Nadam se da necu krsiti autorska prava ako vam, predstavljajuci vam ovaj naslov, prenesem
deo iz knjige naslovljen kao "Postscriptum".
. § ..
Poglavlje koje sledi preuzeto je iz knjige Carlsa Ozborna, Zivot i zlocini Agate Kristi
(The Life and Crimes of Agata Christie). Prvobitno objavljena 1982. godine, a prosirena
i dopunjena 1999. godine, Ozbornova knjiga predstavlja detaljan hronoloski pregled dela
Agate Kristi, svakog romana i pozorisnog komada ponaosob, zajedno sa dogadjajima koji
su obelezili njen zivot u tom vremenskom razdoblju. Ovo poglavlje nudi zapanjujuca zapazanja
o nastanku komada Neocekivani gost (The Unexpected Guest)
Neocekivani gost (The Unexpected Guest)
Komad iz 1958. godine
Misolovka (The Mousetrap) je 12. aprila 1958. godine dozivela svoje 2239. izvodjenje,
i tako postavila rekord najduze igrane predstave u Londonu. Da bi proslavila obaranje
rekorda, Agata Kristi je predstavila Ambassadors Theatru posebno pripremljenu misolovku.
Bila je, naravno, zadovoljna cinjenicom da je njena Misolovka oborila sve rekorde, i
mora da je gajila velike nade za svoj novi komad koji je visoko cenila. Bio je to komad
Presuda (Verdict) koji je Piter Sanders postavio u Strand Theatru 22. maja. No, Presuda
je dozivela neuspeh i predstava je prestala da se prikazuje vec sledeceg meseca, 21.
juna. Nesalomiva gospodja Kristi je izjavila: "Na kraju krajeva, drago mi je da
se dopala Tajmsu", i odmah se bacila na pisanje novog komada koji se zvao Neocekivani
gost. Komad je zavrsila za cetiri nedelje, i Piter Sanders ga odmah postavlja na scenu.
Novi komad igran je nedelju dana u bristolskom pozoristu Hippodrome, a potom premesten
u Duchess Theatre u londonskom vest endu. Predstava je tokom osamnaest meseci imala 604
izvodjenja.
Mozda bi se neocekivani gost mogao opisati kao demistifikovano zagonetno ubistvo preruseno
u netajanstveno, koje pocinje kada stranac - 'neocekivani gost' iz naslova, po gustoj
magli ostane na putu, kola zaglavljenih u jarku, blizu obale u juznom Velsu i nabasa
na kucu gde nalazi zenu kako, sa revolverom u ruci, stoji iznad tela svog mrtvog muza,
Ricarda Vorika, priznajuci da je pocinila ubistvo. On odlucuje da joj pomogne, i zajedno
izmisljaju pricu i dalji plan.
Ispostavlja se da je zrtva (invalid u kolicima) bila krajnje neprijatna licnost i sadista;
izvan kruga njegove porodice postoje i drugi koji bi mu rado dosli glave da im se pruzila
prilika, povrh svega otac deteta koje je dve godine ranije u saobracajnoj nesreci Ricard
Vorik, vozeci nepazljivo i verovatno u pijanom stanju, usmrtio. Kako radnja odmice, sve
vise raste mogucnost da Lora Vorvik nije ubila svog muza, ali i da mozda stiti nekog
drugog. Ricardovog mladjeg polubrata, mentalno retardiranog, neuravnotezenog i potencijalno
opasnog? Svog ljubavnika, Dzulijana Ferara, kandidata na izborima za Parlament? Vorvikovu
majku, konzervativnu u savesnu staricu koja zna da joj do kraja nije ostalo jos mnogo?
Ili, opet, oca ubijenog decaka?
Policajci koji vrse istragu, pojavljuju se u prvom cinu, u II sceni - sarkasticni inspektor
i poetski nastrojen mladi narednik koji citira Kitsa. Pred kraj drugog cina, tj. celog
komada, oni otkrivaju i hvataju pravog ubicu. No, da li su u pravu? Buduci da je ovo
misterija Agate Kristi, na samom kraju drame ceka nas jos jedno uzbudjenje. Da li je
moguce da gospodja Kristi dozvoljava ubici da porodje nekaznjeno? Ako je tako, mozda
pravi razlog lezi u tome sto ona ubistvo Ricarda Vorika posmatra kao opravdanu odmazdu?
Kroz lik Majkla Starkvedera, 'neocekivanog gosta', gospodja Kristi iznosi tvrdnju:
"Muskarci su stvarno osetljiv pol, zene su promucurnije. Muskarac ne moze preuzeti
ubistvo na sebe. Zena moze, i te kako."
