Evo je pred nama ponovo Agata Kristi - ne ona koju
poznajemo - vec ona koja to stvarno jeste. Neponovljivo i na jedinstven
nacin opisana je tragedija genija koji tek na polovini svog zivotnog
puta otkriva svoj profesionalni poziv i njegov pokusaj da u jednom
momentu ima sve - uspeh u karijeri, pokusaj da od propasti sacuva
"Velmosku patiju" (citaj "Ashfield") i da ostvari
i sacuva pravu ljubav... Ne - on ne zeli tek nesto od toga. On
zeli sve!!! Cega ce morati da se odrekne?
U jednom momentu on ce na dohvat ruke imati sve
a onda ce se svega odreci, necega svesno a necega ne, tek pred
nama je izuzetan roman o traganju za smislom zivota. To je onako
ukratko, najopstije sto se moze reci, jer ovaj odlican roman, mada
na sredini malo razvucen, na poslednjih stotinak stranica vas prosto
mami svakom recenicom da citate i dalje i ne ispustate ga iz ruke
bas kao ni njene detektivske romane na koje ste navikli. U svakom
slucaju preporucujem za citanje i posle romana "Nedovrseni
portret" koji je i dalje moj favorit kada su u pitanju njeni
psiholoski romani, smatram ga najkompletnijim romanom.
Na pocetku knjige Agata je napisala: "Uspomeni
na mog najboljeg i najiskrenijeg prijatelja - moju majku".
Nas junak knjige, mali, a kasnije i veliki Vernon Dejr nije bas
voleo svoju majku. Dobro, ne mozemo to bas tako nazvati - jednostavno
on nije voleo njenu ljubav prema njemu koja ga je gusila i sputavala.
Uzasavao se njenih poljubaca i zagrljaja koji su ga stezali...
ali ju je u sustini voleo. Kad je odrastao, kako je jednom prilikom
rekao - nije bas imao zelju da je vidi, ali je zeleo da zna da
je dobro i da je srecna... On je bio ljubazno, fino vaspitano dete
i sve je prihvatao mirno bez protivljenja ali se od malih nogu
bunio ne prihvatajuci sa radoscu bilo kakav fizicki kontakt sa
svojom majkom.
Imao je (bas kao i Agatha) svoje malo carstvo -
deciju sobu i veliki vrt i svoju Dadilju koja je za njega bila
isto sto i Bog i izmisljene drugare u igri za koje je samo on znao,
pre svega Gospodina Grina, Pudlicu i Vevericu... A onda je spoznao
strah, pravi veliki strah od Zveri... Bila je crna i velika sa
velikim belim zubima. Nema veze sto je stajala u velikom salonu
i sto su je svi zvali "klavir". To je za njega bila Zver
koja ispusta grozne zvuke... Nikada nije hteo da sedne za klavir
i da uci da svira. Plakao je i otimao se. Prestali su da ga teraju.
Setimo se samo kako je i Agatha sama imala strah od javnih nastupa
kada bi trebala da nesto izvede na klaviru. Kako je napisala u
svojoj "Autobiografiji" jednom se cak i razbolela pred
jedan javni nastup samo da ne mora da svira pred drugima.
Jednom, dok je jurio po vrtu i okolnoj sumi, Vernon
je kroz granje ugledao Zver (radnici su podizali klavir sa spoljne
strane kuce do salona na spratu)... Ubedjen da ga "Zver"
juri i da ce ga prozdrati ako ga stigne, poceo je besomucno da
trci. Pao je i polomio nogu. Mesecima ga je negovala sestra Frensis
koju ce pamtiti do kraja zivota i dane provedene sa njom kao najdraze
u detinjstvu. Tada mu je rekla: "Ti si pobegao, sto
je stramota, zar ne? Mnogo bi bilo bolje da si ostao i gledao.
Uvek je najbolje gledati. Posle mozes da bezis - ali obicno to
covek vise ne zeli. Stvari nikada nisu tako strasne kada su ispred
nas, nego kada su iza. Upamti to. Svet izgleda strasno kada ti
se nalazi iza ledja i kada ga ne vidis. Zato je najbolje okrenuti
se i suociti sa tim stvarima - tada obicno shvatis da tu nema niceg
strasnog..."
Vernon je i po osobinama i izgledom vise licio
na oca, ali je obozavao i majcinu crvenozlatnu kosu koja se presijavala
na suncu. Mojra je licila tada na bica iz njegove knjige bajki.
Samo tada ce ona biti njegova majka, ona koju voli i koju obozava.
Onda je njegov otac iznenada morao da ih napusti.
