|
Agata Kristi protiv Herkula Poaroa
- "Slucaj godina koje su nestale" -
(ili Arijadna Oliver protiv Svena Hjersona)
Na ovu temu me je navelo da razmisljam
jedno pitanje koje mi je iznenada palo na pamet: Zasto je Agata resila
da ubije Poaroa a gospodjicu Marpl ostavila u zivotu?
Naime, pretrazujuci Internet izvore proslih godina, a i citajuci njenu
"Autobiografiju" nedavno, dosla sam do podatka da je Agata
svoja dva poslednja romana "Zavesa" koji je objavljen 1975.
godine i "Usnulo ubistvo" objavljen 1976. godine napisala
u stvari tokom zapravo tokom Drugog svetskog rata, dakle vise od trideset
godina pre nego sto su objavljeni. Znaci da nisu eventualno tacni navodi
da je ona pred kraj zivota zbog loseg zdravstvenog stanja resila da
"upokoji" svog slavnog detektiva. Autobiografija je po svojoj
prirodi takva vrsta dela u kome nam autor - biograf kaze ono sto zeli
da kaze i precuti sve sto hoce da precuti. Sve moje pretpostavke i razmisljanja
izvedena u sledecim redovima samo moja razmisljanja na temu: Zasto je
Agata ubila Poaroa a ne i gospodjicu Marpl, u stvari su u sprezi sa
iznetim tvrdjenjima u tom delu da su poslednji slucajevi Herkula Poaroa
i gospodjice Marpl napisani jos davnih cetrdesetih godina.
Tacno je da je Poaro svoju slavu stekao romanima napisanim u periodu
izmedju dva rata od kojih su najpoznatiji: Ubistvo Rodzera Akrojda (1926),
Velika cetvorka (1927), Lord Edzver umire (1933), Ubistvo u Orijent
ekspresu (1934), Tragedija u tri cina (1935), ABC ubistva (1936), Ubistvo
u Mesopotamiji(1936), Smrt na Nilu (1937), Bozic Herkula Poaroa (1938)
kao i u drugima u kojima se pojavljuje kao glavni lik. Medjutim u periodu
posle rata nastalo je (objavljeno) vise od deset odlicnih romana sa
Poaroom u glavnoj ulozi od kojih su najpoznatiji: Ko talas uhvati (1948),
Gospodja mek Ginti je mrtva (1952), Tika, taka tak (1955), Treca devojka
(1966), Slonovi pamte (1972) i naravno Zavesa (1975)...
Ako je tacno da je "Zavesa" nastala cetrdesetih godina proslog
veka to znaci da je Agata sledece tri decenije i dalje pisala o svom
detektivu i vodila ga kroz razne avanture znajuci da je on "mrtav"
i da je njegov poslednji slucaj vec napisan. Da li je likovala pisuci
te romane znajuci nesto sto je njena citalacka publika bila uskracena
da zna ili je tek spokojno isla u susret nekim zrelijim godinama i buducim
ostvarenjima znajuci da ce njen slavni junak imati dostojan kraj, ili
je mozda htela da ode u vecnost zajedno sa njim...? (Poaro je "umro"
1975. izdavacka kuca Dodd objavila je roman 15. oktobra a Agata je preminula
12. januara 1976. samo nekoliko meseci posle svog cuvenog Belgijanca).
Otvara se ovde i pitanje da li bi mozda i pozivela duze da Poaro vec
nije bio "upokojen" pred ocima javnosti... znajuci da vise
nece moci da pise o njemu...?
S druge strane takodje je opste poznato da je ona lik Arijadne Oliver
koja se pojavljuje u nekoliko njenih knjiga gde uvek uz Poaroa resava
misterije, radila po svom liku. Arijadna Oliver je uspesni pisac kriminalistickih
knjiga. Glavni lik njenih misterija je Finac Sven Hjerson koga ona mrzi
(u romanu "Treca devojka" ona Poarou prica o tome: "I
onda su mi pricali kako obozavaju mog odvratnog detektiva Svena Hjersona.
