|
Breme, ili u ovom slucaju breme
ljubavi - donosi nam pitanje - da li je teze voleti ili biti voljen
i koliko je ljubav koju primamo za nas ipak obaveza da na odredjeni
nacin odgovorimo ili makar uspesno balansiramo...
Lora Frenklin je bila cudno dete... Jos na krstenju svoje sestre
Sirli imala je zelju da ta beba umre isto kao sto je umro Carls
njen stariji brat koga su otac i majka obozavali. I sad je opet
imala utisak da obozavaju Sirli i pozelela je da rasiri svoje male
ruke u kojima ju je drzala i da se to sicusno stvorenje razbije
o kamene ploce crkve... Ona je bila tiho, dosadno, nezeljeno drugo
dete koje je doslo na svet suvise brzo posle prvog. Kako je rasla
osecala je da su prema njoj samo ljubazni ali da su Carlsa voleli...
Kako su svi vise voleli Carlsa tako je Lora resila u svojoj maloj
glavi da vise od svih drugih voli sebe... a onda je Carls umro od
decije paralize i Lora je zamisljala prizore pune neznosti i osecanja
koje dobija od svojih roditelja a koji su malo verovatni kada su
oni bili u pitanju... Iako im je sada bila jedino dete znala je
nagonski da je nikada nece voleti kao Carlsa. A onda se rodila Sirli.
Jedinog pravog prijatelja imala je u gospodinu Baldiju koji je bio
profesor na obliznjem univerzitetu i prijatelj njenog oca koji je
cesto dolazio u njihovu kucu ali i za vecinu ljudi iz svog okruzenja
prilicno neobican, cudnog, nekonvencionalnog ponasanja, usamljenik,
nezenja i dzangrizalo...
Jednom prilikom, vracajuci se od posete profesoru Baldiju, mala
Lora je svratila do crkve, zapalila svecu i zamolila Boga da dopusti
njenoj maloj sestri, jos uvek bebi da ode u raj... Stigavsi kuci
tiho je sapnula kraj Sirline kolevke: "Uskoro ces videti Carlsa..."
Posle nekoliko nedelja dok su otac i majka bili odsutni jedne noci
je buknuo pozar. Zapalilo se i izgorelo celo jedno krilo zgrade.
Lora je iz pozara spasila bebu Sirli puzeci preko krova i rizikujuci
svoj zivot... Posle svega sto je napred receno, logicno sledi pitanje
- zasto? Sutradan, Lora je sedela pored Sirline kolevke svecano
govoreci profesoru Baldiju: "Nikada necu dozvoliti da bude
povredjena, nikada. Celog zivota brinucu se o njoj..."
Dvadeset godina kasnije Sirli se vracala kuci sa partije tenisa
i razmisljala o kuci i o domu o lepim i ugodnim stvarima koje su
je okruzivale iako ih nije zelela i iako se nije ni trudila da ih
dobije - sve te lepe stvari su je u stvari pritiskale. Pocela je
da ih oseca kao breme... Za to vreme, dvadesetosmogodisnja Lora
razgovara sa osamdesetogodisnjim Baldijem o muskarcima i o tome
zasto se ne uda... Baldi joj govori: "Ti zelis da volis - ne
da budes voljena - i usudjujem se da kazem da tu ima necega. Biti
voljen je opterecenje."... Uskoro je Sirli upoznala jednog
mladica i uz dosta Lorinog protivljenja i premisljanja dobila dozvolu
da se uda... Ali, Lora je brinula i dalje o Sirli a Baldi je brinuo
o Lori... Lora je odivek bila ta o kojoj je on brinuo...
Ubrzo, Sirli u braku ima prve vece probleme? Sme li Lora da se umesa?
Sme li Sirli da umesa Loru? Jedno zna - ona se nikada nece razvesti
od svog muza. Ona je njegova zena. Sirlini problemi su sve veci
a muz joj zbog ozbiljne bolesti uskoro dospeva do bolnice... Lora
odlazi kod Sirli da bi brinula o njoj. Ponovo... Da li je ikada
i prestajala...? Pred put, Baldi joj govori: "Lora, ti lako
padas na srceparajuce price. Onom ko sazaljeva samog sebe nisi potrebna
jos i ti da ga sazaljevas. Samosazaljenje je prakticno zanimanje
sa punim radnim vremenom..." Uskoro, Sirli se sa muzem invalidom
vraca kuci kod Lore. Pocinju zajednicki zivot. Lora koja voli Sirli
i Sirli koja je voljena i Sirli koja voli svog muza i njen muz koji
je voljen i njen muz koji voli samo sebe... Toliko likova a samo
troje ljudi u kuci... Ubrzo se desava tragedija...