Tada ce Vernon shvatiti tako malo, ali ce mu kasnije biti jasno
da je otac bio slaba licnost i da nije mogao da se odupre carima
drugih zena... Bile su tu prvo njihova sluzavka Vini, a zatim i
sestra Frensis... Njegova majka je zahtevala da on ode. Ne birajuci
reci svadjala se sa ocem, cak i pred njim. Ona nije zelela razvod
- jer u stvari nije htela da mu da slobodu i mogucnost da bude
sretan daleko od nje sa nekom drugom zenom. Ona je samo htela da
ga skloni od Vernona. Njegov otac Volter je sve vise bio van kuce.
Dolazio je tek na spavanje.
Njihova kuca i posed, "Velmoska opatija"
bila je stotinama godina u posedu oceve familije i njegovoj majci
nije znacila nista. Kada je njegov otac odlazio na ratiste u Juznu
Afriku, Vernon je imao sedam godina. Otac ga je odveo do rusevina
starog zamka na imanju i ispricao mu pricu o "Velmoskoj opatiji"
i rekao mu da ce ona pripasti njemu ako on pogine u ratu. Volter
je tada vise nego ikada bio svestan saznanja da je upravo "Velmoska
opatija" bila uzrok tragedije u njegovom zivotu. Ne bi li
je sacuvao, ozenio se Mojrom koja je bila bogata naslednica. A
ona se udala za njega iz ljubavi. Mali Vernon tada nije znao da
ce isti problemi mnogo kasnije muciti i njega.
Kada je njegov otac Volter otisao, Mojra se jos
vise vezala za malog Vernona neprestano ponavljajuci da je on samo
njen i da ga nikad nece pustiti da ode od nje... Medjutim, Vernon
je prvo otisao u skolu dolazivsi kuci samo za raspust. Onda su
stigle vesti da je otac poginuo. Zbog smanjenih prihoda, on i majka
morali su da napuste "Velmosku opatiju" i da je izdaju
drugima. Preselili su se u blizinu majcinog brata Sidnija koga
Vernon nije uopste voleo. Sreca je da je on tada isao u skolu i
da ga nije puno sretao... Posle je dosao koledz i on se sve vise
udaljavao od majke...
Jos iz vremena detinjstva i zivota u "Velmoskoj
opatiji" on vuce poznanstvo sa svojom rodjakom Dzozefinom,
komsijom Sebastijanom Levinom, Jevrejinom i malom Nel Vereker...
Godine su prolazile. Dzozefina je izrasla u mladu
buntovnu umetnicu koja je prezirala muskarce ali uvek bila "ocarana"
nekim od njih posebno ako je bio "gubitnik", Levin je
nasledio talenat svojih predaka za zgrtanjem novca i bio potajno
usput zaljubljen u Dzozefinu, Vernon je ziveo za dan kada ce napuniti
21 godinu i vratiti se u svoju "Velmosku opatiju"...
Jos uvek je lutao trazeci smisao svog zivota. Jedino sto je znao
bilo je da - mrzi muziku - ali nikome nije mogao da objasni zasto...
Njih troje su prakticno bili neraskidivi. Zavrsili
su isti koledz... Izgubili su svaki trag o Nel Vereker... A onda
se ona pojavila sasvim slucajno, odrasla i prelepa - ocarala Vernona...
Jos nesto se pojavilo u njegovom zivotu istovremeno kad i Nel...
Bila je to muzika - muzika koju je prezirao, koju je mrzeo, koja
mu je stvarala mucnine... U jednom momentu nije mogao da izbegne
odlazak na jedan koncert. Vratio se sa koncerta drugaciji. "Izgledao
je osamuceno, kao neko ko je preziveo strasan potres. Prvi utisak
pokazivao je da se daljina gde je on trenutno, nije mogla premostiti
samo pukim recima..." Dzozefini i i Sebastijanu objasnio
je da je na tom koncertu postao svestan lepote muzike. Bio je suocen
sa njom, nije mogao da pobegne. Zastao je i oslusnuo, bas kao sto
ga je u detinjstvu savetovala sestra Frensis...
Od tada pa do kraja romana pratimo Vernonovu borbu
da stvori svoje remek delo, zadrzi svoju Nel i sacuva u svom vlasnistvu
"Velmosku opatiju"...
Uz male uzlete do kraja zivota ce ga sustizati
neuspesi... Imace svoju Nel, cija majka je imala ambiciju da je
bogato uda. Nel je bila zaljubljena iskreno u Vernona odbijajuci
sve druge prosce ali je videla i kako bedno zive njene drugarice
koje se nisu bogato udale... pitajuci se "Da li tako
izgleda neizbezan kraj? Da li siromastvo ubija ljubav?"...
