubica vreba. Ona poziva svoju rodjaku Megi da odmah dodje
kod nje u goste. Poaro je zbunjen jer ne nalazi motiv. Gospodjica Bakli jeste potomak
stare loze i vlasnica cudesne vile, ali njen otac joj je ostavio samo dugove tako da
je kuca bila pod hipotekom a gotovine nije imala. Toliko je bila u novcanim problemima
da je cak i jednu kucicu na imanju izdala strancima, australijskoj porodici Kroft ne
bi li ubirala malo prihoda od njihove stanarine. Ne - novac niposto nije mogao biti
motiv za ubistvo gospodjice Bakli. Poarou se cini da tapka u mestu... "Dok ne
vidim makar i najmanji tracak motiva iza svega ovoga, u mrklom sam mraku... Samo da
ne saznam prekasno..." Njen jedini naslednik bio bi dalji rodjak Carls Vajz,
advokat koji je ziveo tu, u mestu Sent Lu gde je bilo i desavanje ove nase price. Inace,
suskalo se i to da je on bio zaljubljen u Nik, ali da ona bas i nije imala nameru da
se uda za advokata koji zivi u unutrasnjosti... No, koji bi on imao motiv da nasledi
imanje sa dugovima kao sto je to bio End Haus...?
Ubrzo, gospodjica Bakli organizuje prijem. Njena rodjaka Megi Bakli se gotovo ne odvaja
od nje. U luci je vatromet. Savrseno pokrice za ubicu. Jedan momenat nepaznje i zlocin
je izvrsen. Niko nije cuo pucanj ni vrisak mlade devojke. Poaro je u soku: "Ja,
koji sam obecao zastitu, nisam bio u stanju da zastitim. Izneverio sam. Bednik sam."
Poaro je bio zrtva takve agonije samoprekora da je nas dragi Hejstings zaista zabrinuo
za njega. Bez prestanka je setao gore-dole po sobi, prizivajuci kletve da mu se obruse
na glavu... "Kakva je korist od toga da imate suvise dobro misljenje o sebi?
Kaznjen sam - tako je, kaznjen sam. Ja, Herkul Poaro, bio sam suvise siguran u sebe.
Ali, sada je nas zadatak mnogo jednostavniji - to je zadatak koji nam je dobro poznat.
Ni manje ni vise nego lov na ubicu."
Poaro krece da istrazuje sve sto se moze istraziti, cak i stare porodicne portrete
koji vise po zidovima kuce... Interesuje se kod advokata je li bilo ponuda za kupovinu
kuce... Mozda neko zna da ona ipak ima veliku vrednost ili da je u njoj nesto sakriveno
sto je veoma vredno a sto gospodjica Nik nije znala... Raspituje se o porodici Kroft
koja zivi na imanju... Organizuje pracenje Magdalinih prijatelja... On vise nista ne
ostavlja neistrazeno i nista vise ne zeli da prepusti slucaju... Rezultate svojih istrazivanja
stavlja na papir da se ne bi desilo da je nesto propustio. Nabraja osobe koje su bile
u njenom okruzenju i za svaku naznacava priliku i motiv. Da li je postojala i neka osoba
koja je za sada skrivena? Jedno ime se ipak istice na spisku - njen rodjak Carls...
Ovo je roman sa vise elemenata zlocina, koji se inace cesto srecu kod Agate, kao sto
su zamena identiteta, ubijanje pogresne osobe kako bi se skrenula paznja, zatim lazno
prikazano ubistvo kako bi se otkrio pravi zlocinac... slucaj nestalog testamenta...
cak i postojanje vise testamenata u isto vreme... Koji je od njih pravi? No, neko se
izgleda previse sali sa Poaroom...
Nismo ni sumnjali da je jedino sto mu preostaje da iskoristi njegovo najubojitije
oruzje - male sive celije. "Hejstingse, idite da spavate, slobodno. Ne mozete
mi pomoci da mislim. To je sve sto nameravam da radim - da mislim." Vec je
uveliko bio dan kada se Hejstings probudio. "Poaro je jos uvek stajao tamo gde
i sinoc, i to u istom polozaju, ali mu se na licu videla promena. Oci su mu sijale onim
cudnim zelenim macjim sjajem koji sam tako dobro poznavao" - mislio je Hejstings,
gledajuci svog prijatelja. A onda mu je ovaj iznenada postavio tri pitanja: Zasto je
mademoiselle Nik u poslednje vreme lose spavala? Zasto je za prijem kupila crnu vecernju
haljinu kada je sama rekla da nikad ne nosi crno? Zasto je sinoc rekla 'Ja sada nemam
razloga da zivim'?" Hejstings je bio zapanjen. Cinilo mu se da pitanja nemaju nikakve
veze sa slucajem, ali Poaro je znao da odgovori na ova tri pitanja resavaju misteriju!!!