Kad bi samo znali koliko ga ja mrzim! Ali moj izdavac uvek ponavlja
da ne smem to da kazem") Ako je Arijadna mrzela Svena,
da li to znaci da je Agata mrzela Poaroa? Da li ga je zato ubila? Po
liku, Arijadna takodje odgovara Agati, cak i po grickanju visanja ("Treca
devojka") i jabuka ("Slonovi pamte") dok pise svoje detektivske
romane, opisana kao osecajna i intuitivna. Kako je Agata izjavila u
jednom svom intervjuu "Uvek sam u zakasnjenju kad treba da
predam novi rukopis, pa me zbog toga moj izdavac neprestano gnjavi i
prebacuje mi da sam suvise lenja u pisanju", tako se ponasa
i gospodja Oliver "Gospodja Oliver je nervozno hodala po
svom salonu. Nije mogla da se skrasi. Pre sat vremena je zapakovala
rukopis u koji je upravo unela ispravke. Spremala se da ga posalje izdavacu
koji ga je nestrpljivo iscekivao i opminjao u vezi s njim, na svaka
tri ili cetiri dana" ("Treca devojka")... Isuvise
je mnogo slicnosti. A ne zaboravimo - Arijadna je mrzela Svena. Da
li je Agata mrzela Poaroa?
S druge strane Arijadna i Poaro su se lepo slagali, uz sitna cangrizanja
tokom godina druzenja oni su se uvazavali i obicno su bili korisni jedno
drugom. Mada je ona za njega precesto mislila da nista ne radi i da
samo sedi i razmislja i da ona sve mora sama da uradi a i on je cesto
govorio o njoj da joj razmisljanje nije jaca strana ipak je znao da
joj prizna kada je bila u pravu i kada bi mu pomogla svojim primedbama.
"Pogledao ju je, procenjujuci je. Gospodja Oliver je bila
cuvena po svojoj intuiciji. Jedan intuitivni osecaj je uvek sledio drugi
velikom brzinom i gospodja Oliver je uvek nalazila nacina da opravda
bas onaj koji bi se pokazao pravim... (odlomak iz romana "Treca
devojka")" Poaro je na neki svoj cudan nacin voleo Arijadnu,
skupljao diskretno njene neuredne lokne koje bi se otkacinjale sa njene
perike, imao je dosta razumevanja za nju, cak moglo bi se reci vise
nego i za Hejstingsa i Dzapa u pojedinim slucajevima... a ako je Agata
stvorila lik gospodje Oliver po sebi... da li je ona to podsvesno zelela
da i Poaro bude prema njoj blagonaklon kao prema Arijadni Oliver? Ako
je on voleo nju, (odnosno Arijadnu, bar nam Agata to tako predstavila)
zasto bi Agata onda mrzela Poaroa?
Poaro je stvoren vec u njenom prvom romanu "Misterija u Stajlsu"
1920. godine. On je muskarac. Pored njegovog komicnog izgleda, bacajuci
akcenat na impozantne brkove i jajastu glavu, primecujemo njegov briljantan
um, njegovo samoljublje, tastinu, narcisoidnost. Njegovi brkovi su najlepsi
u Londonu. Njegove cipele su najsjajnije. Njegov sat pokazuje najtacnije
vreme. On je najveci. On je najbolji. Svi su culi za Herkula Poaroa.
To je prirodno.
A onda Agata u svom privatnom zivotu dozivljava licnu dramu. Neverstvo
muza, razvod, njen jedanaestodnevnni beg od celog sveta... a onda samo
par godina kasnije pojavljuje se Mis Marple. Da li je Agata, mozda
pomalo "besna na sve muskarce sveta" pocela da oseca mrznju
i prema Poarou upravo zbog njegove besprekornosti i savrsenosti i upravo
zbog toga uvodi inteligentu staru damu u igru. Gospodjica Marpl
je uvedena u njene romane deset godina posle Poaroa 1930. godine romanom
"Ubistvo u Vikarijatu". U tom periodu je vec nastalo nekoliko
romana sa Poaroom koji su knjizevnici doneli svetsku slavu, a pre svih
"Ubistvo Rodzera Akrojda" i "Velika cetvorka" uz
jos nekoliko manje poznatih ("Ubistvo na terenu za golf" i
"Misterija plavog voza")... znaci Poaro je vec bio "poznat"
sirokoj javnosti. Nekoliko sledecih godina nije objavljen nijedan roman
sa Poaroom. Posle "Misterije plavog voza" (1928.) prvi sledeci
roman sa Poaroom izlazi u prodaju tek 1932. godine "Opasnost kod
End Huasa", ali Agata je tada vec bila u braku sa drugim muzem
Maksom Malovanom. Posle toga nastaju najcitaniji romani sa Poaroom Lord
Edzver umire (1933) i Ubistvo u Orijent ekspresu (1934) a tada u nase
biblioteke stize i prva knjiga sa Arijadnom Oliver. Ona se prvi put
kod Agate pominje 1934. kada pomaze Parkeru Pajnu u kratkoj prici "Slucaj
nezadovoljnog vojnika", a prvi put se samostalno pojavljuje 1936.