Ona je ubedjena da ce sa njom i Vernonom biti drugacije ali odlaze
vencanje iz dana u dan...
Vernon i dalje pise "operu svog zivota"...
Napunivsi dvadeset i jednu godinu saznaje da je "Velmoska
opatija" u velikim dugovima i da moze postati njegova tek
kad otplati hipoteku. Da bi smanjio troskove koji se gomilaju prinudjen
je da nastavi da je izdaje i dalje... i sanja o tome da ce jednog
dana zaraditi dovoljno novca i da ce moci da otplati hipoteku...
Nelina majka i dalje im ne da pristanak da ozvanice
svoju vezu... dok Nel ne bude sigurna da je to ono sto zeli...
a Nel se preterano ne zuri cekajuci da Vernon napravi karijeru...
Vreme prolazi, on resava da napusti muziku i prihvati posao koji
mu nudi ujak Sidni u njegovoj fabrici misleci da ce tako pre postici
uspeh i da ce tako zadovoljiti i Nel i njenu majku... Ali on samo
postaje taj koji je nezadovoljan...
U medjuvremenu krecuci se u umetnickim krugovima,
Vernon upoznaje Dzejn, mladu opersku pevacicu, doduse stariju od
njega desetak godina, ali jako privlacnu, samosvesnu zenu i ubrzo
pocinje sve cesce da se vidja sa njom... U pocetku ju je mrzeo
jer ga je posle samo pola sata poznanstva poznavala bolje nego
sto on sam sebe zna. Rekla mu je:"Zelite da zivite u
kuci svojih predaka, da se ozenite zenom koju volite, da se obogatite
i postanete veliki kompozitor. Usudjujem se da kazem da cete mozda
uspeti u jednoj od tih stvari, i to samo ukoliko joj posvetite
celokupnu paznju. Malo je verovatno da cete sve to postici. Zivot
nije roman koji mozete kupiti za peni..."
Ona mu nudi resenje i Vernon sa uzasom shvata koliko
je ona pravu. On moze da zadrzi "Velmosku opatiju" ako
se bogato ozeni. To ce i uspeti ako dovoljno dugo bude radio za
ujka Sidnija. Ozenice jednu od njegovih cerki... On moze imati
i Nel Vereker do kraja zivota ako resi da proda "Velmosku
opatiju"... On moze imati uspeha i u muzici samo ako prestane
da misli o zemaljskim stvarima koje ga opsedaju, o kuci, o Nel...
On je uzasnut - nista od toga nece da uradi. Nikada... Vise mu
se dopadalo da misli da je zivot bajka i da ce sve vec nekako srediti...
Nel saznaje da se Vernon vidja sa Dzejn i pomalo
ljubomorna odlazi kod nje da je upozna. Dzejn joj otvoreno kaze
da ce izgubiti Vernona ako ga ne prihvati takvog kakav jeste ali
i to da ce ona takva kakva jeste sa njim uvek biti nesrecna imajuci
tek tu i tamo trenutke srece...
Vernonova opera je privedena kraju ali Nel se i
dalje boji zivota u siromastvu sa njim. Pise mu pismo i trazi od
njega da sacekaju jos sest meseci... On odlazi kod Dzejn i razgovarajuci
o Nel ona pokusava da ga urazumi i da mu objasni da nije samo ljubav
dovoljna... jer su oni sasvim razliciti... Njemu, koji ima duhovnu
preokupaciju muzikom je sasvim svejedno kako zivi ali je Nel vezana
za spoljni svet, za haljine i izlaske i nije spremna toga da se
odrekne zarad ljubavi ziveci samo za njega koji s druge strane
zivi za muziku...
Njegov bogati prijatelj Sebastijan resava da finansira
njegovu operu "Princeza iz zamka"... On srecan, zuri
kuci ali tamo zatice Nelino pismo u kome ga ona obavestava da je
resila da se uda za drugog. Ona ga i dalje voli ali ce sa Dzordzom
Cetvindom biti bezbedna... On u magnovenju stize do Dzejninog stana
i resava da ostane sa njom...
Vernonov zivot se menja iz korena. Pocinje da pije,
nezainteresovan je za muziku... Njegova majka moli Dzejn da ga
ostavi na miru i da prestane da mu unistava zivot govoreci joj
da je ona kriva za sve sto se desava "njenom malom decaku..."
Premijera Vernonove opere je prosla nezapazeno, a zatim izbija
rat... Nel Vereker ipak dolazi kod Dzejn u potrazi za Vernonom.