Lik ubijenog, kako ga je opisala njegova zena, zasnovan je bar delom na nekome koga
je Agata Kristi veoma dobro poznavala. Evo sta Lora Vorvik kaze opisujuci jednu notornu
naviku njenog bivseg muza: "Onda bi sirom otvorio francuske prozore, i sedeo zureci
napolje, sve dok ne ugleda sjaj macjih ociju, ili zalutalogzeca, ili psa, ili bilo cega,
nije ni bitno. Naravno, u to doba nema mnogo zeceva. Ta bolest - kako bi je nazvali -
opsesija ili sta god - svodila se na ubijanje tih stvorova. Ali, najvise je pucao u macke.
Gadjao ih je preko dana. I ptice, isto tako... Kada je jedna zena prikupljajuci potpise
za seosku proslavu jednog dana dosla kod nas... Dok je ona, silazeci niz put, odlazila
- Ricard je pucao levo i desno od nje. Isprepadala se kao zec, govorio je. Urlikao je
od smeha, dok nam je pricao o tome. Secam se da je rekao kako je njena debela straznjica
podrhtavala kao zele. Ali ona je zbog toga otisla u policiju, pa je ispala strasna gungula."
A evo kako Agata Kristi, u svojoj autobiografiji, opisuje njenog brata Montija, koji
je pred kraj zivota postao invalid: "Kako se Montijevo zdravlje poboljsavalo bio
je sve veci problem brinuti se o njemu. Da bi ubio dosadu izabrao je za zanimaciju da
puca kroz prozor iz revolvera. Putujuci trgovci i neki gosti koji su posecivali majku
poceli su da se zale. Monti je bio nepokolebljiv - na to se uopste nije obazirao. 'Neka
stara smesna usedelica isla je niz drum klateci zadnjicom. Nisam mogao da odolim - pucao
sam jednom - dvaput levo i desno od nje. Svega mi, da si samo mogla da vidis kako je
trcala...' Neko se zalio i dolazila nam je policija."
Neocekivani gost je Agatino originalno delo, ne samo zato sto ga je ona napisala, niti
zbog toga sto da nije dramatizovao neko drugi po Agatinoj pripovetci ili duzoj prici,
vec zato sto je, poput Paukove mreze (Spider's Web), a za razliku od Misolovke ili Svedoka
optuzbe (Witness for the Prosecution), po ideji sasvim nov, dakle, ne komad radjen po
sablonu nekog njenog ranijeg dela. Ovaj komad je, zapravo, jedno od njenih najboljih
ostvarenja, vrlo napetog i efektnog dijaloga, sazetog i nicim suvisnim opterecenog zapleta,
sa dosta iznenadjenja. Uzgred, on pokazuje duboku istinu - da videti ne znaci i verovati.
Drama je na scenu prvi put postavljena 1958. godine i kriticari su bili jednoglasni
u odusevljenju. Mnogi su izdvajali uspeh nove Agatine drame poredeci ga sa nedavnim neuspehom
presude: "Posle neuspeha poslednjeg komada Presuda", pisao je Dejli Telegraf,
"u nekim krugovima mogli su se cuti predlozi kako bi trebalo angazovati Skotland
Jard da pronadje ko je ubio Agatu Kristi. Ali Neocekivani gost, postavljen na sinocnoj
sceni Duchessa pracen odjecima koji su se digli oko neuspeha predhodnog komada, ukazuje
da telo jos odaje znake zivota. Sahrana njene reputacije vestog stavraoca trilera sigurno
je preuranjena." Londonski Gardijan iznosi kritiku u obliku reportaze: "Samo
sedam nedelja posto je poslednje ostvarenje Agate Kristi izvizdano na sceni, starica
od sezdeset set godina (sic) sinoc se definitivno vratila u londonsko pozoriste. Imala
je novu zagonetku. Spremnu. Sedela je izvan ljubopitljivog kruga publike, bledog lica
i puna zebnje... Ali ovoga puta nije bilo zvizduka. Nikakvih grubih prekida. Na kraju
je zacula aplauz slican onom koji je dobio njen komad Misolovka, sestogodisnji rekorder
po broju izvodjenja na sceni."
***
VISE: Drama napisana
za pozorisno izvodjenje 1958. godine, objavljena iste godine. Prvi put izvedena u Duchess
Theatre, u Londonu, 12. avgusta 1958. godine. Adaptirana kao roman od strane Carlsa Ozborna
1999. godine.