godine u knjizi "Karte na stolu". Bice jedan od likova u sedam
odlicnih knjiga Agate Kristi...
Da li se Agata vec bila umorila od Poaroa ili kao sto su govorili zlobnici
kasnije "da je Poaro pretio da nadmasi slavu cuvene spisateljice"?
Moguce je da je Agata resila da "Zavesu" objavi kad je i bila
napisana, pa je rukopis odbijen od strane izdavaca. Ona je bila dobar
pisac, citan pisac. Njene knjige su vec tada dostizale milionske tiraze.
Iskreno, ko bi se odrekao "koke koja nosi zlatna jaja"...?
Ona je sigurno imala nesporazume sa svojim izdavacem. Ona je bila od
onih pisaca koji nisu mogli, ali su morali zbog potrebe za novcem, da
pisu po narudzbini. Jednostavno, takva je bila vrsta knjizevnosti kojom
se ona bavila. Za romane koje je ona pisala ili imas inspiraciju ili
nemas. Ako je nemas a moras da pises po narudzbini onda si neispunjen
i nezadovoljan.
Agata je 1930. godine objavila prvi psiholoski romanticni (ljubavni)
roman "Divov hleb" pod pseudonimom Meri Vestmakot. I upravo
u tom romanu ona pise o jednom umetniku, muzicaru koji ima konflikte
sam sa sobom i svetom oko njega zbog svoje nemogucnosti da se prilagodi
surovom i realnom zivotu i stvarnosti. Da li je to bilo slucajno? Ipak
je htela da da sebi oduska u nekim drugim temama. Moguce je da upravo
iz tih razloga od 1930. do 1950. godine i nastaju ti romani jer je svoje
kriminalisticke romane morala da radi "po narudzbini" odnosno
da ispostuje neku komercijalu. A nije uopste bilo "isplativo"
za izdavaca ubiti glavnog junaka na vrhuncu karijere.
Ako je tacno moje zapazanje da su dve dame - Gospodjica Marpl i Arijadna
Oliver, za koju smo rekli da je imala dosta karakteristika same Agate,
uvedene u njene romane u periodu sloma njenog prvog braka, ona nije
prestala da Poaroa vodi kroz svoje pustolovine sledecih deset godina...
a kad su i romani sa Gospodjicom Marpl postali citani i kada je i ona
zazivela kao lik u odlicnim romanima "Ubistvo u vikarijatu"
i "Les u biblioteci" a i Arijadna Oliver je postala zapazena
u romanu "Karte na stolu" mozda je zato "Zavesa"
i nastala kao njen pokusaj da na dostojan nacin "zavrsi karijeru"
cuvenog Belgijanca i nastavi dalje sa svoje dve dame. Ali ocito joj
izdavaci to nisu dozvolili. Jednostavno ako je "Zavesa" nastala
tokom cetrdesetih, realna je zamisao Agate Kristi bila da mozda nece
preziveti rat ili da nece biti sposobna da pise u starijim godinama
i da je tada napisala roman sa zavestanjem svojoj cerki i muzu da bude
objavljen posle njene smrti, a objavljen je godinu dana ranije i prilicno
je ocito obzirom na njeno zdravstveno stanje da ga nije mogla napisati
u 85. godini zivota... a posebno ne odlican roman "Usnulo ubistvo"
ili Poslednji slucaj gospodjice Marpl...