Prvo pitanje na koje je Poaro nasao odgovor bilo je zasto gospodjica Nik sada nije
vise imala razloga da zivi... Njen usputni komentar dao mu je toliko trazeni motiv...
Novac, naravno... Kako i zasto? Pa, to ostavljam vama da otkrivate... Poaro istrazuje
po privatnim stvarima gospodjice Nik i pronalazi ljubavna pisma koja je razmenjivala
sa tajnim obozavaocem... Hejstings je zapanjen: "Poaro! Stvarno ne biste trebali
to da radite. To nije po pravilima igre." - "Ja se ne igram, mon ami"
rekao mu je Poaro dok mu je glas odjednom zazvucao otresito i nepokolebljivo - "Ja
lovim ubicu!"
Poaro i Hejstings odlaze na veceru sa inspektorom Dzapom iz Skotland Jarda. Poaro
je resio da ga upozna sa slucajem i zatrazi njegovo misljenje, a usput mu je i javio
da mu proveri neke podatke. "Godinama vas nisam video gos'n Poaro! Mislio sam
da ste se povukli na selo da gajite tikvice." - "Pokusao sam Dzap, pokusao
sam. Ali cak i kad gajite tikvice, ne mozete pobeci od ubistva. Ja sam tu, ne krijem
se, nikad se nisam krio" - "Ne biste ni mogli", rece Dzap, "vi ste
jedinstveni. Jednom vas covek vidi i nikad vas ne zaboravi. Ne bih imao nista protiv
da ovih dana malo popricam sa vama. Vasi metodi mozda i jesu staromodni, ali vam je
glava zasrafljena na pravu stranu, gos'n Poaro. Nikad niste doziveli neuspeh?"
- "To nije istina. Doziveo sam tezak poraz u Belgiji 1893. godine. Secate se Hejstingse?
Slucaj kutije cokolada." Poaro je jos tada rekao Hejstingsu da kada mu se god
ucini da njegova sujeta uzima maha da mu samo kaze "kutija cokolada". Medjutim
kada je Hejstings izgovorio te reci, samo minut i po kasnije, Poaro je bio jako uvredjen...
Nije mogao da pretpostavi da ce i u ovom slucaju - jedna druga kutija cokolada odigrati
vaznu ulogu i da ce ponovo biti i simbol njegovog promasaja ali i simbol uspeha u resavanju
ovog slucaja...
Poaro primenjuje svoju cuvenu metodu sredjivanja misli pravljenjem kule od karata
i negde pred zoru izgledao je veoma zadovoljno i srecno. "Uvek je namracnije
pred zoru. Bilo je vrlo mracno - a sad je svanulo!" On krece u svoju poslednju
operaciju... razmisljajuci o crnoj haljini gospodjice Bakli i cekajuci sta ce da se
desi... !!! A kad se - desilo... Poaro okuplja sve aktere ove drame u End Hausu i pocinje
prizivanje duhova... Ko je gledao film on zna i za radnju, tj. rasplet, ali se isto
tako seca da mu je tom prilikom kao medijum pomogla gospodjica Lemon koja se izvrsno
snasla... Za razliku od filma, ovde je morao da mu posluzi verni kapetan Hejstings.
Pitanje za sve njih koje se namece je - ko ce im se i zasto prikazati... a pitanje za
vas bi bilo - zasto je Poarou trebala bas ovakva lakrdija? Ne biste verovali ako ne
procitate - resio je ne samo slucaj ubistva, nego i dva pokusaja ubistva, vise prevara,
trgovinu drogom i sijaset toga... i naravno usput doprineo sretnom zavrsetku jos jedne
romanse... I evo, zavrsavajuci ovo pisanije o opasnosti kod End Hausa, upravo sam se
setila jedne bajke koju sam citala u detinjstvu, a verujem da je poznata i vama - Bajke
o hrabrom krojacu... koji je jednim potezom ubio ne jednu... nego sedam... a sad imamo
Herkula Poaroa kao junaka nekih savremenih bajki...
***