Ona ne zna da su njih dvoje zajedno ali ga vec danima ne nalazi
kod kuce... Kaze joj da mora da ga moli za oprostaj, da se lose
ponela prema njemu i da mora da ga vidi... Vernon se pojavljuje,
sve joj oprasta i oni se vencavaju. Nel je postala druga osoba
od kako su se vencali "Zracila je prikrivenim sjajem.
Mozda je bila tisa nego ranije, pa ipak nekako zivlja. Njih dvoje
su bili srecni zajedno, i niko ko bi ih video ne bi u to posumnjao.
Cesto su gledali jedno u drugo, i kada su to cinili, moglo se osetiti...
nesto je strujalo izmedju njih... tanano, skoro nevidljivo, ali
ipak prisutno..." Vernon kao dobrovoljac odlazi u
rat a Nel pocinje da radi kao medicinska sestra u Crvenom Krstu...
a onda stize telegram u kome je obavestavaju da je poginuo... i
da ce biti sahranjen u Francuskoj.
Nel odlazi u "Velmosku opatiju" gde ce
se sluziti pogrebna misa za Vernona. Kao i njegov otac koji je
sahranjen u Juznoj Africi, ni Vernon sada nece pocivati u velikoj
porodicnoj grobnici... Svi se okupljaju na sluzbi. Tu su i Dzozefina
i Dzejn, Sebastijan, ujak Sidni, Vernonova neutesna majka... Nel
saznaje da joj je Vernon testamentom ostavio "Velmosku opatiju".
Uskoro, pritisnuta bolescu i nemoci da izadje na kraj sa troskovima
zivota ona odlucuje da uradi dve stvari - da se ipak uda za Dzordza
Cetvinda i da proda "Velmosku opatiju" koja joj je samo
donosila probleme sa racunima...
Medjutim, kao i u detektivskim romanima Agate Kristi,
tek smo na pola romana kada se desava veliki preokret koji cu vam
radi zanimljivosti citanja do kraja ispricati sto krace mogu: "Velmosku
opatiju" ce kupiti bas Dzordz Cetvind i poklonice je Nel kao
vencani poklon a mnogo godina kasnije ce se ispostaviti i da Vernon
nije poginuo... Greske su tih ratnih godina bile moguce jer je
puno ljudi ginulo na frontu... Upao je u zarobljenistvo, uspeo
da pobegne preko holandske granice, tu je doziveo saobracajnu nesrecu
zbog koje je izgubio pamcenje... Pojavljuje se u Engleskoj mnogo
godina kasnije sa drugim identitetom. Ne seca se ni Nel, ni "Velmoske
opatije" a opet se igrom slucaja pojavljuje tamo jednog popodneva
kao vozac jednog poslovnog coveka koji dolazi Cetvindu u posetu.
On ima nejasan utisak da mu je sve to odnekud poznato a onda je
ugledao i Nel... koja je trceci pobegla od njega kada ga je videla...
A on nije znao zasto...
Sebastijan i Dzejn ga uskoro pronalaze i malo po
malo pokusavaju da mu povrate pamcenje... On odlazi kod Nel i razgovara
sa njom... ona mu govori jednu veliku laz zbog koje on resava da
je zauvek ostavi svestan da gubi i nju i "Velmosku opatiju"...
a sve mu je bilo na dohvat ruke... I Dzejn stize u posetu Nel dajuci
joj poslednju sansu da ispravi svoju gresku i da Vernonu prizna
da ga je slagala ili ce ga ona uzeti zauvek... Nel, bez obzira
na sve ne zeli da Vernona prepusti toj zeni ali ne zeli ni da se
odrekne luksuza koji je u pravom smislu reci osetila sa Cetvindom...
Igrom slucaja ne stize da se vidi ponovo sa Vernonom i on odlazi
sa Dzejn u Rusiju... Prolaze godine i on u pismima Sebastijanu
pise koliko je sretan... ali u njemu nema vise duse... on vise
ne moze da komponuje... Posle nekoliko godina on i Dzejn vracaju
se brodom i na putu dozivljavaju nesrecu... Vernon je stavljen
pred poslednje iskusenje u zivotu i opet bira pogresan put...
Genijalna prica o genijalnom coveku koji
je do kraja svog zivota ostao veliko dete. Od svih Dzejninih pravaca
koje mu je nudila izabrao je onaj poslednji da izgubi sve i da
ostane sam sa svojom muzikom i da se suoci sa "Zveri"
od koje je bezao celog zivota ziveci kao kukavica...