Cinjenica je da se opet se vracamo na pocetak. Zasto je u svoja dva,
nazovimo ih, poslednja romana, ma kad da su napisani, ubila Herkula
Poaroa a nije ubila Gospodjicu Marpl? Da li ga je ubila zato sto ga
je mrzela (kao Arijadna svog junaka Svena Hjersona) ili zato sto je
bio popularniji od nje ili je jednostavno htela da na jedan potpuno
prirodan nacin zavrsi njegovu karijeru ne sluteci da ce i pored njegove
"smrtovnice" objavljene te 1975. u New York Times-u on biti
mnogo popularniji desetinama godina kasnije kroz brojne ekranizacije
njenih romana i da ce biti mnogo zivlji i dinamicniji od svih njenih
zenskih likova poput Gospodjice Marple ili Arijadne Oliver. Mozda
je Gospodjica Marpl ostala u zivotu zato sto kako sama Agata kaze za
nju u jednom intervjuu: " Ona je jedna od onih starih
dama koje same odlucuju sta ce im se desiti." A Gospodjica
Marpl je odlucila da na svoja vrata ne priziva zlo i da u njenom poslednjem
romanu "ubistvo ostane samo u snu"... Ili je mozda razlog
tome je sto je Agata cesto znala da kaze da je lik Miss Marple radila
po liku i secanju na svoju baku koju je mnogo volela...
Za popularnost Herkula Poaroa je i ona sama bila "kriva" (zasluzna)
stvorivsi jedan vrlo zahvalan lik za prikazivanje na velikom platnu
i u brojnim TV filmovima i serijama. On je zaista kao lik mnogo zanimljiviji
od Gospodjice Marpl i daje dosta prostora reziserima da se razmahnu
kada su bravure "njegovih malih sivih celija" u pitanju. On
se dosta krece, srece dosta ljudi, likovi koji su stvoreni oko njega
se pojavljuju u mnogim romanima (Hejstings, Dzap, Batl, Gospodjica Lemon,
Arijadna Oliver...) Sve to je kasnije davalo materijala filmasima za
brojne ekranizacije koje su cesto odstupale od originalnih tekstova
romana upravo kroz prikazivanje tih likova. Gotovo u svim ekranizacijama
romana ili kratkih prica srecemo se sa Hejstingsom, Dzapom i Gospodjicom
Lemon dok oni nisu toliko cesti u njenim romanima zajedno sa Poaroom
koliko bi neko to pomislio gledajuci filmove. Na primer u romanu "Opasnost
kod End Hausa" se ne pojavljuje Gospodjica Lemon dok se ona pojavljuje
u filmu snimanom po istoimenom romanu. Slican slucaj imamo sa romanom
"Bozic Herkula Poaroa" gde u filmskom izdanju gledamo i inspektora
Dzapa koga nema u romanu. Takvih primera je dosta.
U romanu "Zavesa" koji je nedavno objavljen i kod nas Poaro
je vec opisan sa izvesnim zdravstvenim problemima (artritis, srce...),
otezano se krece i cesto je u kolicima, cak ima i vestacke (nalepljene)
brkove... ali se nigde ne pominju njegove godine... On je ocito prikazan
u nekim poznijim godinama, ali ako u "Misteriji u Stajlsu"
on ima recimo 50 godina onda bi u "Zavesi" trebao da ima 105...