Posle nekog vremena radnja se prebacuje na egzoticno ostrvo gde
doktor Luelin Noks upoznaje tajanstvenu mladu Engleskinju koja se
pocesto druzi sa casom brendija. Njen muz, ser Ricard Vajlding je
cuveni pisac i imaju jako veliko imanje na ostrvu. Luelin je tu
dosao da se odmori od sveta i trebalo mu je neko mesto gde ga niko
nece prepoznati. On je bio sirom sveta poznat kao medijum. Oseca
strahovit poriv da razgovara sa mladom zenom i da je upozori na
nesto sto ce joj se desiti. "Primetio je koliko je mlada. Ne
samo mlada po godinama, vec mlada u smislu nezrelosti. Kao da je
normalni razvoj ruzinog pupoljka zaustavio mraz - i dalje je izgledao
normalno, ali se, u stvari, dalje nece razvijati. Nece ni vidljivo
uvenuti. Jednostavno ce, posle izvesnog vremena, pasti na tle, neotvoren..."...
Luelin je upoznaje, sve cesce se srecu i razgovaraju. Ubrzo upoznaje
i njenog muza i ovaj deo knjige je prepun rasprava o zivotu uopste
i prepun dobrih misli i recenica koje bi trebalo citirati i zapamtiti,
za sta je ovaj prostor ovde jednostavno mali, sto je samo jos jedna
preporuka da ovu knjigu obavezno procitate ako vam dodje do ruke...
U tim razgovorima Luelin se vraca u svoje detinjstvo i jos jednom
kroz pricu sa ser Ricardom prolazi svoj zivot od sasvim normalnog
detinjstva i mladosti i periode kada su prvi put pocele da mu se
javljaju vizije o ljudima i dogadjajima oko njega... Tri jake vizije
koje je imao na samom pocetku ticu se samo njega. Dve su se vec
desile i obelezile su na neki nacin njegov zivot... U trecoj viziji
on vidi mladu zenu, plamen vatre iza nje i veliku kamenu crkvu...
Mi znamo: Lora ili Sirli... To je ta veza... Ali on ne zna...
Posle petnaest godina bavljenja "prenosenjem poruka" i
drzanjem na hiljade predavanja sirom zemlje i sveta on se toliko
izmorio i propao i fizicki i psihicki. Doktori su mu zabranili da
se bavi istim poslom i da ce ga to ubiti... Dugo se lecio po sanatorijumima
dok nije stigao na ovo ostrvo.... i sada i ne znajuci i dalje radi
isti posao pokusavajuci da spasi sebe ali i zenu ser Ricarda Vajldinga.
Ko je ona i kakve veze imaju ove dve naizgled nepovezane price i
kako ce se Lora sresti sa Luelinom i kakve ce to posledice imati
po njihove zivote... saznacete iz ovog odlicnog psiholoskog romana
neprevazidjene Agate Kristi...
Sta su znacile Baldijeve reci koje je na samrti uputio Lori: "Nije
trebalo da se mesas..." i zasto uvek mislimo da znamo sta je
najbolje za druge... Koliko poznajemo ljude oko nas, pa cak i ako
su nam zaista bliski...? Da li smo svesni toga da svako od nas drugacije
vidi jednu istu osobu...? Da li neko u cetrdesetoj godini zaista
moze da zapocne sasvim novi zivot izgradjujuci drugacije odnose
i menjajuci svoj pogled na svet...? "Osmehnula mu se. Osetila
je njegovu ljubav i brigu. Bila je zeljena, onako kao sto je u detinjstvu
zudela da bude zeljena. I iznenada, gotovo neprimetno, ramena joj
se malo opustise, kao da je neko breme, lako breme, ali ipak breme,
bilo spusteno na njih. Prvi put je osetila i shvatila tezinu ljubavi..."
Procitajte komentare ostalih ljubavnih romana
Nezavrseni
portret
Odsutan u prolece
|