tako da je vrlo logicno da je roman nastao sredinom cetrdesetih kada
Poaro realno ima recimo 75-80 godina. I dok se Poarou godine ne znaju
tacno, ili je on kao lik napravljen sujetan na svoj izgled pa krije
i godine, osim onoga sto se eventualno moze zakljuciti iz izgleda glumaca
koji su ga igrali u ekranizacijama i mozemo da ih eventualno smestimo
negde izmedju 55 i 65 godina, za gospodjicu Marpl se cesto u romanima
pominju izrazi "vremesna", "stara tetka Dzejn" ili
nekim odrednicama mozete naslutiti koliko joj je godina (na primer u
romanu "Hotel Bertram" na jednom mestu kaze da je tu bila
kao devojcica sa petnaest godiina a na drugom da je tu bila pre vise
od 50 godina... znaci mozemo zakljuciti da ima 65 godina. Interesantno
je i da cak i ti stalni likovi u njenim romanima ne stare. Neki put
kada se sretnu odredjeni likovi posle vise godina i prisecaju "onog
slucaja na prijemu" primecujemo da, ako smo citali taj roman da
su oni i tada takodje bili vremesni kao i u ovom drugom romanu pisanom
posle 30 godina. Mozda malo preterujem u tim navodima vezanim za godine
i verujem da bi i Agati bilo tesko da pored savrseno zapetljanih radnji
vodi tacno racuna o svojim likovima i vodi ih po godinama kroz svoje
romane. Samo sam htela da apostrofiram na cinjenicu da po svemu izgleda
da je "Zavesa" napisana mnogo pre nego je objavljena. Herkul
Poaro se ne opisuje kao mladic u "Misteriji u Stajlsu" ili
kao starac u romanu "Slonovi pamte" iako je izmedju tih romana
vremenski raspon od 52 godine... Potpuni izuzetak su recimo Tomi i Mrvica
koji su u romanu "Tajni neprijatelji" (1922) mladi i nisu
prikazani kao par dok se recimo u poslednjem romanu "Zla sudba"
iz 1968. godine prikazuju kao sredovecni ljudi koji imaju porodicu i
decu...
Zasto je Agata kod nekih likova kao sto su recimo Tomi i Mrvica pravila
izuzetke i dopustala im da stare a nekima kao sto je recimo Gospodjica
Marpl koja je stvorena kao "simpaticna bakica " 1930. godine
i takva ostala i posle 40. godina... Zatim, Arijadna i Poaro su
se prvi put zvanicno sreli 1936. saradjujuci u romanu "Karte na
stolu"... Roman "Slonovi pamte" u kome se ponovo zajedno
pojavljuju je objavljen 1972. godine, a u njemu na jednom mestu dok
Poaro i Arijadna razgovaraju pise: "Poznajete me dovoljno
dugo, oko 20 godina..." Ako je Agata vodila racuna o godinama
svojih junaka onda je roman "Slonovi pamte" nastao dosta ranije...
Da li nam to mozda nagovestava da je vecina njenih romana koji su objavljivani
od 1920. godine pa sve do 1976. godine - znaci u jednom rasponu od 55
godina u stvari nastali u jednom mozda kracem vremenskom periodu, pa
su objavljivani dozirano i da je mozda zaista i tacan podatak o vremenu
nastanka "Poslednjeg slucaja Herkula Poaroa" Primecujem da
je u periodu 1930 - 1950 objavljivano i po 2-3 romana godisnje. Pri
tome ne racunam kolekcije kratkih prica... A kasnije, od sezdesetih
na ovamo objavljivan je po jedan roman godisnje. Cinjenica je i da je
ona bila starija i da nije sa 70 godina mogla da pise kao sa 50, ali
me sve to navodi na pomisao da su njena dela koja su objavljivana sezdesetih
godina pa na ovamo u stvari i nastajala mnogo ranije nego sto su objavljivana.
Agata Kristi je dakle ubila Poaroa u "Zavesi" a u "Usnulom
ubistvu" ostavila u zivotu Gospodjicu Marpl, ma kad da su ti romani
napisani, mada "slucaj" dobija na tezini ako su napisani u
njenom zrelom stvaralackom dobu. Mozda je razlog upravo taj "sto
gospodjica Marpl sama odlucuje sta ce joj se desiti" a da Herkul
Poaro nije mogao da podnese svoje vestacke brkove, nemoc i bolest i
da se Agata u stvari sazalila nad njim... Bice da ga je ipak volela...
Agata je o svemu tome pisala u svojoj "Autobiografiji" pa
se jos uvek nadam da ce se naci izdavac koji ce je prevesti i objaviti
i na nasem podrucju pa cemo tako demistifikovati jos mnoge tajne nase
omiljene "kraljice zlocina". Svejedno, mislim da sam ovim
redovima otvorila jednu siroku temu sa razmatranje o slucaju "Agata
protiv Poaroa" - Slucaj izgubljenih godina. Jedva cekam da cujem
vase komentare na ovaj tekst.
|
